Sistem izdržao, ali bitka još traje

Čini se da korona, posle više od godinu dana gubi bitku. Brojevi novoobolelih na nivou Srbije su ispod 200 dnevno, dok su u Šapcu praktično sporadični slučajevi.

Ipak, poučeni iskustvom iz juna prošle godine lekari znaju da nema opuštanja. Vakcinacija očigledno daje rezultate, ali procenat vakcinisanih je ispod 50 odsto.

-Bitka nije dobijena. Predstoji nam tek period kada treba potpuno da pobedimo virus. To zavisi od nas, naše discipline i vakcina. Pandemija mora da bude pobeđena svuda da bismo mogli da govorimo o njenom kraju. Sve dok u nekim delovima sveta ona bukti sasvim je moguće njeno dalje širenje. Predstoji nam vreme odmora, putovanja u druge države, pa i kontinente. Leto moramo shvatiti izuzetno ozbiljno. Prošle godine smo očekivali da je virus u to doba manje aktivan, a desilo se suprotno, kaže direktor Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ dr Slobodan Popović.

Punih 15 meseci svi zaposleni u ovoj ustanovi, od menadžmenta, lekara specijalista, preko svog medicinskog do nemedicinskog osoblja, ulažu maksimum napora da što više života otrgnu od nevidljivog i potpuno nepredvidivog neprijatelja. Tokom tih 15 meseci „crena zona“ Opšte bolnice hospitalizovala je oko 2.580 pacijenata, dok je u prijemno–trijažnoj ambulanti obavljeno blizu 13.000 pregleda. Kako Kovid nije mario za druge bolesti, istovremeno su morali da budu zbrinuti i svi hitni i neodložni ne-kovid pacijenti. Tako je za ovo vreme pregledano oko 100.000 ne-kovid pacijenata, a njih oko 8.500 je zadržano na bolničkom lečenju. Tokom ovog perioda u Službi ginekologije sa akušerstvom hospitalizovano je ukupno 1.849 pacijentkinja, a rođeno je 1.176 beba, uz samo dva slučaja kovid pozitivne porodilje i jedne čiji je antigenski test dao pozitivan IgM rezultat koji potom nije potvrđen PCR testom. Za ovih 15 meseci hopsitalizovano je i 60 kovid pozitivne dece. Na sreću, nijedno od njih nije izgubilo bitku sa virusom.

Vakcinacijom do epidemiološkog bedema
-Aktivnost po pitanju vakcinacije, od vrha države prema lokalu, je zadovoljavajuća. U Šapcu imamo vakcinalni punkt u ekonomskoj školi, otvaraju se privremeni punktovi po selima, po gradskim i seoskim mesnim zajednicama, ide se kod nepokretnih, sve je odrađeno dobro. Međutim, šta je to što naše ljude navodi da imaju dilemu oko vakcinacije ili da neće da se vakcinišu? Hoćemo li da se vratimo normalnom životu i da privreda radi? Vakcina ima, sve je dobro organizovano, šta je onda problem? Imam utisak da popušta i disciplina, da gubimo onu svest koju smo u početku imali i da se, željni normalnog života, prepuštamo i zaboravljamo da bitku nismo završili. Moramo što pre da napravimo epidemiološki bedem, a vakcina je jedino pravo oružje. Mladi treba da shvate da od njih mnogo toga zavisi. Vakcinisano je samo 13 odsto mladih od 18 do 30 godina. Tek sa njima dobijamo više od 50 odsto imunizovanih građana, kaže dr Popović.
Poručuje i da to što neko nema antitela ne znači da nema odbranu. Radi se o celularnom imunitetu i za njega se tek prave testovi.

Sa ozbiljnim pripremama za epidemiju Opšta bolnica je počela u martu prošle godine. Prednost ustanove bio je paviljonski tip gradnje. Bolnica je podeljena na „crvenu“ zaraznu zonu, „zelenu“ nezaraznu i „sivu“ za pacijente sa sumnjom na kovid. Nijednog trenutka nije smelo doći do ukrštanja puteva, što je jedino moglo dati efikasne rezultate.

-Za ovaj posao veliku zahvalnost dugujemo i epidemiologu prim. dr Dragutinu Markoviću, koji je iako u penziji, od prvih dana bio sa nama i nesebično se angažovao i pomogao nam u postavci nove konfiguracije bolnice. Samo je epidemiolog mogao da postavi zone, sanitarne propuste i da nas poduči kako da se borimo protiv ove pošasti. Pacijenti su prvo smeštani na infektivno, potom grudno odeljenje, neurologiju i na kraju interno. Tokom juna smo imali nekoliko pacijenata na infektivnom i odlučili da se pripremimo za drugi talas, kaže dr Popović.

