Do tog mora doći
Apel za ujedinjenje svih patriotsko - demokratskih snaga u Srbiji
…bilo je leto 1971. godine. Tog proleća grupi srpskih pisaca beše zabranjen književni nastup u Zadru, kuda su krenuli „prvi put posle rata“, pa su ih domaćini odveli u planinsko zaleđe, u selo Islam Grčki -„to znači Islam grčko-pravoslavni, znači Islam srpski“- da bi održali književno veče pod otvorenim nebom. „Narod je silazio s planina i, budući da se tad nije imala ni srpska zastava, niti se smela nositi, primetili smo jednu grupu koja je nosila zastavu kluba, Crvena zvezda,. Okupilo se pet-šest hiljada i mi smo u jedno kasno mediteransko predvečerje održali književno veče pred nekoliko hiljada, zanemarenih, zaboravljenih, u planini ostavljenih Srba.“
Milo Lompar, Duh samoporicanja, CATENA MUNDI, Beograd, 2015, 15
Možda će se nekome učiniti kao prejako nagoveštanje, ali ovaj zlosutni prikaz Borislava Mihajlovića Mihiza, o prilikama u kojima su Srbi živeli u tadašnjoj SR Hrvatskoj (rasplet nam je poznat), mogla bi uskoro postati surova realnost i u Srbiji.
Komunizam nas je prisiljavao da o ovome ćutimo.
Demokratija, čim je progovorila, slagala nas je.
Srpsko pitanje danas, na prostorima bivše Jugoslavije u najkraćem izgleda ovako:
Srbi na Kosovu i Metohiji su u iščekivanju sad već izvodive „Oluje“, Srbi u Republici Srpskoj čekaju svoj red, svesni da su sledeći, Srbi u Crnoj Gori čekaju da im EU dozvoli popis, Srbi u Makedoniji čekaju da im na krsnu slavu dođe naš sveštenik, a Srbi u Hrvatskoj više ništa ne čekaju, sem smrtovnica na latinici, nadajući se da će bar na spomenicima, svoje ime i prezime moći da ispišu ćirilicom.
Depeša Američke ambasade iz 2006. godine u kojoj je formulisana Strategija K1 (Kosovo - sporazum i posledice) još uvek je na snazi. Ona i sada (naročito danas) podrazumeva da se na izborima ostvare četiri glavna cilja. To su:
- Uticaj na izbor kooperativne, demokratske vlade.
- Smirivanje srpske reakcije na otmicu Kosova.
- Potkupljivanje postkosovske Srbije i
- Usmeravanje Srbije ka evroatlanskim integracijama.
A daleke 1935. godine, u svom programskom članku „Do tog mora doći“, Miloš Crnjanski proročki je naslutio, ta zlohudna i teška vremena koja su usledila, i koja traju do danas.
„Za ovih petnaest godina jugoslovenskog bridža, srpska je strana, po našem mišljenju, ona koja je stalno gubila, popuštala, crvenela, bila naivna, živela od obećanja (ludom radovanja) i koja je u diskusijama kritikovana, od koje se tražilo sve, a kojoj se nije davalo ništa.“
Izneo je tada svoju ideju, da je političke prilike u Kraljevini Jugoslaviji potrebno istrajno sagledavati sa srpskog stanovišta rekavši:
„Nek budem danas jedini ali sam uveren da će nas skoro biti milionima koji će reći: sve je to lepo i krasno, i čast svakome, ali ostavimo se nebuloza. Pogledajmo kako stvari stoje sa čisto srpskog interesa.“
Miloš Crnjanski je podigao barjak nacionalnog samoprepoznavanja vrlo visoko. Platio je visoku cenu, ali je svoj krst, dostojanstveno i hrabro, nosio do kraja života.
Imenar onih koji su posle njega - svedočili istinu - i stradali zbog toga, podugačak je.
Ta zlokobna partija bridža (srpskog samoporicanja) i dalje se igra. Sve je spremno, stolice su već dobrano popunjene.
Jer, izbori su pred nama!
Ako na njih izađete razjedinjeni bićete (kao i svi mi) najobičniji kibiceri, skoro pa nemi svedoci, toliko puta, već viđene, dosadne komedije koja će se nažalost još jednom završiti kao srpska tragedija.
Zato je dužnost svih patriotsko - demokratskih snaga da na predstojeće izbore izađe jedinstveno
Ne da bi se nadmetala, u ovom konstruisanom prividu, svojim političkim programom sa drugima, već da bi napokon oživotvorila, potrebnu i živu istinu, koju nam je davno obelodanio veliki Žarko Vidović:
Srbija treba da se izbori za demokratiju od koje se neće tražiti da bude lišena srpskog nacionalnog osećanja i saosećanja, a nacionalno osećanje lišeno demokratije.
Srbiji je potreban otrežnjujući ukrštaj patriotizma (nacionalnog saosećanja) sa demokratijom. Takvu demokratiju valja nam tek uspostaviti a predstojeći izbori su možda i poslednja prilika za to.
