FK MAČVA – 100 GODINA POSTOJANjA
MAČVINI HAJDUCI, RADNICI, PODRINjCI
Rodilo se kao ideja, verovatno sa prvom fuTbalskom loptu, kako su onda govorili. „Loptanje“ ima neku posebnu magiju, čak i tamo gde o njoj ništa ne znaju, čim se pojavi „uhvati oči“ neke dečurlije, mladića, čak i starijih. U tim šutevima akcijama automatski se projektuju razbibriga, zdravlje, ali i snovi, čežnje.... prvi put kada se proba, više se, uglavnom ne napušta, partije i utakmice se okončaju, ali razmišljanje o njima ne. Posle godina patnje, raznih užasa, nestanka stanovništa, Šapčanima je trebala nada, san, još se oporavljao grad od Velikog rata, kada se zakotrljala lopta. Beše maj 1919. godine kada se rodila MAČVA. Ipak, četiri meseca kasnije, počinje istorija, tamo gde se formirao san, na poljani, u dimu prašine, kraj „krpenjače“. Mačva je baš 21. septembra 1919. godine odigrala prvi meč, započeviši dug, dug put. O najvećim uspesima kluba, sezonama u najvišim rangovima, najvećim pobedama, već je pisano, trudićemo se da do kraja ove kalendarske godine predstavimo neke zanimljivosti iz istorije „crveno-crnih“, nekome poznate, nekome ne
Godina osnivanja Mačve je poznata, rival u prvoj utakmici fuTbala u Šapcu takođe, ali malo njih zna da u prvoj polovini 1919. godine nije osnovana MAČVA, već da je rođen klub preteča današnjeg superligaša.
Beše to maj, skupština u ondašnjoj kafani „Kasina“, u današnjoj Gospodar Jevremovoj. Dobošari su tokom dana najavljivali osnivanje loptačkog kluba i on je u popodnevnim satima nastao. Rođena je „Mačva“? NE, oformljen je Šabački loptački klub HAJDUK!! Osam godina posle splitskog nastao je šabački. “Hajduci” su igrali međusobno svake nedelje, a onda je došlo vreme i za meč protiv Srpskog sportskog kluba iz Velike Mitrovice, u Mitrovici. Rezultat meča odigran 14. septembra nije zapisan, ali je ostalo u pamćenju da je jednom od domaćih igrača slomljena ruka, nehotice naravno.
Sedam dana kasnije trebalo je da Mitrovčani gostuju, pre toga je zakazana nova skupština i „odgovor na maler“, odgovor na povredu rivala je bila da klub promeni ime:
-Pocerina, Pocerje, Osvit, Obilić, Dušan Silni, Srbija, Srpski mač, Sloga, Olimpija, Podrinje, Dalmacija, Radnički, Trgovački, Zanatlija, Zaslon – uzvikivali su različite predloge prisutni.
Još jedan je izneo, prema jednoj tvrdnji Dane Nikolić, prema drugoj Mile Topuzović.
-Zašto ne „Mačva“? Po našoj ravnoj Mačvi, od Save do Drine, od Pocerine do Posavo-Tamnave.
Predlog je usvojen, četiri meseca živeo je Hajduk, sada je ponovo rođen kao MAČVA.
Nosila je to ime do okupacije, tokom tri i po godine zarobljeništva. Trajale su i ratne lige, no to će biti tema jednog od sledećih nastavaka priče o veku Mačve. Fudbaleri su imali ulogu i pod oružjem, pridruživši se jedinicama NOP-a sredinom 1944. godine, o čemu svedoči i tekst iz prvog broja vašeg i našeg lista.
Po završetku rata nestalo je prethodne, stvarala se nova država, istog imena, ali svega drugog potpuno različitog. Promene i nova ideologija u sportu su se ocrtavale kroz promene imena gotovo svih klubova. U Šapcu je sredinom 1945. godine imenovan RADNIČKI na temeljima predratne i ratne Mačve. U Radničkom na čelo nogometne sekcije postavljeni su Kiš i Krstić, upisivanje zainteresovanih je u Kolektivnoj berberskoj zadruzi. Uz igru i pobede u Prvenstvu Podrinskog okruga, Radnički je usmeren i na humanitarni rad i prikupljanje pomoći za ranjenike, porodice palih borca, za siromašne članove tima. Osvojena titula u Podrinju donosi nagradno gostovanje ekipe iz prestonice. „Partizan“ – kluba Doma JNA dolazi u Šabac i pobeđuje ubedljivo, ali grad je oživeo, uz pet hiljada posetilaca na igralištu.
