PUTEVIMA ŽIVOTA I LjUBAVI
Dom je tamo gde ti je srce
Priča o Brazilki čije je srce osvojio jedan Šapčanin. Ljubavna priča sa srećnim krajem ili bolje – bez kraja
Veruje se da prava ljubav pobeđuje sve, da prevazilazi različite prepreke, odoleva i najkrupnijim izazovima. Za jednu pravu ljubav, šta je tek kulturološka razlika? U slučaju naših sugrađana Tamare i Nikole, ništa.
Tamara Thais Silva de Souza, danas Tamara Thais Jovanović, poreklom iz Rio de Žaneira, danas je “čivijaška snajka”. Sadašnjeg supruga Nikolu Jovanovića upoznala je na brodu na kojem su u isto vreme bili zaposleni. Sudbina je pogodila momenat.
- Za četiri godine koliko sam provela na brodu, proputovala sam mnogo. Ja sam radila u juvelirnici, a Nikola u restoranu. Upoznali smo se preko zajedničkog kolege, momka iz Srbije, priča Tamara kroz smeh.
- Nikola se raspitivao za mene, a ja nisam razumela ni reč srpskog. Viđali smo se u prolazu, malo po malo, i pozvao me je na sastanak. Dopali smo se jedno drugom, ali je to kratko potrajalo, jer sam ja ubrzo otišla na odmor koji je trajao dva meseca, pa se za to vreme nismo videli. Kada sam se vratila na brod proveli smo svega devet dana zajedno, pre nego što je on otišao na odmor, jednom rečju, imali smo dosta prepreka (smeh).
Ipak, ni vreme ni kilometri nisu mogli da naude ovom nesvakidašnjem paru. Pobedili su papirologiju, razlike u kulturi, veri, tradiciji, a ni jezik nije bio nepremostiv problem jer je njihov zajednički jezik – jezik ljubavi.
- Zabavljali smo se 3 godine pre nego što smo stupili u brak. Ja sam prva došla u Srbiju, a on kasnije u Brazil, priseća se Tamara i kaže da je bila dovoljno hrabra za tako nešto, ali i da se sa prvim dolaskom u Srbiju razuverila u mnoge predrasude koje je imala o našoj zemlji.
- Nisam mnogo znala o Srbiji pre nego što sam upoznala Nikolu, skoro ništa. Kada mi se on dopao počela sam da se interesujem, mnogi ljudi iz Brazila sve što znaju o Srbiji je da je nekada bila u sastavu Jugoslavije. Naročito sam bila radoznala da iskusim zimu i sneg.
Lepa Brazilka priča da joj je početni plan bio da pauzira koledž na godinu dana da bi radila na brodu, te da po povratku u domovinu završi fakultet, ali, život je za nju imao druge planove. Odlučila je da veruje životu i krene putem koji joj je on otvorio, putem ljubavi. Nikola i ona su se venčali 2016. godine u Šapcu, a od njene porodice venčanju je prisustvovala samo majka. Uprkos tome, Tamara se nije osećala usamljeno, što je siguran dokaz da je izabrala pravog čoveka za životnog saputnika.
- Odluka da se preselite u potpuno drugačiju zemlju, daleko od svoje porodice i prijatelja, nije laka. Razmišljala sam, ali sam imala poverenja u Nikolu i nisam pogrešila. Iako mnogo volim Srbiju, nikada je nisam osetila kao svoju domovinu, ali više ni Brazil ne doživljavam tako, kada odem tamo. Znam da sam tamo privremeno, a i ovde sam stekla prijatelje. U tom smislu može se reći da sam, zbog mnogih putovanja, izgubila taj osećaj odrednice doma. Ipak, da bih odgovorila na pitanje gde se osećam kao kod kuće, reći ću “dom je tamo gde ti je srce”. Moje srce je uz mog supruga.
Od Tamare smo saznali da je mentalitet Brazilaca i Srba sličan, da su po kašnjenju možda i poznatiji od nas, ali i da se zbog visoke stope kriminala protiv kojeg se ta zemlja bori, sigurnije oseća u Srbiji. Sa suprugom i kod kuće razgovara na engleskom jeziku, a ističe da je srpski težak za učenje.
- Išla sam na časove srpskog jezika i sada znam neke osnove. Kada sam prvi put došla ovde, prosto me je glava zabolela od naprezanja da nešto razumem (smeh). Srpski je težak za učenje, ali su Srbi prijatni i otvoreni. U Srbiji postoje udruženja ljudi iz Brazila, pa se povremeno međusobno družimo i tako imam priliku da govorim i na maternjem jeziku.
Prva asocijacija kada se kod nas pomene Brazil je egzotika. Egzotika čula, boja, mirisa, muzike i naravno – lepih žena. Uopšte nas ne čudi što je Nikola odabrao ovakvu lepoticu, ali da ne budemo lažno skromni, ponosni smo i na našeg Šapčanina. Sve u svemu, skladan par koji je prijatno videti. Sve razlike i izazove koji su bili pred njima savladali su dokazujući da je ljubav most za nepremostive prepreke. Za kraj, Tamara otkriva “tajnu” svog uspešnog braka.
- Među nama je mnogo razlika, ali smo ih mi okrenuli u svoju korist. Možda smo imali mnogo više izazova od nekog prosečnog para, ali to je dokazalo snagu naših emocija. Kao i ostali parovi, imamo svoje uspone i padove, ali ništa nije jače od naše ljubavi. U svakoj vezi neophodno je poštovanje, prijateljstvo i tolerancija. Nekoga bi verska razlika razdvojila, a mi smo srećni jer imamo dva Božića!
