Beleg za stara vremena

Na početku Ulice kneza Lazara u šabačkom naselju Benska bara „niče“ spomenik Hemijskoj industriji „Zorka“ Šabac. Skulptura koja se zove „Fabrika“ delo je umetnika Branislava Nikolića. Kompozicija je u armiranom betonu i predstavlja fabriku u malom. U delu grada gde skulptura „niče“ živi najveći broj Zorkinih radnika. Skulptura je visine četiri metra a širine tri. Predstavlja umetničku viziju Zorkine hale sa dimnjakom kom je u ovoj verziji visina četiri metra. Umetnik je na svoj način prikazao Zorkine hale sa dimnjakom.

U znak sećanja na giganta
-„Fabrika“ je jedna od mojih starih ideja, koje stalno na neki drugi način interpretiram. Inicijativa za smeštanje spomenika na ovo mesto je potekla od Doma kulture u Šapcu. Ponuđena mi je lokacija u Benskoj bari. Tu je naseljen najveći broj bivših radnika Zorke. Skulptura je osmišljena baš za taj prostor. Svi se sećamo perioda našeg detinjstva kada nas je svuda okruživao logotip (silueta) fabrike. Skoro da ne postoji kuća koja nije imala kalendar, majicu, rokovnik, zastavicu na kojoj se nalazio trouglasti nazubljeni krov i odžak koji dominira iznad njega- kaže autor skulpture Branislav Nikolić.
U zlatnom dobu „Zorke“ kako ga mnogi nazivaju, polovina stanovništva Šapca i okoline radila je u nekim od brojnih pogona ovog preduzeća. Ulagala je u sve oblasti društvenog života u gradu. Zahvaljujući tome Šabac je postao moderan evropski grad.
-Ona se simbolično povezuje sa istorijom grada Šapca. Trg na koji je skulptura postavljena oživeće i osvežiti ovaj deo grada. Uneće posebnu svežinu obogatiće kulturni sadržaj naselja i sačuvaće sećanje na to što je bila „Zorka“ u neka prošla, srećnija vremena – dodaje Nikolić.

Veliki uticaj na istoriju
Kompanija „Zorka“ je bila među najvećim gigantima u bivšoj Jugoslaviji. Njena gradnja započeta je 1936. godine, a prvi proizvod je potekao 1938. godine. U njenim pogonima radilo je 10.000 ljudi. Imala je metalurgiju. Proizvodila veštačka đubriva, cink, sredstva za zaštiru bilja, pločice...
U okviru holdinga poslovalo je 16 firmi. Imala je svoj fabrički list. Redakciju je činilo 10 novinara. Izlazio je dvonedeljno u tiražu od 12.000 primeraka. U istoriju je otišla početkom ovog milenijuma. Zahvaljujući njoj izgrađeno je mnogo toga između ostalog kompletno naselje Benska Bara. Na samom trgu pomenutog naselja biće „Fabrika“ u vizantijsko plavoj boji, koja je boja bivšeg šabačkog kolektiva.
-Tek kada neko ode u istoriju dižu mu spomenik. Skulptura je simbol da je Zorka otišla u istoriju možda pre nego što je trebalo. Ona je ovo zaslužila. Plava boja me asocirala na boju hemičara. Što se tiče Zorke prvi pogon je bio plavi kamen. Mislim da je pogođena boja, kao i oblik i mesto. Spomenik je mogao biti malo veći jer je fabrika bila balkanski i evropski gigant za poštovanje- istakao je Dragoslav Mićić, novinar i urednik nekadašnjeg lista „Zorke“.