Šapčanka Biljana Regan učesnica projekta „Srpsko kolo“ u Vašingtonu

U drugoj nedelji juna završen je deo snimanja nacionalnog projekta za dokumentarni film i serijal „Srpsko kolo“ u Vašingtonu u SAD, a snimalo se i igralo na više lokacija. Udruženje za očuvanje srpske kulture, tradicije i običaja u Americi na čelu sa Šapčankom Biljanom Regan bilo je učesnik, a našu baštinu prikazali su starim srpskim običajem „Prelo“. Sve se odigralo ispred Bele kuće, na Džeferson memorijalu, ispred Vašingtonskog spomenika. To je ujedno bila prilika i da na jedinstven način obeleže deceniju postojanja.

Ljubav prema srpskim običajima prikazana do detalja
-Udruženje za očuvanje srpske kulture, tradicije i običaja u Americi učestvovalo je u tom projektu sa starim srpskim običajem „Prelo“. Lokacija je bila odlična, vreme nas je, nakon jutarnje kiše, u popodnevnim satima poslužilo. Otpevali smo „Oj, Moravo“, prezentovali naše običaje- žene su prele na preslici, štrikale čarape, jedna devojka je mlela kafu, druga je služila rakiju, treća voće, a deca su krunila kukuruz. Takođe, napravila sam vanilice po našem starom, dobro poznatom receptu. Prikazali smo sve ono bez čega ne može da prođe tradicionalna srpska proslava- objašnjava Biljana Regan koja je kao domaćica bila u svojoj omiljenoj mačvanskoj nošnji.

Po običaju, dok traje prelo, devojke i žene su u jednoj sobi, a momci su u drugoj. Budući da su bili na otvorenom, improvizovali su tako što su devojke obučene u različite nošnje (Mačva, Bosilegradsko Krajište, Pčinja, Beogradska Posavina), stajale iza dva mačvanska ćilima, dok su momci bili iza pirotskog, uglavnom obučeni u „Šumadiju“. Sve to je zabeleženo kamerom. Zaigralo se i na američkom tlu tokom snimanja, a za to su bili zaduženi članovi Srpskog kulturnog centra „Opančići“ u Vašingtonu. Okupilo se više od 60 izvođača iz tri folklorna ansambla, devojačkog hora, kamernog hora ,,Srbijana”, a tu je bio i solista na harmonici Milan Mitić, kao i dečiji hor i folklorna grupa pri crkvi Svetog Luke.

Zaigralo se i na američkom tlu tokom snimanja, a za to su bili zaduženi članovi Srpskog kulturnog centra „Opančići“ u Vašingtonu

Dokumentarni film serijal „Srpsko kolo“ reditelja i producenta dr Željka Mirkovića je, prema njegovima rečima, „priča o tradiciji i identitetu srpskog naroda, o negovanju sreće kroz igru“. Važno je napomenuti da je Srpsko kolo postalo deo UNESKO-ve nematerijalne baštine 2017. godine. Ceo projekat realizovan je u saradnji sa Nacionalnim ansamblom „Kolo“, Etnografskim muzejom Beograd, Srpskim nacionalnim savezom u Pitsburgu (SAD), Nacionalnim ansamblom „Venac“ sa Kosova i Metohije, Srpskom akademijom nauka i umetnosti (SANU) i Turističkom organizacijom Srbije. Podržali su ga i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine, gradovi Niš, Pirot, Zaječar i Užice. Organizaciju snimanja pomogla je i Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu.

A nakon toga, slavlje u krugu prijatelja, jer jubilej je morao da se obeleži. Veliku proslavu tek planiraju, ali detalje Biljana još ne otkriva. Pre 10 godina, odselivši se u Ameriku, u srcu je ponela ljubav prema „Abraševiću“. Sakupljajući narodne nošnje i nakit, tokom vremena ih je pretočila u autentičnu zbirku od više od 100 kostima i drugih starina iz 19. i 20. veka sa prostora bivše Jugoslavije. Od 2012. godine organizovala je desetine manifestacija u saradnji sa našom ambasadom sa uglednim zvanicama i gostima koji nisu krili oduševljenje onim što je na tim svečanostima prezentovala, posvećeno i s pažnjom brinući o svakom detalju- od izložbi, preko revija do tradicionalne zakuske.

Podrška za posvećnost i trajanje
Recept za istrajavanje u misiji vođenoj ljubavlju i željom da ostavi trajni zalog za buduće generacije upravo se krije u emocijama koje sve pokreću i podršci koju od supruga Džona ima da svoje zamisli realizuje. Svaki događaj zabeležio je fotoaparatom, a na profesionalnim fotografijama osmesi, raspoloženje i savršena organizacija upisali su se u večnost i ostali svedočanstvo za sve one koji nisu mogli da prisustvuju tim trenucima. Posvećenici kulturi redovno prate Biljanin rad na američkom tlu. O svečanostima koje organizuje pišu nacionalni i mediji iz dijaspore, kao i naša Ambasada i Ministarstvo spoljnih poslova.

-Od početka sam imala veliku želju da osnujem to udruženje i da ono ima svoj cilj- da promovišemo srpsku kulturu i tradiciju kroz narodnu nošnju i običaje. Bilo je lepih i manje lepih trenutaka, izazova sa kojima smo se suočavali tokom godina, ali smo uspeli da stignemo do prvog dvocifrenog broja. Taj jubilej, kao i podrška svih ljudi koji su sa mnom gradili taj uspeh, obavezuje na trajanje. Ujedno nam je bila izuzetna čast da budemo deo jednog tako velikog projekta, značajnog, kako za nas, tako i za ceo srpski narod, a poklopio se sa našim obeležavanjem desetogodišnjice postojanja- ističe Biljana.

Foto: Privatna arhiva

Način na koji je Biljana počela da živi svoj san u Americi najbolje pokazuje da u životu ništa nije nemoguće i da nikad ne znamo kuda nas putevi kojima pođemo mogu odvesti i potpuno nam promeniti prvobitne planove. U Šapcu je završila Medicinsku školu „Dr Andra Jovanović“ i 17 godina radila u Opštoj bolnici kao ginekološko- akušerska sestra. Život je nakon NATO bombardovanja odveo u Libiju, gde je takođe radila u struci sedam godina. Iako se leta 2009. godine spremala za odlazak u Irsku, sudbina je za nju imala drugačiji plan. Odlazak u Sjedinjene Američke Države doneo je dve godine kasnije poznanstvo sa sadašnjim suprugom Džonom, koji joj je, pored sina Stevana Mirkovića, najveća podrška u svemu. Ljubav prema folkloru rodila se u „Abraševiću, za šta je zaslužan njen otac Jovan Kalinić, koju ju je tamo odveo i omogućio joj da pored neizmerne ljubavi prema kolu, stekne i igračko umeće i zahvaljujući nastupima na brojnim scenama proputuje Evropu.