Druženje bez barijera

Drugu mobilnost u okviru Erasmus projekta čiji je koordinator Osnovna škola za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom „Sveti Sava“, obeležio je boravak tri učenika, dva roditelja, direktorke Jelene Đurđević i koordinatorke projekta Aleksandre Vuković Kurdulić u Italiji, u periodu od 2. do 6. decembra. Učestvovala je i škola partner iz Grčke. Prvi dan su imali priliku da vide Rim, nakon ove posete nastavili su vozom do Kastanjeto Kardučija, u naselje Donoratiko, gde su ih čekali domaćini. Sutradan su posetili Pizu i mnoge znamenitosti tog grada.

Foto: Privatna arhiva

Radionice za osvešćivanje emocija
-Prvog radnog dana dočekala nas je gradonačelnica ovog mesta Katia Mottola. Imali smo veoma lep i topao prijem sa zahvalnicama u kojima su nas pohvalili za različitost, inkluziju i nediskriminaciju za koju se zalažemo. Nakon toga smo obišli njihove škole i vrtić u kojem su nas mališani dočekali pesmom „Benvenuti“. Predivan prizor i dečiji veseli glasovi su nas sve raznežili. Održana je i prva radionica kroz igru i pesmu koja nas je sve povezala. Deca su uživala i lako su se sporazumela, što nam govori da jezičke barijere nisu prepreka za druženje i razumevanje- priča Vuković Kurdulić.
Narednog dana aktivnosti su se nastavile u kontaktu sa bojama, kroz radionicu koja je imala za cilj da svakoj boji bude dodeljena određena emocija, pa je žutom predstavljena radost, plavom tuga, zelenom smirenost i stabilnost, crvenom bes i ljutnja, a roze je bila rezervisana za ljubav kao najlepšu i najvažniju emociju kod ljudi.

Prvi susret sa morem
Dalibor Andrić, učenik petog razreda, koji je išao u pratnji koordinatorke Aleksandre Vuković Kurdulić i direktorke Jelene Đurđević, pun je utisaka.
-Bilo je veoma lepo, a poseban utisak su na mene ostavile građevine koje sam video tamo, krivi toranj u Pizi, katedrala i mnoge druge zanimljive zgrade, a ispred Univerziteta na jednoj fontani sam se čak i umio hladnom vodom. Doživeo sam i prvi susret sa morem. Stajao sam ispred tih velikih talasa i velike vodene površine i puštao da mi vetar duva u lice. Bio je to baš dobar osećaj. Lepo je bilo i na radionicama, upoznali smo nove drugare i zajedno smo sadili biljke, crtali, bojili, igrali se i uživali. Posetili smo i pozorište. Kad je moj drug Uroš izašao na scenu i tražio gitaru koju mu je muzičar dao, svi smo se smejali i aplaudirali. Više puta je izlazio na pozorišnu scenu, nudio svoj telefon u zamenu za gitaru, pa sam morao i ja da izađem da mu pomognem da se vrati u publiku. Svi smo dobili veliki aplauz. To nas je nasmejalo i neću to nikada zaboraviti- priča Dalibor.

-Pomagači na ovom važnom zadatku osvešćivanja emocija kroz boje bili su nam i muzičari sa flautom i saksofonom koji su emocije predstavljali određenom melodijom specijalno biranom da oživi taj osećaj radosti, tuge, blaženstva, besa ili ljubavi. Radovi nastali iz ovih radioničkih inkluzivnih grupa su sastavljeni u centralnoj prostoriji u jedan veliki zajednički milje emocija na koje smo položili siluetu ljudskog tela u pokušaju da deci na slikovit način dočaramo da se svaka emocija nalazi u nama i da ona može biti prepoznata i kontrolisana- pojašnjava koordinatorka projekta.

