Uzgoj jagode u plasteniku

Šabački kraj sa više od 1500 hektara pod jagodama postao je poznat u Srbiji po proizvodnji crvene lepotice. Značajniji deo uzgoja ovog voća odvija se na otvorenom, ali je primetno da se poljoprivrednici sve više opredeljuju za jagode u plasteniku. Iako je sezona završena i prema ocenama voćara nije bila plodonosna kao ona prethodne godine sledi novi ciklus sadnje za one koji nastavljaju, proširuju, ili se prvi put odlučuju za podizanje zasada. Pozitivno iskustvo sa plasteničkom proizvodnjom jagode bilo je motiv da posetimo Nenada Arsenovića iz Gornje Vranjske i detaljnije uvidimo prednosti ovakvog uzgoja.

Nedostatak radne snage nas je motivisao da sa proizvodnje paradajza i krastavaca pređemo na jagodu. Bilo je potrebno da radnici dobro poznaju proces i nije bilo jednostavno pronaći iskusne, te smo iskoristili plastenike koje smo imali i odlučili da se okušamo sa jagodom

-Nedostatak radne snage nas je motivisao da sa proizvodnje paradajza i krastavaca pređemo na jagodu. Bilo je potrebno da radnici dobro poznaju proces i nije bilo jednostavno pronaći iskusne, te smo iskoristili plastenike koje smo imali i odlučili da se okušamo sa jagodom. Ispostavilo se da nam je lakše, praktičnije - kaže Nenad o razlozima za prelazak sa povrtarstva na voćarstvo.

Plastenička proizvodnja pravi izbor
Kako ističe mladi poljoprivrednik nije postojala dilema da li će proizvodnja biti plastenička, ili na otvorenom. Razlog je jednostavan, ranije zrenje i sigurniji plasman na tržište.

foto: Glas Podrinja

-Jagoda ranije stiže i samim tim cena je viša. Ipak, kada se odlučite na ovo treba da budete svesni da su i ulaganja veća. Jedan plastenik dimenzija 25 puta 5 metara (konstrukcija i najlon) košta oko 500 evra. Naša prednost je to što smo postojeće plastenike mogli da adaptiramo, te nismo imali velikih početnih ulaganja.

Samo proverene sorte
Uz dobro poznatu i proverenu sortu kleri, Arsenovići su se odlučili i za dve nove. Osim otpornosti na bolesti, vremena zrenja i tržište diktira odabir sorte. Otkupljivači imaju svoje zahteve, te se i proizvođači vode njihovim odabirom.

-Alba i Licija su nove, te ćemo videti kako će se pokazati. Kleri stiže ranije, konzumna je i zbog toga je sigurna. Najveći deo voća odlazi u Rusiju i zbog toga se traži da bude otporna zbog transporta.
Plastenička proizvodnja kao proces u kontrolisanim uslovima ima svoje prednosti, ali i nedostatke.

Iako sve deluje veoma jednostavno ne uspevaju svi da na tržište iznesu robu vrhunskog kvaliteta po meri kupaca

-U početku vegetacije zbog povećane koncentracije vlage dolazi do pojave sive truleži i gljivičnih oboljenja korena, lista i ploda. Tokom branja spoljne temperature su već više, a u plasteniku još za nekoliko stepeni, te može doći do kompletnog sazrevanja jagode. Dešava se da se plodovi ne razviju pravilno kada dođe do oprašivanja cveta tokom nižih temperatura. Svi problemi koji se jave mogu se rešiti uz konsultaciju sa stručnjacima. Na nedeljnom nivou dolaze da pogledaju zasad i daju savete. Bez njih nije moguće da se gaji neka kultura. Zajedno primenjujemo nove mere.

Tržište diktira cenu
Iako sve deluje veoma jednostavno ne uspevaju svi da na tržište iznesu robu vrhunskog kvaliteta po meri kupaca.

-Tržište uvek diktira sve. Od izvoznika zavisi cena i naš plasman. Plastenička jagoda ima višu cenu, te nije moguće da bude plasirana isključivo u Srbiji.

Pod plastenicima porodica Arsenović ima trenutno oko 30 ari, odnosno 24 plastenika, a u planu je i proširenje. Ističu da su, za sada, zadovoljni i da nastavljaju sa uzgojem jagoda.

- Krenuli samo sa 15 plastenika, ali smo povećali broj i nameravamo to i u budućnosti. U jednom plasteniku može da bude do 550 živića, zbog mikroklime. U idealnim uslovima jedna biljka daje 750 grama ploda, te tada, uz dobru cenu imamo i zaradu. Prednost je to što prvo branje startuje sredinom aprila, a poslednje sredinom maja kada stiže jagoda na otvorenom - ističe Nenad kao prednost plasteničke proizvodnje. Dodaje da iako mnogi zasad održavaju dve godine, on to ne praktikuje, jer zahteva mnogo više obaveza i u drugoj godini se gubi na kvalitetu plodova.

Foto: Glas Podrinja

-Sadnja svake godine znači kupovinu novog sadnog materijala i gubitak subvencija, ali kada je dobra godina sve se to nadoknadi. Na sreću, nismo imali problema kada su radnici u pitanju, imamo stalne sezonske radnike i to dobro funkcioniše. Sa povećanjem obima proizvodnje biće nam potrebno više. Ne mogu da zamislim da sada gajimo jagodu na otvorenom. Za one koji žele da se upuste u plasteničku proizvodnju savet je da dobro sagledaju sve prednosti i mane, uz naravno konsultaciju stručnjaka - kaže za kraj razgovora Nenad.