Tamara Thais Silva de Souza, danas Tamara Thais Jovanović, poreklom iz Rio de Žaneira, danas je “čivijaška snajka”. Sadašnjeg supruga Nikolu Jovanovića upoznala je na brodu na kojem su u isto vreme bili zaposleni. Sudbina je pogodila momenat.
- Za četiri godine koliko sam provela na brodu, proputovala sam mnogo. Ja sam radila u juvelirnici, a Nikola u restoranu. Upoznali smo se preko zajedničkog kolege, momka iz Srbije, priča Tamara kroz smeh.
- Nikola se raspitivao za mene, a ja nisam razumela ni reč srpskog. Viđali smo se u prolazu, malo po malo, i pozvao me je na sastanak. Dopali smo se jedno drugom, ali je to kratko potrajalo, jer sam ja ubrzo otišla na odmor koji je trajao dva meseca, pa se za to vreme nismo videli. Kada sam se vratila na brod proveli smo svega devet dana zajedno, pre nego što je on otišao na odmor, jednom rečju, imali smo dosta prepreka (smeh).
Ipak, ni vreme ni kilometri nisu mogli da naude ovom nesvakidašnjem paru. Pobedili su papirologiju, razlike u kulturi, veri, tradiciji, a ni jezik nije bio nepremostiv problem jer je njihov zajednički jezik – jezik ljubavi.
- Zabavljali smo se 3 godine pre nego što smo stupili u brak. Ja sam prva došla u Srbiju, a on kasnije u Brazil, priseća se Tamara i kaže da je bila dovoljno hrabra za tako nešto, ali i da se sa prvim dolaskom u Srbiju razuverila u mnoge predrasude koje je imala o našoj zemlji.
- Nisam mnogo znala o Srbiji pre nego što sam upoznala Nikolu, skoro ništa. Kada mi se on dopao počela sam da se interesujem, mnogi ljudi iz Brazila sve što znaju o Srbiji je da je nekada bila u sastavu Jugoslavije. Naročito sam bila radoznala da iskusim zimu i sneg.
Lepa Brazilka priča da joj je početni plan bio da pauzira koledž na godinu dana da bi radila na brodu, te da po povratku u domovinu završi fakultet, ali, život je za nju imao druge planove. Odlučila je da veruje životu i krene putem koji joj je on otvorio, putem ljubavi. Nikola i ona su se venčali 2016. godine u Šapcu, a od njene porodice venčanju je prisustvovala samo majka. Uprkos tome, Tamara se nije osećala usamljeno, što je siguran dokaz da je izabrala pravog čoveka za životnog saputnika.
- Odluka da se preselite u potpuno drugačiju zemlju, daleko od svoje porodice i prijatelja, nije laka. Razmišljala sam, ali sam imala poverenja u Nikolu i nisam pogrešila. Iako mnogo volim Srbiju, nikada je nisam osetila kao svoju domovinu, ali više ni Brazil ne doživljavam tako, kada odem tamo. Znam da sam tamo privremeno, a i ovde sam stekla prijatelje. U tom smislu može se reći da sam, zbog mnogih putovanja, izgubila taj osećaj odrednice doma. Ipak, da bih odgovorila na pitanje gde se osećam kao kod kuće, reći ću “dom je tamo gde ti je srce”. Moje srce je uz mog supruga.
Od Tamare smo saznali da je mentalitet Brazilaca i Srba sličan, da su po kašnjenju možda i poznatiji od nas, ali i da se zbog visoke stope kriminala protiv kojeg se ta zemlja bori, sigurnije oseća u Srbiji. Sa suprugom i kod kuće razgovara na engleskom jeziku, a ističe da je srpski težak za učenje.
- Išla sam na časove srpskog jezika i sada znam neke osnove. Kada sam prvi put došla ovde, prosto me je glava zabolela od naprezanja da nešto razumem (smeh). Srpski je težak za učenje, ali su Srbi prijatni i otvoreni. U Srbiji postoje udruženja ljudi iz Brazila, pa se povremeno međusobno družimo i tako imam priliku da govorim i na maternjem jeziku.
Prva asocijacija kada se kod nas pomene Brazil je egzotika. Egzotika čula, boja, mirisa, muzike i naravno – lepih žena. Uopšte nas ne čudi što je Nikola odabrao ovakvu lepoticu, ali da ne budemo lažno skromni, ponosni smo i na našeg Šapčanina. Sve u svemu, skladan par koji je prijatno videti. Sve razlike i izazove koji su bili pred njima savladali su dokazujući da je ljubav most za nepremostive prepreke. Za kraj, Tamara otkriva “tajnu” svog uspešnog braka.
- Među nama je mnogo razlika, ali smo ih mi okrenuli u svoju korist. Možda smo imali mnogo više izazova od nekog prosečnog para, ali to je dokazalo snagu naših emocija. Kao i ostali parovi, imamo svoje uspone i padove, ali ništa nije jače od naše ljubavi. U svakoj vezi neophodno je poštovanje, prijateljstvo i tolerancija. Nekoga bi verska razlika razdvojila, a mi smo srećni jer imamo dva Božića!
N. Marjanović
Najnoviji broj
25. april 2024.
