KARANTINSKI POLUMARATON NA KROVU ZGRADE
Ne postoje prepreke nego izgovori
Verovao sam da sam istrčao 21 kilometar, da bi tek sutradan sat pokazao da je u pitanju bilo više od 37 kilometara i to na terasi od 34 metra. Teško je, jer je monotono i sve se vrti u krug. Ima dosta „sečenja“ zbog čega trpe kolena i stopala. Imao sam krize s vremena na vreme, ali sve je stvar psihe. Rešio sam to da uradim i ništa nije moglo da me zaustavi. Još pre mesec dana odlučio sam da trčim na Uskrs
Do početka vanrednog stanja svako traži način da prekrati vreme provedeno u izolaciji ili tokom trajanja policijskog časa. Oni koji se bave sportom pronalaze najrazličitije načine da ostanu u formi. Tako se na uskršnje jutro, dok je najveći deo Srbije doručkovao sa svojim porodicama, na „stazi“ dugoj 34 metra, na krovu zgrade u ulici Prote Smiljanića održavao polumaraton. Iako je imao samo jednog učesnika, za tridesetosmogodišnjeg Marka Smiljanića – Atila, borba sa samim sobom na momente je bila teža nego sa brojnim protivnicima na pravim trkama.
-Verovao sam da sam istrčao 21 kilometar, da bi tek sutradan sat pokazao da je u pitanju bilo više od 37 kilometara i to na terasi od 34 metra. Teško je, jer je monotono i sve se vrti u krug. Ima dosta „sečenja“ zbog čega trpe kolena i stopala. Imao sam krize s vremena na vreme, ali sve je stvar psihe. Rešio sam to da uradim i ništa nije moglo da me zaustavi. Još pre mesec dana odlučio sam da trčim na Uskrs. Svi koji su to čuli govorili su mi da nisam normalan. Ipak, znam sebe i bio sam siguran da ću uspeti, priča Marko.
Rekreativno je igrao fudbal, ali se nikada sportom nije ozbiljnije bavio. Tek pre nešto više od godinu i po dana, gledajući druge kako trče, pomislio je da bi mogao i on. Tada je pronašao onlajn trenera, koji mu šalje treninge. Koincidencija je da je ovaj način treniranja postao posebno popularan od uvođenja vanrednog stanja. Od tada je istrčao 10 polumaratona.
-Danas redovno trčim i ne postoji nijedna prepreka koja bi me omela u tome. Kiša, hladnoća, vrućina ili sneg su samo izgovori. Ustajem rano ujutru i svoje obaveze obavljam posle trčanja. Promenio sam i ishranu i trudim se da se zdravo hranim. Tokom vanrednog stanja poštujem sve mere, ali pronalazim način da ispunim svoje fizičke aktivnosti. Situacija u kojoj se trenutno nalazimo bila mi je podstrek da istrčim polumaraton na terasi. Pored toga što želim da pomerim sopstvene granice, želeo sam da i drugima dam primer i motivaciju da veruju da je sve moguće, kaže naš sugrađanin, inače zaposlen kao carinik.
Polumaraton koji je istrčao u nedelju potpuno se razlikuje od Evroazijskog u Istanbulu, na kom je Marko učestvovao sa još 40.000 trkača i koji se trčao preko mosta koji spaja Evropu i Aziju. Zajedničko im je, ipak, da će mu oba ostati u trajnom sećanju.
-Verovao sam da sam istrčao 21 kilometar, da bi tek sutradan sat pokazao da je u pitanju bilo više od 37 kilometara i to na terasi od 34 metra. Teško je, jer je monotono i sve se vrti u krug. Ima dosta „sečenja“ zbog čega trpe kolena i stopala. Imao sam krize s vremena na vreme, ali sve je stvar psihe. Rešio sam to da uradim i ništa nije moglo da me zaustavi. Još pre mesec dana odlučio sam da trčim na Uskrs. Svi koji su to čuli govorili su mi da nisam normalan. Ipak, znam sebe i bio sam siguran da ću uspeti, priča Marko.
Rekreativno je igrao fudbal, ali se nikada sportom nije ozbiljnije bavio. Tek pre nešto više od godinu i po dana, gledajući druge kako trče, pomislio je da bi mogao i on. Tada je pronašao onlajn trenera, koji mu šalje treninge. Koincidencija je da je ovaj način treniranja postao posebno popularan od uvođenja vanrednog stanja. Od tada je istrčao 10 polumaratona.
-Danas redovno trčim i ne postoji nijedna prepreka koja bi me omela u tome. Kiša, hladnoća, vrućina ili sneg su samo izgovori. Ustajem rano ujutru i svoje obaveze obavljam posle trčanja. Promenio sam i ishranu i trudim se da se zdravo hranim. Tokom vanrednog stanja poštujem sve mere, ali pronalazim način da ispunim svoje fizičke aktivnosti. Situacija u kojoj se trenutno nalazimo bila mi je podstrek da istrčim polumaraton na terasi. Pored toga što želim da pomerim sopstvene granice, želeo sam da i drugima dam primer i motivaciju da veruju da je sve moguće, kaže naš sugrađanin, inače zaposlen kao carinik.
Polumaraton koji je istrčao u nedelju potpuno se razlikuje od Evroazijskog u Istanbulu, na kom je Marko učestvovao sa još 40.000 trkača i koji se trčao preko mosta koji spaja Evropu i Aziju. Zajedničko im je, ipak, da će mu oba ostati u trajnom sećanju.
M.M.
Najnoviji broj
24. april 2025.
