Ljubav na prvu nit

Iz ugla prostorije dopirala je lagana muzika sa starog, drvenog radio aparata. Evergrin tonovi i miris sveže domaće kafe upotpunjavali su atmosferu posebno i brižljivo uređenog kutka. Stilski nameštaj, crvenog tapacirunga, sto i dve stolice, milje, mustre iz „Bazar“ i jedna pletilja. Baš kao da je vreme stalo, samo su se njene ruke kretale u istom ritmu. Bod, po bod, Šapčanka Vesna Đukanović heklala je novo milje.

Ovu veštinu naučila je kao devojčica od svoje bake, a sada je demonstrira posetiocima izložbe u Narodnom muzeju u Šapcu. Priča da je nije bilo teško savladati heklanje, gledala je na to kao na igru.
Ne seća se tačno kada je uradila svoju prvu šustiklu, ali nikada nije zaboravila kako se nit pretvara u nešto magično.

-Moram da priznam da je to moja velika ljubav. Već sa 12 godina sam znala da heklam. Nekako je sve teklo spontano, pričinjavalo mi je zadovoljstvo i sreću – priseća se Vesna hobija iz detinjstva.

Foto: "Glas Podrinja"

Devojačka sprema obavezna
Tvrdi da je nekada bilo više vremena za sve, posebno za ručne radove. Sada, brzi tempo života krade dane i helanje ostaje rezervisano za dame u penziji i entuzijaste koji čuvaju tradiciju od zaborava.

-Nije bilo moguće da se devojka uda ako nema devojačku spremu. Zbog toga je morala da zna da hekla, plete, veze, ali i mnoge druge stvari. Podrazumevalo se da imamo spakovane ćilime, posteljine, stolnjake. Sve je to bilo ukrašeno sa čipkom, heklanim detaljima. Sve se detaljno spremalo i radilo. Danas to nije tako – dodaje Šapčanka.

Svoju ljubav prenela je na jednu od ćerki, na šta je posebno ponosna.

-Iako je pravnica iskazala je interesovanje za heklanje i veoma dobro zna da hekla. Verujem da će nekada svoju veštinu koristiti. Ponovo se u modu vraćaju ukrašeni svadbeni peškiri. Mislim da treba da negujemo tradiciju heklanja. Volela bih da što više mladih bude uključeno, da steknu veštinu. Bar dok postoje oni koji mogu da im prenesu znanje. Da ne padne u zaborav.

Ljubav utkana u svaku nit
Zavese, odevni predmeti za odrasle i decu, stolnjaci, nastali su tehnikom kukičanja (heklanja) imaju posebnu vrednost.

-Sve ono što se radi satima, danima, gde je utkano vreme, ljubav ima izuzetnu vrednost. Počnete sa koncem i heklicom. Praktično ni od čega stvarate malo umetničko delo. Vez je nešto drugačiji, radite na platnu. Imate nacrtanu šemu, a kod heklanja oslanjate se na konac i ruke – ističe Vesna.

Pored tradicionalnih predmeta imala je zahteve da uradi i moderne odevne predmete kao što su kupaći kostimi.

-Ako se dobro uradi, od dobrog konca bude zaista poseban. Možda nekom deluje neobično, ali bilo je zadovoljstvo raditi, ispuniti želje devojkama. Nadam se da će više radova biti u budućnosti. Izlažem na bazaru u Šapcu, ali i obižnjim sajmovima. Mislim da je to dobar način da se promoviše tradicija – zaključuje Vesna.