POČEO JE VASKRŠNjI POST
Ništa ne biva bez pomoći Božje
Svrha posta nije isključivo telesno zdravlje. Posteći, najpre se učimo da budemo nesebični, oslobođeni od sujete, da blagodarimo. U postu se lakše borimo sa iskušenjima i udaljavamo od greha. Dakle, post je samo sredstvo kojim se postiže određeni cilj - da budemo otvoreniji za Boga i ljude. To nije samo nejedenje određene vrste hrane, potrebno je udružiti ga sa molitvom da bismo ojačali duh. Post nas čini boljim ljudima, međutim, ništa ne biva bez pomoći Božje, kaže sveštenik Nikola Kovačević
Post pred najveći hrišćanski praznik, Vaskrs, najstariji je post u Pravoslavnoj Crkvi. Naziva se još Časni i Veliki post, kako zbog dužine trajanja, tako i zbog značaja koji ima za život hrišćana. Istorijski gledano, dva posta su spojena u jedan: Sveta Četrdesetnica, odnosno, period prvih četrdeset dana i „Strasna“ (stradalna) sedmica (od Lazareve do Velike subote), koja se, jedina u toku godine, posti strogo (na vodi).
Zašto pravoslavni hrišćani poste? Kakva je svrha zabrane uzimanja određene vrste hrane, kad je sam Gospod Isus Hristos rekao da: „Ne pogani čoveka što ulazi u usta, nego što izlazi iz usta ono pogani čoveka.”?
- Smisao ovih reči nije u negaciji posta. Gospod ovom rečenicom kritikuje fariseje koji su se trudili da ispoštuju formalne zahteve starozavetne vere, katkad i potpuno besmislene, a zanemarivali su suštinu vere. Svrha posta, kako to mi pravoslavni razumemo, nije odricanje od hrane zato što je Bog zabranio da se jede (premda bi nam i to moglo biti sasvim dovoljno). Potpuno suprotno, smisao odricanja od hrane jeste podnošenje žrtve, kojom se učimo otvorenosti za nešto i nekoga ko je izvan mene, izvan mojih želja, navika i sklonosti. Jer Gospod je zapovedio da mera svega onoga što činimo bude izraz ljubavi prema Bogu i bližnjima. Da bi se to postiglo, neophodno je ne zatvoriti se u sebe i svoje sebične prohteve, a hrana je veoma moćan simvol toga: ako ne jedem – ne živim!
Činjenica je da čovek konzumira hranu da bi preživeo. Postoji razlika u pogledu strogosti posta koji neko uzima na sebe?
- U starini, post je podrazumevao krajnje uzdržavanje od uzimanja hrane uopšte. Zato su postovi bili veoma kratki. Danas, međutim, zbog slabosti i inertnosti savremenog čoveka, postovi su mnogo blaži po ograničenjima, ali su znatno duži nego u početku. To je razlog zbog kojeg postoji nekoliko nivoa strogosti posta. U svakom slučaju, suštinu je moguće ispuniti kroz različite forme. Važno je još naglasiti da se telesni post ne sastoji samo u uzimanju određene vrste hrane, nego i u načinu, tj. kada, koliko i sa kakvim nastrojenjem se jede. Sve to treba da bude uz blagoslov duhovnika, odnosno sveštenika, koji zna naš život i meru našeg duhovnog uzrasta, da bi nam vreme posta bilo korisno za duhovno zdravlje i uzrastanje.
Savremena medicina dokazala je ono što su oci crkve znali još u prvim vekovima ove ere, da je postiti zdravo?
- Post svakako ima blagotvorne efekte po zdravlje. Post čini da čovek ne bude opterećen težinom hrane, daje duhu našem polet, te bivamo sposobniji za mnogo toga što nas čini ljudima, više nego inače. No, svrha posta nije isključivo telesno zdravlje. Posteći, najpre se učimo da budemo nesebični, oslobođeni od sujete, da blagodarimo. U postu se lakše borimo sa iskušenjima i udaljavamo od greha. Dakle, post je samo sredstvo kojim se postiže određeni cilj - da budemo otvoreniji za Boga i ljude.
Sudeći po onome što ste rekli, post nas čini boljim ljudima?