Razmena iskustava partnera u projektu
Konferencija na temu „Inkluzija u školskom sistemu: gde smo počeli, gde smo sada, gde treba da idemo“, održana je poslednji dan. Učesnici (partneri) u projektu su razgovarali sa predstavnicima italijanske škole, lokalnih vlasti, stručnim licima, udruženjima, itd, donoseći konkretne načine rešavanja ovog problema, sa svim njegovim različitim aspektima i predstavili primere dobre prakse. Deljenje tih informacija doprinelo je da se napravi pregled integracije dece sa invaliditetom, kako je istaknuto, na evropskom nivou, i da se pronađu rešenja koja svako može da koristi na nivou svake organizacije. Partneri iz Rumunije i Makedonije su ih pratili onlajn. Govorila je i direktorka škole „Sveti Sava“ Jelena Đurđević.

Foto: Privatna arhiva

-Ovakvi projekti su vrlo poželjni, pogotovo za decu iz ranjivih grupa koja nemaju prilike često ni u svom gradu, ni u svojoj zemlji, da budu uključeni bilo gde. Takvo iskustvo ravno je podvigu i revoluciji. Na samoj konferenciji sam govorila o tome da je naš srpski model dobro promišljen i racionalno postavljen, ali treba mnogo više ulaganja, resursa i kadra da se toj deci pruži podrška. Imali smo uvid u to da su dosta napredniji, imaju bolje uslove kako da olakšaju život osobama sa invaliditetom, ali što se tiče same inkluzije u školama i tog koncepta obrazovanja, navode slične probleme. Čast nam je i zadovoljstvo da smo kao mala škola, jedina se decom smetnjama u razvoju iz Srbije, deo ovog projekta, što su naša deca imala priliku da se druže van granica naše zemlje i da stiču neka nova iskustva. Mislim da je stvarno bilo dragoceno za sve nas. Naša mala škola prva je u gradu koja ima tu čast da bude koordinator jednog takvog projekta kod Tempus fondacije Erasmus plus projekta- podvukla je Đurđevićeva.

Dragoceno iskustvo za decu, roditelje i školu
Majka Katica Kojić podvukla je da je ovo iskustvo nešto najlepše što je moglo da se dogodi roditeljima, deci i školi.
-Taj projekat je prvenstveno izuzetno koristan za našu decu- inkluzija na otvorenom u prirodi. Sa sinom Vukašinom Kojićem imala sam tu čast da učestvujem u putovanju i druženju. Dočekali su nas divni i srdačni ljudi Toskane sa velikim srcem kojima sam zahvalna na dobrodošlici, gostoprimstvu i prijateljstvu koje će ostati do kraja života. Imali smo topao prijem kod gradonačelnice, divne žene koja je nas i našu decu prihvatila kao ekipu. Imali su inkluzivne radionice koje su prijale našoj deci, a i nama kao roditeljima. Posetili smo razne znamenitosti i upoznali kulturu Italije, Toskane. Ovo ništa ne bi moglo da se organizuje bez naše drage kordinatorke Aleksandre Kurdulić i direktorke Jelene Đurđević, koje su sve to lepo isplanirale da bi našoj deci i nama roditeljima bilo lepo i ugodno. Veliko hvala prijateljima iz Italije za sve čari, lepotu Italije i Toskane, koje smo doživeli- naglasila je Kojićeva, dok se Aleksandra Tomić saglasila da je bilo lepo, zanimljivo, te da su uživali sa sjajnom ekipom ljudi dobrog srca koji hoće da pomognu.

Vuković Kurdulić dodaje da veruje da je ovaj projekat od velikog značaja za inkluziju, posebno imajući u vidu međunarodni kontekst koji povezuje predškolsku ustanovu Italije, osnovne i srednje škole Rumunije, Grčke i Makedonije, kao i dve specijalne škole iz Srbije i Rumunije. Sledeća mobilnost je planirana u aprilu kada će domaćini biti Makedonci. Do tada će sabirati utiske koji su toliko upečatljivi da deca svaki dan pominju let avionom i sve što su videli i doživeli na putovanjima u Grčku i Italiju. Projekat je počeo da se realizuje u maju i traje 15 meseci, a njegova vrednost je 60 hiljada evra.