HITNE MEDICINSKE SLUŽBE NAJVIŠE POSLA IMAJU TOKOM PRAZNIKA
Umerenost zdravlje i život čuva
Do problema naročito dolazi kada nakon uskršnjeg posta naglo pređu na masnu i kaloričnu hranu. Razumem i mladost i da su ljudi pod stresom, da im treba neki izduvni ventil, ali nije pravi način da to bude alkohol, pa i neke teže supstance, navodi načelnik Službe hitne medicinske pomoći, specijalsta urgentne medicine dr Jasmin Osmanović. Dominirali su bolovi u stomaku kao posledica, najverovatnije, većeg unosa kalorične hrane. Ne možemo zanemariti ni broj saobraćajnih nezgoda koje se dešavaju tokom praznika, a koji nastaju kao posledica vožnje pod dejstvom alkohola. Pored svega toga, bilo je i posekotina nastalih tokom pripremanja hrane, kaže dr Dragan Adamović iz Službe urgentnog prijema
Tokom praznika ljudi odmaraju, provode vreme sa porodicom, druže se, jedu piju i ponovo jedu i piju... Istovremeno, hitne službe dežuraju kako bi zbrinule svakog kome zatreba pomoć.
Služba hitne medicinske pomoći Doma zdravlja “Dr Draga Ljočić” i Služba urgentnog prijema Opšte bolnice “Dr Laza K. Lazarević” za praznike imaju povećan obim posla. Najviše problema izazivaju prekomerno jelo i piće, pre svega u vidu zdravstvenih tegoba, ali se odražavaju i na veći broj saobraćajnih nezgoda, pa i tuča.
-Svake godine je isto. Savetujemo građane kako da se ponašaju u vreme praznika, međutim, dolaze sa istim tegobama, čak i kada im se ranije dešavalo isto. Do problema naročito dolazi kada nakon uskršnjeg posta naglo pređu na masnu i kaloričnu hranu. Najčešće dolaze zbog prejedanja, prekomernog unosa alkohola, najčešće sa stomačnim tegobama kao što su povraćanje, proliv, problemi sa žučem. Ukoliko je neko i hronični bolesnik na to se nadovezuju i hipertenzije, aritmije, a u najgorem slučaju sve to može rezultirati infarktom, što se, na sreću, ne dešava često, navodi načelnik Službe hitne medicinske pomoći, specijalsta urgentne medicine dr Jasmin Osmanović.
Pacijenti kojima su potrebni dodatni pregledi i analize iz hitne idu na urgentni prijem. Tamo su za vreme uskršnjih praznika dnevno zbrinjavali 70 do 90 pacijenata.
-Dominirali su bolovi u stomaku kao posledica, najverovatnije, većeg unosa kalorične hrane. Ne možemo zanemariti ni broj saobraćajnih nezgoda koje se dešavaju tokom praznika, a koji nastaju kao posledica vožnje pod dejstvom alkohola. Pored svega toga, bilo je i posekotina nastalih tokom pripremanja hrane. Na sreću, sve je bilo bez težih posledica, kaže dr Dragan Adamović iz Službe urgentnog prijema.
Na urgentnom se pacijentima radi kompletna dijagnostika koju zahteva tegoba na koju se žale. Zbog toga nekada na ovom odeljenju provedu duže vrmena.
-Trudili smo se da što više skratimo vreme zadržavanja pacijenata kod nas. Svaki pacijent koji ovde dođe prolazi kompletnu potrebnu dijagnostiku i pregled određenog specijaliste. Pacijenti nemaju uvek strpljenja. Očekuju da budu pregledani istog trenutka kada dođu, a određene dijagnostičke procedure zahtevaju vreme. Postigli smo sve, ali je bilo veoma naporno, navodi dr Adamović.
dr Dragan Adamović, Foto: "Glas Podrinja"
Sledi Prvi maj, pa u ovim službama očekuju da će biti isto kao i za Uskrs. Naši sagovornici apeluju na građane da se ponašaju odgovorno i da ne ugrožavaju ni sebe ni druge.
-Praznike treba slaviti sa porodicom i prijateljima, u zdravlju i veselju, a to se najbolje postiže umerenošću. Većina građana se i ponaša tako, ali dovoljan je jedan da sve pokvari. Proslava Prvog maja krene već od ponoći. Ranijih godina smo imali fizičke sukobe gde su čak i sekire korišćene. Razumem i mladost i da su ljudi pod stresom, da im treba neki izduvni ventil, ali nije pravi način da to bude alkohol, pa i neke teže supstance. Toga ima u sve većem broju. Sednu da voze u takvom stanju, dođe do saobraćajne nezgode. Za nas su te situacije najteže. Ljudi uvek misle da se to nekom drugom dešava, a nije tako. Ukoliko žele da piju, neka bar ne sedaju za volan, apeluje dr Osmanović.
Iste savete daje i dr Adamaović – umerenost u jelu i piću, pre svega. -Prvi maj je za nas radni dan, kao i svaki drugi državni ili verski praznik. Nadamo se da će se ljudi ponašati odgovornije i prema sebi i prema drugima. Stalno apelujemo na ljude da pod dejstvom alkohola ne sedaju za volan i time ugrožavaju i svoj i tuđi život. Kada planiraju da piju neka planiraju i ko će da ih vozi ili neka zovu taksi, poručuje dr Adamović.