- Svakako, ali ne neminovno! Post je jedno od sredstava da se lakše borimo sa sobom i sopstvenim grehovnim željama. Ako ne jedem meso, to ne znači automatski da sam dobar čovek, ali ako me ta žrtva nauči da ograničavam sebe, onda je to važan korak u vladanju nad sobom. Ako sam kadar da vladam sobom neću tako lako dozvoliti sebi da se ogrešim o Boga, o ljude, o sebe samog. Međutim, ništa ne biva bez pomoći Božije. Post nije samo nejedenje određene vrste hrane, potrebno je udružiti ga sa pokajanjem i molitvom da bismo ojačali duh. Osobito je važno učestvovati na zajedničkim molitvama i bogosluženjima u crkvi, naravno, koliko nam vreme i prilike dopuste.
Često čujemo da post nije samo uzdržanje od hrane, već se tu prvenstveno misli na uzdržanje duha od grešnih misli, želja i postupaka. Da li nam je telesni post, uzdržanje od hrane, uopšte potreban ako se već svakodnevno staramo da budemo dobri i čestiti ljudi?
- Ponekad mi se čini da, kad se govori o uzdržanju od svega grešnog u postu, dolazi do svojevrsne zamene teza. Kao da u postu treba da se uzdržavamo od svega, a kad prođe post, prođe i uzdržanje - kako od hrane tako i od greha! Mislim da je ovakvo rasuđivanje pogrešno i vrlo opasno. Greha se treba kloniti svagda, bilo da je period posta ili ne. Svagda se treba boriti da se bude što bolji čovek pred Bogom, da bi se blagodat Božja uselila u nas. Tokom posta još više no inače, jer duh zbog telesnog uzdržanja biva još poletniji. Zato je post izvanredno sredstvo u postizanju uzvišenog cilja.
GOSPOD MOŽE DA NAS UČINI SVETIMA
Nastojanje da se vrlinski živi, praćeno smirenoumljem i svešću o sopstvenoj nedostojnosti pred Bogom pravi je put pripreme za pričešće. O tome nas najbolje poučava vozglas sveštenika na liturgiji: Svetinje svetima!, na šta narod odgovara: Jedan je svet, jedan Gospod, Isus Hristos, na slavu Boga Oca. Amin. To bi značilo: znamo da je Gospod Isus Hristos jedini istinski svet a mi nismo. Ali, učinili smo što je do nas i koliko smo mogli, i premda smo nedostojni, primamo dar svetinje kao sveti, trudeći se da to poverenje Božije u nas opravdamo. Ako tako mislimo, Gospod zaista može da nas učini svetima. U tome se sastoji ispravna priprema za pričešće.
Zašto se onda neprestano ponavlja da bi duhovno uzdržanje trebalo da bude neodvojivo od telesnog?
- Zbog naše slabosti, jer često mislimo da smo dovoljno učinili ako ne jedemo meso, mleko i jaja, pa ne pazimo na svoje misli, reči i postupke. Na taj način promašimo poentu, a naša žrtva, zbog nepažnje, ostane bez ploda. Zato nas Crkva svagda savetuje na dobro delanje, ali i oprez. Navešću kao primer pouku ave Doroteja, velikog svetitelja iz 7. veka. Govoreći o gresima koji nastaju zbog neuzdržanja u hrani veli dalje: „… treba ne samo da čuvamo dijetu (post hranom) već i da se udaljavamo od svakog drugog greha. Kao što postimo utrobom (stomakom), tako treba da postimo i jezikom, udaljavajući se od ogovaranja, od laži, od praznoslovlja, od vređanja, od gneva i svakog drugog greha koji nastaje preko jezika. Takođe, treba da postimo očima, da ne gledamo sujetne stvari, da nismo drski (pogledom), da ne gledamo bez stida … da kao novi, čisti i dostojni pričešća svetim tajnama, sa palmovim i maslinovim granama izađemo na sretanje Gospodu našem“ (aluzija na Hristov ulazak u Jerusalim). Dakle, da se post praktikuje i telom i dušom, da bismo se udostojili susreta sa Bogom. Prvo je neodvojivo od drugog.
Post je priprema za sveto pričešće, tajnu u kojoj se sjedinjujemo sa Hristom?
