Stočni grašak za zrno – jari

Jari stočni grašak je zahvalna krmna biljka, jer za relativno kratko vreme i uz mala ulaganja daje visoke prinose zrna.Veoma je značajan izvor proteina i može nadomestiti deficit proteina biljnog porekla za potrebe stočarstva, posebno kada su velike suše jer stasava ranije. Zrno graška ne mora biti termički obrađeno, jer je sadržaj antinutritivnih materija veoma nizak, već se direktno melje i koristi kao jedna od komponenti za pripremanje koncetrovanih hraniva.

Na korenu graška formiraju se kvržice u kojima se nalaze kvržične bakterijekoje usvajaju atmosferski azot i obogaćuju zemljište azotom i time zemljište ostaje plodnije, rastresitije, boljeg vodno-vazdušnog režima.

U pogledu plodoreda nije zahtevan ali mu najviše odgovaraju strnine i okopavine. Ne podnosi monokulturu i na istu parcelu najbolje da dođe posle 3-4 godine ali je zato dobar predusev za sve ratarske useve.

Njegova se setva preporučuje na lokalitetima gde teže soja uspeva zbog nedostatka vlage u drugoj polovini jula i tokom avgusta. Zato na tim lokalitetima treba sejati grašak za zrno, jer se on seje veoma rano i dobro koristi rezerve zimske vlage i prolećnih padavina i time završi pre vegetaciju bez većih oscilacija u prinosu.

Osnovna obrada - treba da se obavi na vreme što ranije, kako bi u proleće bilo dovoljno vremena za kvalitetnu predsetvenu pripremu. Setveni sloj zemljišta treba da je dobro usitnjen i poravnati.

Đubrenje – poštojari grašak ima relativno kratak period vegetacije i sve faze razvoja su mu skraćene, mora se voditi računa o mineralnoj ishrani koja treba da omogući dovoljno lako pristupačnih hraniva tokom vegetacije. Pošto je grašak leguminoza i najveći deo azota obezbeđuje azotofiksacijom, veoma je važno da se u početku za mlade biljke obezbedi dovoljno azota da one ne bi zaostale u porastu. Kasnije kada se formiraju na korenu kvržice deo azota obezbediće se azotofiksacijom azota iz atmosfere.

Zato u kasnijim fazama mora se biti jako obazriv sa unošenjem đubriva ,a posebno azota, jer može doći do velike bujnosti useva, poleganja, neujednačenog cvetanja i zrenja, produženja vegetacije. Dakle đubrenje jarog graška treba planirati prvenstveno na osnovu analize zemljišta, iznošenja hranljivih materija, klimatskih uslova, sorte. Na osnovu svega ovoga, đubrenje se mora uraditi odjednom pred osnovnu obradu i to sa 35-40 kg/h azota i po 60-80kg/h fosfora i kalijuma.

Setva - se mora obaviti što je moguće pre odnosno čim vremenski i zemljišni uslovi to dozvole, nekada i krajem februara. Seje se žitnim sejalicama i osnovno je da se ostvari potreban sklop biljaka. Potrebna količina semena je 250-300 kg/h.

Nega - Nakon setve usev povaljati ako je potrebno s obzirom na raniju setvu,a obavezno ako je setva kasnija i zemljište suvlje. Ukoliko se jave korovi potrebno je tretirati usev, a takođe i protiv graškovog žižka u fazi punog cvetanja.

Žetva – treba je početi kada je 75-80% biljaka sazrelo, uz predhodno podešavanje kombajna. Smanjiti obrtaje vitla, bubnja na 500-550 obrtaja u minuti, povećati zazor između bubnja i podbubnja, podesiti vetrove. Ako je vlaga zrna veća od 13% treba ga dosušiti. Sorte Javor, a posebno nove Dukat i Partner namenjenu su za proizvodnju zrna, imaju skraćenu stabljiku što predstavlja veliku prednost. Stabljiku, tolerantne su na poleganje i determinantne tj.ujednačeno sazrevaju što je velika prednost. U većini godina vegetaciju završavaju krajem juna. Sadržaj proteina u zrnu je 24-28%,a prinos zrna se kreće od 2,5-3,5 t/h za Junior, a Dukat,Javor i Partner od 4,5-5,1 t/h zrna.