Zaposleni u hitnim službama navikli su na ovaj tempo rada. Privatni život trpi ali se trude da se organizuju tako da svako ima slobodne dane za neki od praznika.
–Uhodani smo. Kao i svi, javiše volimo da provodimo praznike u krugu porodice, ali kada smo birali ovu profesiju znali smo da nas čekaju odricanja i u tom smislu. Prilagođavamo se, menjamo za smene. Moramo da zahvalimo i za dobru organizaciju našem načelniku dr Miroslavu Popoviću, koordinatorki dr Slavici Đurić i direktoru dr Slobodanu Popoviću. Takođe, moram da pohvalim i mlade lekare koji nam dolaze, kao i starije kolege specijalizante, od kojih mladi imaju šta da nauče. Svi zajedno se trudimo da budemo efikasni, ali i da smirimo, ohrabrimo, utešimo pacijente, kaže dr Adamović.
Hitna pomoć ima uigrane timove, koje čine tri lekara, tri ili četiri tehničara i dva vozača. Ovakvih pet timova pokriva teritoriju Šapca.
-Porodica i privatni život trpe. Opreme imamo i ona se nabavi, ali fali nam kadra. Zbog toga uvek molimo sugrađane da imaju razumevanja i strpljenja. Ja ovaj posao radim zato što volim. Najvažnije mi je kada dođem kući da mi je mirna savest i da znam da sam svoj posao odradio najbolje što sam mogao. Važno je biti i svestan svojih ograničenja i znanja. Naravno, nikada ne možemo ugoditi svakom. Najvažnije je da nikome ne naškodimo i verujem da većina kolega tako i postupa, kaže dr Osmanović.
Foto:dr Jasmin Osmanović, "Glas Podrinja"
Sa ljudima nije lako raditi, pogotovu kada imaju zdravstveni problem. Svakom je njegova tegoba najveća i pacijentima je ponekad teško da shvate da u hitnim službama nema prioritet onaj ko prvi dođe, nego ko je urgentniji za zbrinjavanje.
-Uvek se trudimo da skratimo vreme koje pacijenti provedu kod nas, ali nikada ne znamo šta može da se desi. Dogodi se saobraćajna nezgoda, stigne neko za reanimaciju, tada je to najvažnije i ne možemo da predvidimo koliko će da traje. Pacijente prozivamo po stepenu hitnosti, a ne po tome kada su predali knjižicu Uvek će prednost imati neko ko aktivno krvari u odnosu na nekoga ko je uganuo zglob, navodi dr Adamović.
Sezona krpelja Počela je sezona krpelja. Kako se Prvi maj najčešće provodi u prirodi, taj daj je i pravi praznik za ove male krvopije. Dr Osmanović navodi da od početka ove godine nisu primetili njihovu pojačanu aktivnost i da je broj pacijenata koji su se njima obratili zbog ujeda krpelja na nivou prethodne godine. -Krpelja najviše ima u visokoj travi, u parkovima ili tamo gde je velika koncentracija glodara. Kada ljudi borave u prirodi treba da koriste repelente, ali i da nose svetlu odeću dugih rukava i nogavica, na kojoj se krpelj lako uoči. Po povratku iz prirode obavezno pregledati telo, a i ako se uoči krpelj ne treba paničiti, i, ni slučajno ništa ne raditi na svoju ruku, nego otići u najbližu ambulantu. Da bi izazvao infekciju na koži treba da bude najmanje 48 sati, a treba znati da nisu svi krpelji zaraženi. Ne treba stavljati na njih alkohol, ulja, sapunice. Tako se samo može iziritirati da povrati sadržaj u kom može da bude virus. Takođe, u slučaju nestručnih pokušaja vađenja, može se otkinuti, a u nekim slučajevima ono što ostane mora da se uklanja hirurškim putem.
Hitna pomoć se još ima i telefonske pozive i sa druge strane nestrpljive pacijente ili članove njihovih porodica.
-Postupamo po prioritetima, odnosno prvom, drugom i trećem stepenu hitnosti. Prioritet su saobraćajne nezgode, edemi pluća, infarkt. Kada postavljamo pitanja telefonom ljudi misle da je to bespotrebno, ali mi na osnovu toga znamo gde prvo da izađemo. Često gubimo vreme jer ne uspevamo da nađemo adresu, a bude i lažnih poziva. Kada dobijemo poziv po kom treba hitno da reagujemo ekipa odmah kreće, a dispečer koji i dalje priča telefonom ne ide na teren. To ljude često zbuni i misle da, ako nam daju dodatne informacije gube vreme. Za godine pacijenta pitamo jer su patologije različete za određene životne dobi. Trpimo i pretnje i psovke, ali svi naši razgovori se snimaju i, ukoliko neko ima primedbu na naše postupanje, sve se može proveriti, navodi dr Osmanović.
Urgentni prijem Šabac: 
dr Dragan Adamović, Foto: "Glas Podrinja"
Foto:dr Jasmin Osmanović, "Glas Podrinja"
