Priča Vladimira M.

Posao dispečera sve je popularniji i traženiji u Srbiji. Mladi, i ne samo mladi, neretko se odlučuju da rade od kuće za platu koja je više nego pristojna. Međutim, sve firme traže dispečere sa iskustvom, a da bi neko imao iskustvo najpre mora da radi. Naš sagovornik Vladimir M. kaže da je imao sreću. Završio je ŠUP (smer mašinski tehničar), ali je, s obzirom na odlično poznavanje engleskog jezika, radio kao onlajn nastavnik za kinesku firmu. Posle nekoliko godina bilo mu je dosta, tražio je nešto interesantije i našao. Zaposlio se kao dispečer u beogradskoj firmi koja sarađuje sa firmom u Njujorku.

Kako se dogodilo da se zaposliš kao dispečer bez prethodnog iskustva?
- Pre nešto više od godinu dana, poznanik mi je predložio taj posao. Nisam imao prethodno iskustvo, koje je sada neophodno, ali mi je dobro došlo poznavanje engleskog jezika i komunikativnost. Desilo se da sam ostavio pozitivan utisak u razgovoru za posao, primili su me na probni period i dobro sam se snašao. Više od godinu dana sam u tom poslu i ne žalim se. Volim da radim od kuće, ne sviđa mi se ideja da imam kancelariju i šefa koji mi „visi“ nad glavom...

Šta podrazumeva tvoj posao?
- Tražim rute za vozače i pravim im raspored vožnje, najkraće rečeno. Radim u firmi koja obezbeđuje ljudima transport do aerodroma i obrnuto, u luksuznim automobilima. Konkretno, pokrivam tri aerodroma u Njujorku, dva u zoni grada i treći u Nju Džersiju. Kompanija ima spisak poslova koje dobijem i onda kontaktiram vozače, pratim letove, vremenske uslove, saobraćaj... da bi se vreme optimalno iskoristilo i putnici bili zadovoljni. Posao se grana na lid dispečere koji pravi raspored, trakere koji prate vozače da stignu na vreme, agente koji se bave komunikacijom između vozača, putnika i nas. Svako ima svoje zaduženje.

Šta je tvoje zaduženje?
- Trenutno sam između lid dispečera i trakera. Neke dane radim kao lid dispečer i pravim raspored vozačima, komuniciram sa njima, a u drugim danima radim kao traker gde više pratim vozače i trudim se da dođu na vreme da pokupe putnike. Upozoravam ih ukoliko je blokirana ulica, ili u slučaju da se nešto desi, ako let kasni, ili drugi vozač. U tom slučaju, moram da menjam raspored u hodu, da menjam vozače, rapored koji imaju...

Sve vreme na internetu pratiš situaciju?
- Tako je. Radim svoju smenu od osam sati i aktivno pratim sve da bih mogao da pomognem i vozačima i putnicima, da sve ide lakše i brže. Na primer, ukoliko je oluja i znam da će let biti pomeren za par sati, moram da javim vozaču, ili da ga menjam. U sezoni je često pola grada zatvoreno. Tada tražim druge ulice, na liniji sam sa vozačem. Konstantno sam aktivan u sezoni.

Da li si zadovoljan?
- Imam zanimljivu ekipu i zato mi je interesantan ovaj posao, koji ume da bude naporan. Zapravo, kao i svaki drugi, ima dobrih i loših dana, ima dana kada sve ide glatko i onih kada ništa ne ide kako treba, ali nekako se izbalansira. Ono što je dobro u ovom poslu je mogućnost napredovanja. To čoveku daje motiv.

Da li si pokušao da se zaposliš u Srbiji, ili si oduvek želeo da radiš od kuće?
- Jesam, kada sam bio mlađi, ali kod nas se ne ceni rad, trud i kvalitet. Onda sam pokušao onlajn i svidelo mi se, iako mi se čini da se više radi od kuće. Imam kvote koje moram da ispunim, ali i svoj ritam, privatnost, slobodu koja je dobra ukoliko si odgovoran. Ne znam da li je za svakog, ali meni odgovara.