- Sveto Pričešće je dar Božiji nama, dar susreta sa živim Bogom. Primajući Telo i Krv Hristovu u sebe, postajemo svetli i sveti, oslobođeni robovanja grehu i slobodni za lepotu postojanja uprkos činjenici da obitavamo u svetu koji često „u zlu leži“. Da bismo, što je moguće jasnije, doživeli punoću dara Božjeg, valja da se za taj susret pripremamo. Međutim, priprema je danas, u svesti mnogih, često svedena samo na nekoliko dana strogog posta. To bi bilo pogrešno shvatanje pripreme za pričešće. Crkva nas uči da je istinska priprema za pričešće način života koji vodimo. Post je sastavni deo toga.
Greha se treba kloniti svagda, bilo da je period posta ili ne. Svagda se treba boriti da se bude što bolji čovek pred Bogom, da bi se blagodat Božija uselila u nas
Zašto pravoslavni hrišćani poste? Kakva je svrha zabrane uzimanja određene vrste hrane, kad je sam Gospod Isus Hristos rekao da: „Ne pogani čoveka što ulazi u usta, nego što izlazi iz usta ono pogani čoveka.”?
- Smisao ovih reči nije u negaciji posta. Gospod ovom rečenicom kritikuje fariseje koji su se trudili da ispoštuju formalne zahteve starozavetne vere, katkad i potpuno besmislene, a zanemarivali su suštinu vere. Svrha posta, kako to mi pravoslavni razumemo, nije odricanje od hrane zato što je Bog zabranio da se jede (premda bi nam i to moglo biti sasvim dovoljno). Potpuno suprotno, smisao odricanja od hrane jeste podnošenje žrtve, kojom se učimo otvorenosti za nešto i nekoga ko je izvan mene, izvan mojih želja, navika i sklonosti. Jer Gospod je zapovedio da mera svega onoga što činimo bude izraz ljubavi prema Bogu i bližnjima. Da bi se to postiglo, neophodno je ne zatvoriti se u sebe i svoje sebične prohteve, a hrana je veoma moćan simvol toga: ako ne jedem – ne živim!
Činjenica je da čovek konzumira hranu da bi preživeo. Postoji razlika u pogledu strogosti posta koji neko uzima na sebe?
- U starini, post je podrazumevao krajnje uzdržavanje od uzimanja hrane uopšte. Zato su postovi bili veoma kratki. Danas, međutim, zbog slabosti i inertnosti savremenog čoveka, postovi su mnogo blaži po ograničenjima, ali su znatno duži nego u početku. To je razlog zbog kojeg postoji nekoliko nivoa strogosti posta. U svakom slučaju, suštinu je moguće ispuniti kroz različite forme. Važno je još naglasiti da se telesni post ne sastoji samo u uzimanju određene vrste hrane, nego i u načinu, tj. kada, koliko i sa kakvim nastrojenjem se jede. Sve to treba da bude uz blagoslov duhovnika, odnosno sveštenika, koji zna naš život i meru našeg duhovnog uzrasta, da bi nam vreme posta bilo korisno za duhovno zdravlje i uzrastanje.
Savremena medicina dokazala je ono što su oci crkve znali još u prvim vekovima ove ere, da je postiti zdravo?
- Post svakako ima blagotvorne efekte po zdravlje. Post čini da čovek ne bude opterećen težinom hrane, daje duhu našem polet, te bivamo sposobniji za mnogo toga što nas čini ljudima, više nego inače. No, svrha posta nije isključivo telesno zdravlje. Posteći, najpre se učimo da budemo nesebični, oslobođeni od sujete, da blagodarimo. U postu se lakše borimo sa iskušenjima i udaljavamo od greha. Dakle, post je samo sredstvo kojim se postiže određeni cilj - da budemo otvoreniji za Boga i ljude.
Sudeći po onome što ste rekli, post nas čini boljim ljudima?
- Svakako, ali ne neminovno! Post je jedno od sredstava da se lakše borimo sa sobom i sopstvenim grehovnim željama. Ako ne jedem meso, to ne znači automatski da sam dobar čovek, ali ako me ta žrtva nauči da ograničavam sebe, onda je to važan korak u vladanju nad sobom. Ako sam kadar da vladam sobom neću tako lako dozvoliti sebi da se ogrešim o Boga, o ljude, o sebe samog. Međutim, ništa ne biva bez pomoći Božije. Post nije samo nejedenje određene vrste hrane, potrebno je udružiti ga sa pokajanjem i molitvom da bismo ojačali duh. Osobito je važno učestvovati na zajedničkim molitvama i bogosluženjima u crkvi, naravno, koliko nam vreme i prilike dopuste.