Nepunih godinu dana kasije je usledilo novo „kumovanje“, registorvano je ime PODRINjE. Tim novog imena započinje ligaško takmičenje 1947. godine u Ligi NR Srbije. „Kroz nju obezbeđuje Drugu saveznu ligu prvim mestom u svojoj grupi i pobedom u baražu nad ekipom „Proletera“ iz Osijeka (današnji Osijek) (4:1, 2:5, 4:1), a potom i mesto u Prvoj saveznoj ligi. Poslednji meč pod imenom Podrinje, klub je odigrao u Sarajevu gde je poražen 1:0. U toj utakmici su igrali: Stanković (kapiten), Blagojević, Jurišić, Gegić, Lukić, Sava Stefanović, Rogić, Obradović, Bingulac, Stanić i Dimitrije Stefanović. Pred start prve sezone u eliti, vraćeno je ime MAČVA.
Svađe, nesuglasice
Kada govorimo o narodskim patentima, volimo da ističemo gostoprimstvo, veselje, no nijedan nije istrajan kao svađe i podele. Tokom 20-ih godina nastajali su različiti fudbalski klubovi u Šapcu. Neki su nastajali uporedo sa Mačvom, bez direktne spone sa ovim klubom. Jedini „preživeli“ je RADNIČKI, dvadeseti vek je ispratila još samo ZANATLIJA, a kratkog ili nešto dužeg daha behu „Dalmacija“, „Trgovački“, „Hajduk“, „Balkan“, „Mala“ i dr. Naredne redove posvećujemo ekipama koje su nastale usled nesuglasica u Mačvi u prvoj deceniji prošlog veka.
Te 1921. godine Mačva je već bila tim koji pobeđuje, ima sve više sportskih rivala i prijatelja, ali su uslovi za rad i dalje preteški. Kako ističu Kesić i Paranos, skidali su se igrači napolju u nekom zaklonu, putovali na utakmice u livadarskim kolima, drumom, vele da se malo koja utakmica na poljanama završavala bez tuče, a iako su delili snove, nisu svi u klubu delili mišeljenje o putu ka njihovom ostvarenju. Grupa nezadovoljnih je napustila klub i osnovala SLOGU.
Nisu bili složni u Slogi, te se ekipa ugasila posle nekoliko meseci. Deo se vratio u Mačvu, a drugi su osnovali OLIMPIJU. Ovaj klub je dobio prostor za igralište na današnjem Mihajlovcu. U tom klubu su igrali oni koji nisu u Mačvi nalazili mesto, kao i Bora Kesić. Nepunih godinu dana je bitisao ovaj kolektiv, pre nego što se utopio u Mačvu.
Nove trzavice su se dogodile 1925. Bora Kesić i Ilija Popović osnivaju ŠABAČKI SPORT KLUB (ŠSK). Trajao je kraće od Sloge i Olimpije, svi su se vratili Mačvi, a ostaće deo istorije, jer su u klub doneli crveno-crne dresove, doneli boje koje klub nosi i danas.
Beše to maj, skupština u ondašnjoj kafani „Kasina“, u današnjoj Gospodar Jevremovoj. Dobošari su tokom dana najavljivali osnivanje loptačkog kluba i on je u popodnevnim satima nastao. Rođena je „Mačva“? NE, oformljen je Šabački loptački klub HAJDUK!! Osam godina posle splitskog nastao je šabački. “Hajduci” su igrali međusobno svake nedelje, a onda je došlo vreme i za meč protiv Srpskog sportskog kluba iz Velike Mitrovice, u Mitrovici. Rezultat meča odigran 14. septembra nije zapisan, ali je ostalo u pamćenju da je jednom od domaćih igrača slomljena ruka, nehotice naravno.
Sedam dana kasnije trebalo je da Mitrovčani gostuju, pre toga je zakazana nova skupština i „odgovor na maler“, odgovor na povredu rivala je bila da klub promeni ime:
-Pocerina, Pocerje, Osvit, Obilić, Dušan Silni, Srbija, Srpski mač, Sloga, Olimpija, Podrinje, Dalmacija, Radnički, Trgovački, Zanatlija, Zaslon – uzvikivali su različite predloge prisutni.
Još jedan je izneo, prema jednoj tvrdnji Dane Nikolić, prema drugoj Mile Topuzović.
-Zašto ne „Mačva“? Po našoj ravnoj Mačvi, od Save do Drine, od Pocerine do Posavo-Tamnave.
Predlog je usvojen, četiri meseca živeo je Hajduk, sada je ponovo rođen kao MAČVA.
Nosila je to ime do okupacije, tokom tri i po godine zarobljeništva. Trajale su i ratne lige, no to će biti tema jednog od sledećih nastavaka priče o veku Mačve. Fudbaleri su imali ulogu i pod oružjem, pridruživši se jedinicama NOP-a sredinom 1944. godine, o čemu svedoči i tekst iz prvog broja vašeg i našeg lista.