To bi morala biti zavetna zakletva svih patriotsko - demokratskih snaga u Srbiji.
A ta najvažnija i jedina obaveza proističe iz moralne, ljudske i političke odgovornosti koju valjda osećamo prema svim stradalnicima, koji su bez obzira na posledice, zastupali srpsko stanovište. Do tog mora doći jer u suprotnom…
Miloš Crnjanski je ostao samac.
Žarko Vidović bez naslednika.
Milo Lompar, Duh samoporicanja, CATENA MUNDI, Beograd, 2015, 15
Možda će se nekome učiniti kao prejako nagoveštanje, ali ovaj zlosutni prikaz Borislava Mihajlovića Mihiza, o prilikama u kojima su Srbi živeli u tadašnjoj SR Hrvatskoj (rasplet nam je poznat), mogla bi uskoro postati surova realnost i u Srbiji.
Komunizam nas je prisiljavao da o ovome ćutimo.
Demokratija, čim je progovorila, slagala nas je.
Srpsko pitanje danas, na prostorima bivše Jugoslavije u najkraćem izgleda ovako:
Srbi na Kosovu i Metohiji su u iščekivanju sad već izvodive „Oluje“, Srbi u Republici Srpskoj čekaju svoj red, svesni da su sledeći, Srbi u Crnoj Gori čekaju da im EU dozvoli popis, Srbi u Makedoniji čekaju da im na krsnu slavu dođe naš sveštenik, a Srbi u Hrvatskoj više ništa ne čekaju, sem smrtovnica na latinici, nadajući se da će bar na spomenicima, svoje ime i prezime moći da ispišu ćirilicom.
Depeša Američke ambasade iz 2006. godine u kojoj je formulisana Strategija K1 (Kosovo - sporazum i posledice) još uvek je na snazi. Ona i sada (naročito danas) podrazumeva da se na izborima ostvare četiri glavna cilja. To su:
- Uticaj na izbor kooperativne, demokratske vlade.
- Smirivanje srpske reakcije na otmicu Kosova.
- Potkupljivanje postkosovske Srbije i
- Usmeravanje Srbije ka evroatlanskim integracijama.
A daleke 1935. godine, u svom programskom članku „Do tog mora doći“, Miloš Crnjanski proročki je naslutio, ta zlohudna i teška vremena koja su usledila, i koja traju do danas.
„Za ovih petnaest godina jugoslovenskog bridža, srpska je strana, po našem mišljenju, ona koja je stalno gubila, popuštala, crvenela, bila naivna, živela od obećanja (ludom radovanja) i koja je u diskusijama kritikovana, od koje se tražilo sve, a kojoj se nije davalo ništa.“
Izneo je tada svoju ideju, da je političke prilike u Kraljevini Jugoslaviji potrebno istrajno sagledavati sa srpskog stanovišta rekavši:
„Nek budem danas jedini ali sam uveren da će nas skoro biti milionima koji će reći: sve je to lepo i krasno, i čast svakome, ali ostavimo se nebuloza. Pogledajmo kako stvari stoje sa čisto srpskog interesa.“
Miloš Crnjanski je podigao barjak nacionalnog samoprepoznavanja vrlo visoko. Platio je visoku cenu, ali je svoj krst, dostojanstveno i hrabro, nosio do kraja života.
Imenar onih koji su posle njega - svedočili istinu - i stradali zbog toga, podugačak je.
Ta zlokobna partija bridža (srpskog samoporicanja) i dalje se igra. Sve je spremno, stolice su već dobrano popunjene.
Jer, izbori su pred nama!
Ako na njih izađete razjedinjeni bićete (kao i svi mi) najobičniji kibiceri, skoro pa nemi svedoci, toliko puta, već viđene, dosadne komedije koja će se nažalost još jednom završiti kao srpska tragedija.
Zato je dužnost svih patriotsko - demokratskih snaga da na predstojeće izbore izađe jedinstveno
Ne da bi se nadmetala, u ovom konstruisanom prividu, svojim političkim programom sa drugima, već da bi napokon oživotvorila, potrebnu i živu istinu, koju nam je davno obelodanio veliki Žarko Vidović:
Srbija treba da se izbori za demokratiju od koje se neće tražiti da bude lišena srpskog nacionalnog osećanja i saosećanja, a nacionalno osećanje lišeno demokratije.
Srbiji je potreban otrežnjujući ukrštaj patriotizma (nacionalnog saosećanja) sa demokratijom. Takvu demokratiju valja nam tek uspostaviti a predstojeći izbori su možda i poslednja prilika za to.
To bi morala biti zavetna zakletva svih patriotsko - demokratskih snaga u Srbiji.
A ta najvažnija i jedina obaveza proističe iz moralne, ljudske i političke odgovornosti koju valjda osećamo prema svim stradalnicima, koji su bez obzira na posledice, zastupali srpsko stanovište. Do tog mora doći jer u suprotnom…
Miloš Crnjanski je ostao samac.
Žarko Vidović bez naslednika.
Zoran M. Nikolić
Najnoviji broj
16. maj 2024.