Često čujemo da post nije samo uzdržanje od hrane, već se tu prvenstveno misli na uzdržanje duha od grešnih misli, želja i postupaka. Da li nam je telesni post, uzdržanje od hrane, uopšte potreban ako se već svakodnevno staramo da budemo dobri i čestiti ljudi?
- Ponekad mi se čini da, kad se govori o uzdržanju od svega grešnog u postu, dolazi do svojevrsne zamene teza. Kao da u postu treba da se uzdržavamo od svega, a kad prođe post, prođe i uzdržanje - kako od hrane tako i od greha! Mislim da je ovakvo rasuđivanje pogrešno i vrlo opasno. Greha se treba kloniti svagda, bilo da je period posta ili ne. Svagda se treba boriti da se bude što bolji čovek pred Bogom, da bi se blagodat Božja uselila u nas. Tokom posta još više no inače, jer duh zbog telesnog uzdržanja biva još poletniji. Zato je post izvanredno sredstvo u postizanju uzvišenog cilja.
Nastojanje da se vrlinski živi, praćeno smirenoumljem i svešću o sopstvenoj nedostojnosti pred Bogom pravi je put pripreme za pričešće. O tome nas najbolje poučava vozglas sveštenika na liturgiji: Svetinje svetima!, na šta narod odgovara: Jedan je svet, jedan Gospod, Isus Hristos, na slavu Boga Oca. Amin. To bi značilo: znamo da je Gospod Isus Hristos jedini istinski svet a mi nismo. Ali, učinili smo što je do nas i koliko smo mogli, i premda smo nedostojni, primamo dar svetinje kao sveti, trudeći se da to poverenje Božije u nas opravdamo. Ako tako mislimo, Gospod zaista može da nas učini svetima. U tome se sastoji ispravna priprema za pričešće.
Zašto se onda neprestano ponavlja da bi duhovno uzdržanje trebalo da bude neodvojivo od telesnog?
- Zbog naše slabosti, jer često mislimo da smo dovoljno učinili ako ne jedemo meso, mleko i jaja, pa ne pazimo na svoje misli, reči i postupke. Na taj način promašimo poentu, a naša žrtva, zbog nepažnje, ostane bez ploda. Zato nas Crkva svagda savetuje na dobro delanje, ali i oprez. Navešću kao primer pouku ave Doroteja, velikog svetitelja iz 7. veka. Govoreći o gresima koji nastaju zbog neuzdržanja u hrani veli dalje: „… treba ne samo da čuvamo dijetu (post hranom) već i da se udaljavamo od svakog drugog greha. Kao što postimo utrobom (stomakom), tako treba da postimo i jezikom, udaljavajući se od ogovaranja, od laži, od praznoslovlja, od vređanja, od gneva i svakog drugog greha koji nastaje preko jezika. Takođe, treba da postimo očima, da ne gledamo sujetne stvari, da nismo drski (pogledom), da ne gledamo bez stida … da kao novi, čisti i dostojni pričešća svetim tajnama, sa palmovim i maslinovim granama izađemo na sretanje Gospodu našem“ (aluzija na Hristov ulazak u Jerusalim). Dakle, da se post praktikuje i telom i dušom, da bismo se udostojili susreta sa Bogom. Prvo je neodvojivo od drugog.
Post je priprema za sveto pričešće, tajnu u kojoj se sjedinjujemo sa Hristom?
- Sveto Pričešće je dar Božiji nama, dar susreta sa živim Bogom. Primajući Telo i Krv Hristovu u sebe, postajemo svetli i sveti, oslobođeni robovanja grehu i slobodni za lepotu postojanja uprkos činjenici da obitavamo u svetu koji često „u zlu leži“. Da bismo, što je moguće jasnije, doživeli punoću dara Božjeg, valja da se za taj susret pripremamo. Međutim, priprema je danas, u svesti mnogih, često svedena samo na nekoliko dana strogog posta. To bi bilo pogrešno shvatanje pripreme za pričešće. Crkva nas uči da je istinska priprema za pričešće način života koji vodimo. Post je sastavni deo toga.
M.F.
Najnoviji broj
25. april 2024.
