Humanost kao deo kućnog vaspitanja

Trombociti su često jedina nada za obolele od leukemije. Kod nas se o ovome nedovoljno zna. Oboleli, kao i njihove porodice, moraju da se nose ne samo sa bolešću, nego i sa činjenicom da nije nimalo lako nađi davaoce ovih krvnih elemenata.

Udruženje „Leuka“ pomaže pacijentima sa leukemijom, ali i njihovim porodicama. Kada je davanje trombocita u pitanju jedan od ljudi na koje uvek mogu računati je Šapčanin Vladimir Petrović.
Trideset sedmogodišnji bivši profesionalni fudbaler, sada zaposlen u „Galeb Metal Paku“, nakon završetka sportske karijere redovno daje krv i trombocite, takođe o svom trošku neretko vozi sugrađane u Beograd u Institut za transfuziju krvi.

Foto: "Glas Podrinja"

Vladimir za sebe kaže da je dete iz radničke porodice, naučen i vaspitan, pre svega, da bude dobar čovek i human. Danas je i sam otac, dvanaestogodišnjeg sina i dvogodišnje ćerke, koje vaspitava na isti način.

-Dok sam se bavio sportom nisam mogao toliko često da dajem krv, tako da sam to počeo da radim po prestanku bavljenja sportom, oko 2011. godine, dok sam trombocite prvi put dao 2012. godine. Kada sam prvi put dao trombocite o tome se jako malo znalo. Kontaktirali su me ljudi iz organizacije „Leuka“ i malo više mi pojasnili o čemu se radi. Tada sam čuo da se Peđa (Predrag Slijepčević predsednik udruženja „Leuka“) četiri puta izlečio od leukemije i dao mi primer da je borba za život nešto najjače u čoveku. Do sada sam krv dao oko 45 puta, a trombocite više od 30 puta. Nekada se dešavalo da trombocite dajem i na 15 dana, navodi Vladimir.

Procedura za davanje trombocita jednostavna
Trombocite mogu dati potpuno zdrave osobe stare od 18 do 60 godina i teže od 65 kilograma, koje ne piju nikave lekove, a za žene je potrebno i da nisu rađale i nikada nisu bile trudne. Obavlja se i kontrola zdravstvenog stanja i kvaliteta vena. Potrebna je samo jedna epruveta krvi da bi potencijalni donor bio evidentiran u Bazi davalaca trombocita. Kada se pronađe podudarnost sa pacijentom ide se u Beograd, jer je samo tamo moguće dati trombocite. Postupak traje oko sat vremena i za to vreme mašina odvaja tromobicite iz krvi, a ostatak krvi vraća nazad u organizam. Davalac nakon ovog postupka nema nikave posledice. Ovi delovi krvi jako brzo se obnavljaju, te je trombocite moguće davati na svakih 15 dana.

Motivisao je mnoge prijatelje i poznanike da krenu njegovim humanim putem. Dešava se da, ukoliko ne mogu da odu u Beograd da daju trombocite, sredom ga zovu da zajedno idu na redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi.

-Uvek mi je drago kada se neko uključi u ovu priču vođen mojim primerom. Nadam se da će biti što veći odziv bar nas mladih, kako bi i za buduće naraštaje ostavili neki primer. Ako ne možemo novčano da pomognemo nekome kome treba za lečenje, svi možemo da odvojimo pet minuta i damo bočicu krvi za bazu davalaca trombocita i eventualno sat vremena koliko se sedi u Institutu za transfuziju. Time nemerljivo mnogo pomažemo drugima, ističe Vladimir.

Šabac drugi u Srbiji po broju davalaca
Pre nekoliko godina udruženje „Leuka“ počelo je akcije prikupljanja uzoraka za registre donora trombocita i matičnih ćelija i u Šapcu. Davanja se ogranizuju povremeno, sredom, tokom redovnih akcija davanja krvi u Kulturnom centru. Za kratko vreme Šabac je po broju donora stao odmah iza Beograda. Akcijama u Šapcu koordinira Vesna Tomić koja je i sama pre gotovo 15 godina pobedila leukemiju.

Često o svom trošku u Beograd vozi i druge davaoce trombocita.

-Kada neko oboli porodica je u teškoj situaciji. To je moj lični doprinos nečijoj borbi. Povezem nekoliko ljudi i to mogu da učinim. Jednom prilikom sam vodio i sina, video je dosta mladih i izrazio želju da i sam to čini kada napuni 18 godina. Trombociti i krv se uvek iskoriste. Moja krvna grupa, AB pozitivna je jako retka i kada vidim da nekome treba nije mi teško da odem do Beograda. Pri tom i sam imam zdravstvene koristi od toga, od kada sma počeo da dajem krv ne znam da li sam bio prehlađen nekoliko puta, krv se obnavlja, trombociti takođe, kaže Vladimir.