Sloboda je znanje i odgovornost

Ukoliko bismo Katarinu Jojić (30) predstavili u jednoj rečenici, bio bi to citat Paula Koelja: „Kada nešto želimo, čitav kosmos stupa u zaveru kako bi nam pomogao“.

Naša Šapčanka nedavno je doktorirala na Univerzitetu Fridrih Šiler u Jeni (Nemačka) i stekla zvanje doktor prirodnih nauka, oblast mikrobiologija. Još kao mala bila je radoznala i pokazivala interesovanje za sve(t) oko sebe. Imala je samo tri godine kada je naučila da čita i piše latinicu i ćirilicu. Knjige je zavolela i postala pasionirani čitač. Ipak, prvi je bio čuveni Politikin zabavnik koji je na njenu ličnost umnogome uticao, otvarao joj je vidike u novi, nepoznati svet koji je čeznula da upozna. Njena majka (Gordana Jojić) kaže da bi preporučila svim roditeljima Politikin zabavnik kao obaveznu lektiru za odrastanje dece.

Jena je lider u optičkoj svetskoj industriji. Čuvena industrija Karl Cajs, koja radi i optiku za teleskope u svemiru, nalazi se u Jeni. Katarina je dobila njihov digitalni mikroskop čim je došla u Nemačku, a trenutno radi na laserskom.

U neposrednom komšiluku živeo je automehaničar Jova Čakara i kad god bi izašla napolje, prvo bi otišla kod njega i „zavukla se“ pod haubu automobila. Znala je napamet sve od dedinog alata pa ju je otac (Zoran Jojić) zvao „dekin inženjer“. Kao da je naslutio.

Bila je svestrana. Imala je veliku želju za znanjem. I radost kad nauči nešto novo.
Iznad svega je volela prirodu i posmatrala mikro svet, na svoj, osoben način.

SAZREVANjE U NEMAČKOJ
„U Nemačkoj postoji istovremeno svest o ličnim i zajedničkim potrebama i interesima, i to je prednost takvog društva. Posvećenost zajednici je veoma bitna. Tako je bilo i u grupi u kojoj sam radila doktorat. Svako od nas je imao svoj projekat, ali smo radili kao tim. Imala sam priliku, pošto je ovo studentski grad, da upoznam i ljude iz celog sveta, što je važno za sazrevanje ličnosti i doživljaj sveta.“

Neobična i skromna, ne voli mnogo da priča o sebi. Neke ljude je teško zaustaviti, a od nje smo morali da „izvlačimo“ rečenice.

Posle završene Jankove škole i Šabačke gimnazije, diplomirala je Biološkom fakultetu u Beogradu, odsek molekularna biologija i fiziologija, gde je završila master studije.

- Kada sam radila master tezu, motivisali su me eksperimenti i poželela sam da se bavim naukom na taj način. Odlučila sam da doktorat radim u inostranstvu, pre svega mislim na Zapad, konkretno, Nemačku, zbog mogućnosti koje pruža zajednici i pojedincu. Bila sam doktorand Univerziteta na Lajbnic institutu za istraživanje prirodnih produkata i infekcionu biologiju. To je institut koji pripada Lajbnic organizaciji, jednoj od četiri naučne institucije koje funkcionišu nezavisno od Univerziteta.

Foto: Privatna arhiva

Dok je bila na master studijama u Beogradu, počela je da radi sa određenim vrstama gljiva, koje su je zainteresovale. Istraživala je i ustanovila da je Lajbnic institut jedan od retkih koji se time bavi. U vreme kada se spremala za doktorske studije, Univerzitet u Jeni objavio je konkurs za dva studenta iz celog sveta. Prijavila se preko interneta, poslala dokumenta i, posle dva kruga intervjua, bila je primljena. Tačno onako kako je želela. Baš Nemačka. Jena.

- Jena je istorijski važna ali i lepa, okružena brdima, u kotlini. Na univerzitetu, koji je jedan od deset najstarijih u Nemačkoj, studirali su ili predavali velikani od Fihtea i Hegela do Šilera i Getea. Vuk Karadžić je, na insistiranje Getea, dobio počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

BEZ NOSTALGIJE
„Šabac je grad u kome sam rođena i gde sam odrasla, ali nisam vezana za njega. U Beogradu sam studirala, i on je bio bitan u vreme studija, ali i taj period je prošao, ni za njega nisam vezana. Nisam preterano nostalgična.“

Takođe, Jena je bila centar nemačkog idealizma i ranog romantizma, što je dodatno inspirisalo. Od samog početka, imala je radni ugovor. Naporedo je pripremala doktorsku disertaciju. Bavila se molekularnom, mikro i ćelijskom biologijom. Sve se sklopilo. Otvorilo joj se mesto koje je kao stvoreno za nju. Svako ima svoje mesto.

- Oduvek je želela da ode. Iako sam je podržavala, malo sam strahovala kako će se snaći. Otputovala je sa dva kofera i laptopom na ramenu. Prevazišla je moja očekivanja, kaže majka Gordana, od koje smo čuli najvažnije: „Kada deci daš slobodu, nema granica“.

Odrastala je bez pritiska. To je, čini se, suština ove priče. I svake uspešne, ili bar većine. Neki za slobodu moraju mukotrpno da se bore. Ali, kad im je data, pametna deca je ne zlouporebe, nego imaju priliku da postanu ono što jesu. Najbolja verzija sebe.

PLANOVI
„Najvažnije mi je da radim to što volim. Ostala bih u Nemačkoj, to ne mora da bude Jena, Nemačka je velika, ima mnoge mogućnosti. Zadovoljna sam kako je sve do sada prošlo ovde i dobro se osećam, ne vidim razlog da se preselim u neku drugu državu. Promenila bih firmu i okruženje, iako mi je u Jeni dobro. Jednostavno, imam želju da napredujem.“

Katarina je znala šta hoće, bila je rešena da ode i uspela. Niko je nije zadržavao. Zašto bi? Imala je (i ima) potrebu za slobodom, znanjem, ostvarenošću. Ima „žicu“ za nauku, uporna je i vredna. To i poručuje mladima.

- Da znaju šta žele, da budu sigurni u sebe i svoj cilj i da budu uporni. Upornost je jako važna.
I istrajnost. I kad je teško izdržati, ne gubiti cilj iz pameti.