Znanje jezika otvara prozor u svet

Prvo putovanje avionom i prvo nezaboravno iskustvo. To je doživela Maša Perić, učenica treće godine društvenog smera Šabačke gimnazije, boraveći dve nedelje u Kini. Priliku je dobila zahvaljujući posvećenom učenju kineskog jezika. Tako je na letnjem kampu tematski vezanom za čaj kome zemlja u istočnoj Aziji poklanja posebnu pažnju otkrila nove ukuse, upoznala drugačiju kulturu i stekla nova prijateljstva. Sa njom su bili i studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, đaci Karlovačke i ona kao jedina predstavnica Šabačke gimnazije.

Peking, Huangzhou
-Sestra je 2018. godine išla u Kinu i zahvaljujući njoj sam i zavolela kineski jezik i počela da ga učim još od sedmog razreda osnovne škole. Ona je otišla na fakultet, ja sam nastavila da pohađam časove.

Kineski zid
Iako je bila gužva i velika vrućina, to me nije sprečilo da sagledam lepotu Kineskog zida. Pre toga sam ga najviše videla u filmovima i nisam mogla da zamislim da ću se jednog dana i sama tu popeti. Bilo je baš zanimljivo. Išli smo nekim vozićem gore, a vratili smo se stepenicama. Videli smo i deo zoološkog vrta.

Prošle godine mi je profesorka kineskog jezika rekla da imam mogućnost da otputujem i to se na kraju i dogodilo. U početku je bilo malo straha, jer sam razmišljala o tome kako ću biti jedina iz Šapca, bez ikog poznatog pored sebe, ali sam taj strah brzo savladala i shvatila da je to jedinstvena prilika koja se ne propušta- rekla je Maša.

Foto: Privatna arhiva

Tako je i bilo. Hiljade kilometara vazdušnom linijom pređene su bez problema. Popela se na jedno od svetskih čuda. Stepenicama Kineskog zida i u vrelim julsko- avgustovskim mesecima koračaju ljudi koji dolaze sa različitih krajeva sveta da bi se divili velelepnoj građevini. Ni nju visoke temperature nisu sprečile da učini isto.

Pekinška patka i drugi specijaliteti
Pekinška patka je slična piletini, stvarno je bila baš ukusna, brzo smo je pojeli. Došao je čak i glavni kuvar i isekao tu patku pred nama. Uglavnom imaju lepe supe, zeleniše, salatu, kuvanu hranu, soseve koje spremaju. Sve je ukusno, ali neka jela se nisam usudila da probam, poput ljutog, mada imaju dosta začinjene hrane i to je njihov specijalitet.

-Najpre smo bili smešteni u Pekingu, a zatim smo išli u Huangzhou, gde smo, umesto brzim vozom, na kraju ipak putovali avionom, a let je trajao dva sata. Univerzitet ZAFU koji nas je ugostio i Konfucijev institut ovde imaju saradnju. Poslednjih nedelju dana otišli smo tamo, videli i doživeli kulturu čaja, što se meni inače svidelo, pa najviše slika upravo imam sa tri ceremonije čaja koje smo radili. Sačekala nas je profesorka čajne ceremonije i otišli smo zajedno u hotel- ispričala je ona.

Foto: Privatna arhiva

Huangzhou je ocenila kao važan deo putovanja, jer je videla i manje urbani deo zemlje.

-Jedan dan smo bili na planini, dočekani smo domaćinski, u lepom hotelu. Doživeli smo prirodu, nasuprot boravku u gradovima. Učili su nas kako da beremo i pravimo beli čaj, baš nam je bilo zanimljivo, ja sam čak ubrala više od svih. Kad se ubere, treba posle na određenoj temperaturi da se peče. Čuli smo predavanje na tu temu. Takođe smo mesili čaj dok ne postane crn, kasnije su ga isušili i dali nam da ga odnesemo kući. To je bilo interesantno. Išli smo u restorane, okusili kinesku hranu, koja je jako lepa, iako dosta različita od naše- prisetila se.

Čajna ceremonija i kultura ponašanja
Omiljeni deo mi je bila kineska čajna ceremonija, gde su svi posebno elegantni. Primetila sam da mnogo pažnje posvećuju ponašanju. Prilikom čajnih ceremonija uvek mora da se pazi na držanje, većina njih i ima pravu kičmu. Izuzetno su kulturni, ljubazni, prijatni i disciplinovani.

Rajska ulica, nošnja i zahvalnost
Evropljani privlače posebnu pažnju tamošnjeg stanovništva na ulicama. Prilazili su im, želeli da se upoznaju sa njima, fotografišu...

Foto: Privatna arhiva

-Imamo sličnosti kao narodi, mogla sam da se osećam slobodno s njima, nisam se plašila da ću nešto pogrešno reći. Ništa ne shvataju lično, čak im je simpatično kad dođu stranci i počnu da pričaju kineski jezik i s te strane mi je to mnogo značilo da vežbam izgovor. Dve učenice sa ZAFU-a, poljoprivrednog univerziteta, približno naših godina, bile su stalno sa nama. S njima smo se baš sprijateljili. Prilazili su nam na ulici, pitali da se fotografišu sa nama. Pri kraju našeg boravka tamo obukli smo kineske nošnje. Ja sam imala korejsku, koju oni zapravo dele sa Kinezima, dosta su slične. Slikala sam se sa dekanom ZAFU-a. Sve je lepo organizovano, imaju ogroman kampus, tako nešto nisam videla u Srbiji- navela je Maša.

Poslednje mesto koje su posetili bila je Rajska ulica, gde je i kupila nošnju koju će nositi na predstavi u Šabačkoj gimnaziji povodom Kineske nove godine. Pošto joj je hobi i crtanje, nacrtala je zmaja za izložbu koju pripremaju u okviru te proslave.

Foto: Privatna arhiva

-To putovanje je stvarno bilo predivno iskustvo. Zahvalna sam direktorki škole Marijani Isaković koja mi je omogućila putovanje i kompaniji „Mint“ koja je sponzorisala moju avionsku kartu. Planiram i dalje da nastavim da učim kineski, u njemu se najviše vidim i to potvrđuju i moji najbliži. Meni nije ni težak, dugo ga učim, radujem se kad dolazim na časove. Profesorka Lin je divna, zaista mi puno pomaže. U budućnosti želim da im budem prevodilac, to je njima potrebno zato što se njihova gramatika mnogo razlikuje od engleske koja je mnogo opštija i teža- napomenula je.

Kada savlada novi nivo jezika, to će joj otvoriti mogućnosti da jedan školski semestar pohađa upravo u Kini, te možda ovo putovanje bude samo jedno u nizu kako bi stigla do cilja i znanjem u budućnosti obezbedila sebi posao kakvom teži.