Vizionarski stav „za ne daj Bože“ pokazao se presudan za drugi talas. Iako niko nije očekivao ono što je usledilo u julu, šabačka Bolnica je drugi talas dočekala spremna. Vreme „zatišja“ iskorišćeno je da se razvede kiseonik po čitavoj ustanovi i od početnih 50-60 kiseoničnih mesta, došlo se do broja od 260, što je spasilo mnoge živote. Krajem juna i početkom jula, dnevno je na bolničkom lečenju zadržavano i do 40 ljudi. Za nekoliko dana primljeno je, čak, 320 obolelih Šapčana. Istovremeno, neodložna pomoć bila je potrebna i pacijentima koji nisu zaraženi. Na visokim temperaturama, u skafanderima, 180 lekara i 500 medicinskih sestra i tehničara, danonoćno je brinulo o njima.
Za dan se trošilo kiseonika, koliko pre epidemije za tri meseca. „Iskakanje“ sistema bi dovelo do posledica o kojima se nije smelo ni razmišljati.

Bolnica značajno opremljena tokom epidemije
Zahvaljujući Ministarstvu zdravlja, ali i privrednicima i drugim organizacijama, šabačka bolnica je dobila izuzetnu količinu opreme. Respiratori, protokomeri, lična zaštitna oprema, koncentratori kiseonika, pacijent monitori, EKG aparati, rendgen mobilni aparati, pulsni oksimetri, lekovi i drugi medicinski materijal, obezbedila je država, a posredstvom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje sve pomenuto u Šabac je stizalo redovno. Sva ova oprema ostaće u ustanovi i po završetku epidemije.
Urađena je i rekonstrukcija zgrade Infektivnog odeljenja, prva još od njegove izgradnje. Pored renoviranja krova i prilaza stepeništu, veoma je značajna tzv. “lift stolica” namenjena za transport nepokretnih, koju su donirali privrednici.

– Podstanica koja čitav sistem snabdeva medicinskim gasovima, između ostalog i kiseonikom, nije imala kapacitet da zadovolji novi potrebni nivo pritiska. Zato je bilo neophodno da podignemo podstanični kapacitet, a da bismo to uradili, morali smo privremeno da obustavimo centralni razvod gasova. Tada je svaki pacijent čija terapija zahteva kiseoničnu potporu bio opskrbljen kiseonikom iz boce uz nadzor zdravstvenog osoblja. Tih pola sata koliko je trajala instalacija nove kontrolne table tokom unapređenja podstanice bilo je stresno. Ta doza strepnje i neizvesnosti ne može da se opiše. Da li će majstori uspeti da unaprede podstanicu? Uspeli su, ali je bilo stresno, priča dr Slobodan Popović.

Ovo je samo jedna od dramatičnih situacija koje su uspešno savladane. Zbog velikog broja teških pacijenata tokom drugog talasa jedne noći javio se strah da neće biti dovoljno respiratora. Odmah je pozvan Beograd i u roku od sat vremena dodatni respiratori su bili u Šapcu.

-Ne može da se nađe reč kojom bih iskazao zahvalnost svim zaposlenima u Opštoj bolnici, što medicinskim radnicima, što nemedicinskim. Od lekara, sestara, tehničara, spremačica, radnika u vešeraju, vozača… Svi oni su dali svoj maksimalni doprinos da se što bolje zbrinu pacijenti. Mića, Sneža, Miša, Slavica, Sneža, Jelena, Ljilja, Ivica, Danijela, Slađana, Dragica, naravno i svi drugi čija imena nisu pomenuta, a bili su dostupni 24 sata svim danima u nedelji. Zahvalni smo i republičkim institucijama koje su nam obezbedile svu neophodnu medicinsku opremu, lokalnoj samoupravi i drugim organizacijama sa kojima svakodnevno sarađujemo: RFZO filijali Šabac, Veterinarskom specijalističkom institutu Šabac, Zavodu za javno zdravlje Šabac. Zahvalnost dugujemo i pacijentima na razumevanju i pokazanom strpljenju za funkcionisanju ustanove usled iznuđenih uslova i prilagođavanju situaciji, ističe dr Popović.

Zaključak nakon 15 meseci borbe je da je sistem uvek bio prenapregnut, ali je izdržao i izbegli smo italijanski scenario!