Po završetku rata nestalo je prethodne, stvarala se nova država, istog imena, ali svega drugog potpuno različitog. Promene i nova ideologija u sportu su se ocrtavale kroz promene imena gotovo svih klubova. U Šapcu je sredinom 1945. godine imenovan RADNIČKI na temeljima predratne i ratne Mačve. U Radničkom na čelo nogometne sekcije postavljeni su Kiš i Krstić, upisivanje zainteresovanih je u Kolektivnoj berberskoj zadruzi. Uz igru i pobede u Prvenstvu Podrinskog okruga, Radnički je usmeren i na humanitarni rad i prikupljanje pomoći za ranjenike, porodice palih borca, za siromašne članove tima. Osvojena titula u Podrinju donosi nagradno gostovanje ekipe iz prestonice. „Partizan“ – kluba Doma JNA dolazi u Šabac i pobeđuje ubedljivo, ali grad je oživeo, uz pet hiljada posetilaca na igralištu.
Nepunih godinu dana kasije je usledilo novo „kumovanje“, registorvano je ime PODRINjE. Tim novog imena započinje ligaško takmičenje 1947. godine u Ligi NR Srbije. „Kroz nju obezbeđuje Drugu saveznu ligu prvim mestom u svojoj grupi i pobedom u baražu nad ekipom „Proletera“ iz Osijeka (današnji Osijek) (4:1, 2:5, 4:1), a potom i mesto u Prvoj saveznoj ligi. Poslednji meč pod imenom Podrinje, klub je odigrao u Sarajevu gde je poražen 1:0. U toj utakmici su igrali: Stanković (kapiten), Blagojević, Jurišić, Gegić, Lukić, Sava Stefanović, Rogić, Obradović, Bingulac, Stanić i Dimitrije Stefanović. Pred start prve sezone u eliti, vraćeno je ime MAČVA.
Svađe, nesuglasice
Kada govorimo o narodskim patentima, volimo da ističemo gostoprimstvo, veselje, no nijedan nije istrajan kao svađe i podele. Tokom 20-ih godina nastajali su različiti fudbalski klubovi u Šapcu. Neki su nastajali uporedo sa Mačvom, bez direktne spone sa ovim klubom. Jedini „preživeli“ je RADNIČKI, dvadeseti vek je ispratila još samo ZANATLIJA, a kratkog ili nešto dužeg daha behu „Dalmacija“, „Trgovački“, „Hajduk“, „Balkan“, „Mala“ i dr. Naredne redove posvećujemo ekipama koje su nastale usled nesuglasica u Mačvi u prvoj deceniji prošlog veka.
Te 1921. godine Mačva je već bila tim koji pobeđuje, ima sve više sportskih rivala i prijatelja, ali su uslovi za rad i dalje preteški. Kako ističu Kesić i Paranos, skidali su se igrači napolju u nekom zaklonu, putovali na utakmice u livadarskim kolima, drumom, vele da se malo koja utakmica na poljanama završavala bez tuče, a iako su delili snove, nisu svi u klubu delili mišeljenje o putu ka njihovom ostvarenju. Grupa nezadovoljnih je napustila klub i osnovala SLOGU.
Nisu bili složni u Slogi, te se ekipa ugasila posle nekoliko meseci. Deo se vratio u Mačvu, a drugi su osnovali OLIMPIJU. Ovaj klub je dobio prostor za igralište na današnjem Mihajlovcu. U tom klubu su igrali oni koji nisu u Mačvi nalazili mesto, kao i Bora Kesić. Nepunih godinu dana je bitisao ovaj kolektiv, pre nego što se utopio u Mačvu.
Nove trzavice su se dogodile 1925. Bora Kesić i Ilija Popović osnivaju ŠABAČKI SPORT KLUB (ŠSK). Trajao je kraće od Sloge i Olimpije, svi su se vratili Mačvi, a ostaće deo istorije, jer su u klub doneli crveno-crne dresove, doneli boje koje klub nosi i danas.
Srbija
Značajan deo istorije Mačve, ali i fudbalskog Šapca je Sport klub SRBIJA. Osnovan je 1921. godine. Počinju od nule, traju uz sve probleme, do1924. kada ojačavaju organizaciono, čak se i prijavljuju u Jugoslovenski nogometni savez. Tri godine je igrala i prvenstvo, drugi rang Novosadske Župe, nastupa u crvenim dresovima, organizacijom izazivala poštovanje svih u Savezu, služila kao primer organizacije provincijskih klubova. Mačva i Srbija sarađuju, igrači prelaze iz jednog u drugi klub (Jovanović Sveta i Jefta, Nikolić, Pantazijević...).
Konačno, 10. oktobra 1927. godine, na zajedničkoj skupštini dva kluba, događa se fuzija u kojoj ostaje ime starijeg, a prema nekim pričama, današnji grb Mačve, u obliku romba je spoj trouglova Mačve i Srbije, prvih grbova ovih ekipa.
D. B.
Najnoviji broj
25. april 2024.
