Etno park u Sovljaku, nedaleko od Drine
JAPANCI SNIMALI MAČVANSKO PRELO
Domaćinstvo s kraja 19 veka, kao muzej pod vedrim nebom, privlači pažnju turista svih boja kože
Ulaskom u Etno park Sovljak, koji se nalazi kraj puta Bogatić-Crna Bara u Mačvi na oko pet kilometara od Drine, prisećamo se izgleda mačvanskog domaćinstva s kraja 19 i početka 20 veka. Na širokom dvorištu dominira stara kuća visokog krova u hladovini lipa ogromne krošnje. Tu su u besprekornom redu čardak, ambar i druge zgrade, kao nemi svedoci kako su ljudi ovde nekada živeli i radili. U šupama, ranije aktuelne poljoprivredne mašine. Celokupna arhitektura pobuđuje veliko interesovanje znatiželjnika, domaćih i stranih.
Upravo to je i bila želja ranijih kreatora turističkog razvoja ovog kraja. Želeli su da imaju svojevrstan muzej starina pod vedrim nebom i zato je opština Bogatić 1971. Godine kupila pomenutu nekretninu od seoskog učitelja Branislava Jockovića ( Brane), koji se kasnije preselio u Beograd.
-Želeli smo da na ovakav način sačuvamo arhitekturu prošlih vremena, običaje i verovanja žitelja sela. Mislim da je posle svega osnovni cilj postignut. Naravno bilo je tu brojnih prepreka, a i danas ih ima, kaže profesor srpske književnosti Petar Berić iz Bogatića, koji je dugo bio na čelu Kulturno-obrazovnog centra Bogatić u čijem sastavu je Etno park u Sovljaku.
Život mačvanskog domaćinstva, pre jednog veka predstavljen je u celini, a radi veće autentičnosti neki predmeti su dopremljeni iz drugih sela, tako da je napravljena jedinstvena etnološka postavka.
Celokupan ambijent privlači pažnju organizatora likovnih izložbi, promocija knjiga i drugih manifestacija koje ovde nisu retke. Nažalost, u vreme korona virusa se otkazuju, kao što je primera radi tradicionalna likovna kolonija pred „Hajdučko veče“.
Baš za vreme ove manifestacije po kojoj je Opština prepoznatljiva, Etno park „oživi“ punim sjajem, jer se tu održava i deo „Mačvanske svadbe“, kojom se evociraju uspomene na nekadašnja mačvanska vančanja i lepezu običaja s tim u vezi.
-Od stranaca izdvoio bih Japance. Naime, jedna njihova televizija je ovde snimala „Mačvansko prelo“ za njihovu emisiju „Vreme čuda“. Sećam se da su bili oduševljeni, a mi smo se zdušno potrudili da im što bolje „približimo“ običaje i verovanja naših ljudi iz vremena pre jednog veka, objašnjava profesor Berić.
On se priseća da je te večeri (prela) ispod krošnji starinskih lipa u Etno parku gorela velika vatra. Potomci Samuraja, iz zemlje izlazećeg sunca, kaže Berić nisu skrivali zadovoljstvo i uveren je da su to veče dugo pamtili.
Upravo to je i bila želja ranijih kreatora turističkog razvoja ovog kraja. Želeli su da imaju svojevrstan muzej starina pod vedrim nebom i zato je opština Bogatić 1971. Godine kupila pomenutu nekretninu od seoskog učitelja Branislava Jockovića ( Brane), koji se kasnije preselio u Beograd.
-Želeli smo da na ovakav način sačuvamo arhitekturu prošlih vremena, običaje i verovanja žitelja sela. Mislim da je posle svega osnovni cilj postignut. Naravno bilo je tu brojnih prepreka, a i danas ih ima, kaže profesor srpske književnosti Petar Berić iz Bogatića, koji je dugo bio na čelu Kulturno-obrazovnog centra Bogatić u čijem sastavu je Etno park u Sovljaku.
Život mačvanskog domaćinstva, pre jednog veka predstavljen je u celini, a radi veće autentičnosti neki predmeti su dopremljeni iz drugih sela, tako da je napravljena jedinstvena etnološka postavka.
Celokupan ambijent privlači pažnju organizatora likovnih izložbi, promocija knjiga i drugih manifestacija koje ovde nisu retke. Nažalost, u vreme korona virusa se otkazuju, kao što je primera radi tradicionalna likovna kolonija pred „Hajdučko veče“.
Baš za vreme ove manifestacije po kojoj je Opština prepoznatljiva, Etno park „oživi“ punim sjajem, jer se tu održava i deo „Mačvanske svadbe“, kojom se evociraju uspomene na nekadašnja mačvanska vančanja i lepezu običaja s tim u vezi.
-Od stranaca izdvoio bih Japance. Naime, jedna njihova televizija je ovde snimala „Mačvansko prelo“ za njihovu emisiju „Vreme čuda“. Sećam se da su bili oduševljeni, a mi smo se zdušno potrudili da im što bolje „približimo“ običaje i verovanja naših ljudi iz vremena pre jednog veka, objašnjava profesor Berić.
On se priseća da je te večeri (prela) ispod krošnji starinskih lipa u Etno parku gorela velika vatra. Potomci Samuraja, iz zemlje izlazećeg sunca, kaže Berić nisu skrivali zadovoljstvo i uveren je da su to veče dugo pamtili.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
