Do uspeha se dolazi konstantnim radom

Upornost, istrajnost i znanje se isplate. S tim uverenjem učenik drugog razreda Šabačke gimnazije Mihailo Janković još od osnovne škole posvećeno uči, učestvuje na takmičenjima, niže uspehe. Onaj najvažniji usledio je krajem prošle godine, kada mu je zahvaljujući drugom mestu na Evropskoj geografskoj olimpijadi dodeljena nagrada SANU. Fondacija 1% izabrala ga je za nagradu/donaciju u okviru projekta „Nagrade mladim talenatima za ostvarene rezultate na međunarodnim naučnim olimpijadama i međunarodnim naučno- istraživačkim takmičenjima u 2023. godini“, a svečano uručenje zakazano je za 30. januar u Beogradu.

Geografija prvi međunarodni uspeh
-Zanimljivo je da je nagrada iz geografije došla nakon mog prvog učešća na međunarodnim takmičenjima. Prošao sam dalje sa republičkog, mislim da sam bio najbolji u svom godištu, tada sam bio prva godina. To organizuje Regionalni centar za talente Beograd čiji je prvi čovek Nikola Srzentić prepoznao moj rad, pozvao me i predložio za nagradu. Velika mi je čast što sam odabran i svakako da će mi značiti u budućnosti kao referenca u biografiji, ali i samo prisustvo na takvom jednom prijemu kao neponovljivo iskustvo. Bilo nas je devedesetak, bio sam među najmlađima tamo, lepo smo primljeni, napravili smo grupnu fotografiju- ističe Mihailo.

Foto: Privatna arhiva

Neizvesnost, selekcije, rangovi takmičenja, sve to je trebalo proći do finalnog cilja. Osim revnosnog učenja, ni podrška nije izostala.

-Bio sam u konkurenciji juniora, bilo je nas pedesetak. Najteže je proći. Niži rangovi- školsko, opštinsko, okružno, nisu tako teški, ali je jako teško sa republičkog proći dalje, jer treba biti u prvih petnaestak. Posle toga idu dodatne kvalifikacije i novi izazovi koje nije lako savladati. U svemu tome mi je mnogo pomogla profesorka Biljana Pavlović, imali smo dodatnu nastavu, testove, mnogo gradiva je prošla sa nama, da dopunimo i proširimo opšte znanje, jer nas je bilo trojica iz odeljenja i to je prvi put da gimnazija ima grupu đaka na tom takmičenju, što je stvarno divno. Luka Kostić je osvojio treću nagradu, dok su trojica drugara, Miloš Ković, Mateja Erdeljan, Nikola Filipović dobro uradili, ali nisu uspeli da obezbede plasman- navodi.

Matematika, fizika, programiranje...
Pored geografije, matematiku i fiziku voli, priča, od kad zna za sebe i ta ljubav je praćena uspesima na takmičenjima. Programiranje se nekako nadovezalo na sve to, pa je logičan izbor za nastavak školovanja bio smer za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku.

-Matematikom se bavim od trećeg razreda osnovne, fizikom od šestog i bio sam uspešan iz oba predmeta, osvajao republičke nagrade. U osmom razredu stigao sam na srpsku fizičku olimpijadu, tu sam prošao među najboljih 30. Nastavljam se učešćima na takmičenjima i u gimnaziji. Kad sam shvatio da mi matematika ide i da time želim da se bavim, krenuo sam na programiranje od šestog razreda, to sam onako pasivno učio sa strane i onda sam odlučio da upišem taj smer i planiram time da se bavim u budućnosti. Sve se nekako povezalo sa matematikom i fizikom- kaže on.

Foto: Privatna arhiva

Kada je reč o učenju, nema pravila. Vreme je dobar saveznik ako se pravilno koristi, a taktika ne postoji, samo rad.

-Matematika mi nekako lakše pada, više je „moja“ nauka, a tu je negde i fizika. Geografiju, koju mi je u osnovnoj školi predavala Mirjana Arsenović, mi nije teško da učim, jer volim, iako oduzme dosta vremena, ne umara me, više dođe kao hobi. Dobijamo oblasti koje će biti, ali postoje pitanja koja su klasično školska, definicije, potrebno je i malo šireg znanja. Kod matematike i fizike može da se uradi 10 hiljada zadataka, od pet „pogodićeš“ tri, a ostala dva ćeš morati na osnovu znanja sa strane da sklapaš. Mnogo učenika nema konstantnost u radu, a to je ključno. Ako si dovoljno vredan i dovoljno dobro radiš, a uz to te i profesor pravilno usmerava, onda si na dobrom putu- podvlači Mihailo.

Košarka i sloboda izbora
Ima li u tom rasporedu vremena za odmor? Ne uvek. Vikendi „trpe“, potrebno je dodatno gradivo savladati, a to ne stiže u toku radne nedelje. Ipak, navikao je da mu je dan od početka do kraja ispunjen, pa tako igra i košarku u OKK „Šabac“.

-Do ove sezone sam igrao bilo više amaterski, zbog sebe i zdravlja. Preuzeo nas je novi trener, amibicije su porasle, imamo više treninga i malo ozbiljnije gledam i na taj deo života. Može sve da se uklopi. Ključna je dobra organizacija vremena, da prepoznam kad šta mogu da uradim, kako da organizujem dan i da iskoristim vreme do treninga koji su najčešće u večernjim satima. Vikendom se nađe vremena za izlazak, društvo, vreme sa porodicom, ali planiram i vreme za učenje dodatnog gradiva- objašnjava đak Šabačke gimnazije.

Podrška porodice je ključna i ona se ogleda u onom najvažnijem- ostavljena mu je sloboda izbora da sebe traži u onom što voli.

Vreme pokazuje šta je stvarno vredno
-Od malena su mi stavili do znanja da ću ako budem radio i učio, postepeno sebi stvoriti bolje sutra i ja to tako i vidim- kao priliku da budem elokventniji, produhovljeniji, spremniji za različite životne situacije. Nagrade su više kao šlag na torti- smatra.

Susreti sa učenicima sličnim njemu mnogo znače- razmenjuju iskustva, informacije.
-Fondacija 1% je radom usko povezana sa geografskom olimpijadom. Podržavala je učenike koji su prošle godine prošli na svetsko prvenstvo u Indoneziju. Do dodele nagrada nisam znao da na ovaj način podržava đake, a sad sam i sam dobio poziv da primim nagradu krajem januara. Takmičenja su takođe prilika da sretnem ljude sličnih interesovanja i od njih saznam informacije o međunarodnim takmičenjima za koja nisam znao da postoje. Takođe, tu su učenici Matematičke gimnazije koji realno u ovom trenutku znaju matematiku više od mene i mogu sa njima da se posavetujem- dodaje.

A svet izvan njegovog, u kome dominiraju neke druge „vrednosti“ i koji svakodnevno pokušava da uveri da se znanje ne isplati, nimalo ga ne obeshrabruje. A kako bi pozvao mlade koji su skeptični, nespremni da poveruju da je ono što imaju u glavi jedino važno?

-Trenutno možda ne primećuju da znanje ima pravu vrednost, jer ih vode neke druge stvari. Vreme pokazuje ko je učen, školovan i lepo je kad se znanjem izdvajaš iz društva. Čak se ne treba ni previše trošiti. Uvek sam imao vremena za društvo, izlazak, sport, čak da sam hteo mogao sam i neki instrument da sviram. Nisam imao manjak vremena, da baš ne mogu da izađem zbog učenja, to se možda samo ponekad dešavalo. Konstantnim radom, postepeno, svakog dana pomalo, postiže se uspeh- zaključuje Mihailo.