Svaki dan imamo klijente koje prebacujemo iz Njujorka do aerodroma i obrnuto. Jako je bitno da se sve uradi na vreme, da pozoveš vozača da pokupi putnike, da proveriš da li će stići na vreme, da proveriš da li će kasniti saobraćaj. Mi dobijemo rezervacije dan ili par dana unared, putnici imaju
svoje agencije i dostave nam spisak. Trudimo se da vozači nemaju prazan hod. Prate se letovi, ulice, saobraćaj, sve... Tokom letnjeg perioda, svakog vikenda se održava neka parada u Njujorku koja zatvori pola grada, a Njujork je specifičan zato što su sve ulice jednosmerne. Nije lagan za vožnju

Posao dispečera postoji odavno. Za ovaj novi mogli bismo da kažemo onljan dispečer?
Tako je ili (remote: od kuće). Sve je više onih koji počinju, ili već rade kao dispečeri. Poznajem dosta Šapčana koji su se pronašli u tom poslu. Ispostavilo se da jedan momak iz moje ulice radi isti posao kao i ja. Nijedan ni drugi to nismo znali.

Iako ima dosta dispečera, konstantno se objavljuju oglasi za taj posao. Kao da vas, ipak, nema dovoljno?
- I ja mislim da postoji manjak dispečera. I kod nas u firmi je do skoro bila takva situacija. Imamo agente u kol centru, koji nisu toliko uključeni u dispeč, ali smo povezani. To je sastavni deo istog posla, jer razgovaramo sa klijentima. Meni je koristio period koji sam proveo radeći kao kol agent. Kao da su to dve strane istog novčića.

Kakav ti je ritam u nedelji?
- Pet dana radim, dva odmaram. Dobijamo raspored nedelju dana ranije, petkom, ili subotom, što zavisi od našeg dispeč menadžera koji pravi raspored. Smenski rad je u pitanju. Kod mene u firmi nije ustaljena smena većini zaposlenih. Uglavnom radim druge i treće smene po našem vremenu zato što je razlika šest sati. Njihova noćna smena je naša jutarnja. Nezgodno je kad radim noću, posebno kada to traje mesec, ili dva. Utiče na telo, zdravlje, socijalni život. Ne mogu dobro da se odmorim kad radim samo treće smene. Mada, nekom odgovara. Jedan moj kolega traži samo treću smenu da radi, takav mu je ritam.

Foto: Pixabay

Osim dobre ekipe, šta je još zanimljivo?
- Dinamičan je posao, upoznao sam mnogo različitih ljudi i kultura. Razgovaram sa vozačima koji su uglavnom stranci u Americi i mogu da vidim njihovu perspektivu, način na koji razmišljaju. Ima ih iz Maroka, Jamajke, iz celog sveta... Naučio sam dosta i o gradu u kom radim, o načinu na koji ljudi tamo funkcionišu, kako se ponašaju. Drugačije je nego ovde.

Ti bi mogao lagano da voziš kroz Njujork, poznaješ ga kao svoj džep?
- Ne bi bilo problema.

Kakvi su ti planovi?
- Nemam planove za daleku budućnost, za sada ostajem ovde gde sam. U ovom poslu dobro je to što može da se napreduje, što me motiviše da budem odgovaran i da učim nešto novo, da donesem novi kvalitet svojoj ekipi... To je posao koji konstantno evoluira, mora se biti u koraku sa tehnologijom, što nije jednostavno, ali ako si kreativan, možeš da doneseš neke inovacije. Amerikanci to cene. Ako izneseš nešto što će da pomogne firmi, oni će to zapamtiti i pitaće te naredni put za mišljenje. Ipak, nisam siguran da li bih se ovim bavio celi život zbog treće smene. Limitira me i američki kapitalizam, jer to je mašina koja ne staje.

Šta bi poručio mladim čitaocima?
- Za onoga ko bi želeo da radi ovaj posao, poručio bih da se prijavi na što više mesta, da ne odustaje, da se potrudi da usavrši engleski jezik i, ako dobije posao, opet da se trudi. Neće pogrešiti.