Manje “žutog zlata” nego lane
U MAČVI ZAVRŠENA BERBA KUKURUZA
Zahvaljujući pre svega dugom sunčanom vremenskom periodu, bez padavina, mačvanski ratari su na vreme ubrali ovogodišnji rod kukuruza. Mnogi se žale da im je nevreme umanjilo prinos “žutog zlata”. Zbog manjka radne snage ovdašnji ratari su se najviše opredeljivali za žetvu kukuruza kombajnima. S druge strane oni koji su se kako kažu odlučili da kukuruz “skidaju sa njiva” beračima, uglavnom su ga lagerovali na čardače sa šuškom, ponovo zbog problema obezbeđenja radne snage. I po tome se može videti da selo ove jeseni sve više stari i u nekim slučajevima nestaje.
Procene su da se u ataru opštine Bogatić, koja je izrazito poljoprivredna ove godine pod kukuruzom nalazilo oko 11.000 hektara. Što se površina tiče, pomenuta situacija karakterisala je Šabac i okolinu. Kukuruz je dakle “kralj njiva”, kako je objasnio izuzetan stručnjak za ovu kulturu doktor Đorđe Jocković. Osim za domaće potrebe biće ga i za izvoz.
Ratari kažu da je na nekim njivama nevreme bilo brže od kombajna. U celini prinosi su se kretali za dvadesetak odsto manje nego lane, a ni sa cenom koju plaćaju otkupljivači ratari nisu zadovoljni. Zato su se neki odlučili da kroz stoku pokušaju da ostvare više novca i tako koliko toliko ublaže gotovo siguran gubitak na proizvodnji kukuruza. Dakle, sami spravljaju stočnu hranu.
- Odlučio sam da deo ovogodišnjeg roda, već po tradiciji u našem domaćinstvu skladištim u čardak. Jeste da će se tu prosušiti i biti lakši ali verujem da će veća cena na proleće sve to “pokriti” i da ću imati kakvu takvu zaradu. Teško da će nas ona zadovoljiti. Pretpostavljam da je jedan broj ratara krenuo ovim putem ali ulaganja su bez sumnje prevelika i svakako je tu teško pronaći nekakvu računicu, kaže ugledni proizvođač Dragan Martinović iz Bogatića.
- S jedne naše parcele od 90 ari kukuruz je “bacio” negde oko 7,5 tona, što nije loše, ali bivalo je ranije i bolje. Kvalitet je slabiji u odnosu na prošlu godinu. Bez obzira na sve imaćemo dovoljno za našu stoku, kaže domaćin Miladin Jokić iz Klenja.
Kiše u mačvanskom ataru, ističu ratari nije bilo skoro tri meseca i zemljište je prilično isušeno što nameće redukovanu obradu za setvu pšenice.
- Nije lako ni kada je predusev bila soja ili suncokret, a pogotovo kukuruz. Sada smo pred velikim iskušenjem. Ljudi se ipak opredeljuju da seju. Palo je konačno i malo kiše. Verujem da će to biti dovoljno za nicanje, kasnije očekujem više vlage u zemljištu ali treba podsetiti da je poljoprivreda fabrika pod vedrim nebom i ot toga dosta zavisi, dodaje Militin Erić iz Mačvanskog Metkovića, ističući da ni najstariji ljudi u selu nisu zapamtili toliku sušu. Ona je istina najviše doprinela da kukuruzi blagovremeno “ispuste vodu” ali s druge strane nisu dobro nalili zrno te je i kvalitet manji.
Procene su da se u ataru opštine Bogatić, koja je izrazito poljoprivredna ove godine pod kukuruzom nalazilo oko 11.000 hektara. Što se površina tiče, pomenuta situacija karakterisala je Šabac i okolinu. Kukuruz je dakle “kralj njiva”, kako je objasnio izuzetan stručnjak za ovu kulturu doktor Đorđe Jocković. Osim za domaće potrebe biće ga i za izvoz.
Ratari kažu da je na nekim njivama nevreme bilo brže od kombajna. U celini prinosi su se kretali za dvadesetak odsto manje nego lane, a ni sa cenom koju plaćaju otkupljivači ratari nisu zadovoljni. Zato su se neki odlučili da kroz stoku pokušaju da ostvare više novca i tako koliko toliko ublaže gotovo siguran gubitak na proizvodnji kukuruza. Dakle, sami spravljaju stočnu hranu.
- Odlučio sam da deo ovogodišnjeg roda, već po tradiciji u našem domaćinstvu skladištim u čardak. Jeste da će se tu prosušiti i biti lakši ali verujem da će veća cena na proleće sve to “pokriti” i da ću imati kakvu takvu zaradu. Teško da će nas ona zadovoljiti. Pretpostavljam da je jedan broj ratara krenuo ovim putem ali ulaganja su bez sumnje prevelika i svakako je tu teško pronaći nekakvu računicu, kaže ugledni proizvođač Dragan Martinović iz Bogatića.
- S jedne naše parcele od 90 ari kukuruz je “bacio” negde oko 7,5 tona, što nije loše, ali bivalo je ranije i bolje. Kvalitet je slabiji u odnosu na prošlu godinu. Bez obzira na sve imaćemo dovoljno za našu stoku, kaže domaćin Miladin Jokić iz Klenja.
Kiše u mačvanskom ataru, ističu ratari nije bilo skoro tri meseca i zemljište je prilično isušeno što nameće redukovanu obradu za setvu pšenice.
- Nije lako ni kada je predusev bila soja ili suncokret, a pogotovo kukuruz. Sada smo pred velikim iskušenjem. Ljudi se ipak opredeljuju da seju. Palo je konačno i malo kiše. Verujem da će to biti dovoljno za nicanje, kasnije očekujem više vlage u zemljištu ali treba podsetiti da je poljoprivreda fabrika pod vedrim nebom i ot toga dosta zavisi, dodaje Militin Erić iz Mačvanskog Metkovića, ističući da ni najstariji ljudi u selu nisu zapamtili toliku sušu. Ona je istina najviše doprinela da kukuruzi blagovremeno “ispuste vodu” ali s druge strane nisu dobro nalili zrno te je i kvalitet manji.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
