РАСТКО

Житије Растка Немањића и у стара времена се неговало са колена на колено. Усмено предање по селима доносило је и витешке али и верски енормне даљине и подвизавања. Тек било како било остало је сијасет прича до дана данашњег. Сада пак, Свети Сава као школска слава и Растко као изданак недодирљивог на путу од круне до ореола свевеременог све више сјаја доноси. И у школама и у храмовима говори се о величини и дела и лика већ колико заштитник долазећих генерација надахнује. У пригодним представама одабрани и по духу и по таленту уживају и спознају о путешествију маленог Растка да завреде аплаузе оних који уживају у немерљивом делу Светог Саве.
У давна времена из садашњег угла ишло се у цркву а одважна и надарена деца декламовала житије и пригодне приче том времену. У маси света која је походила храмове Господње расипао се топао дечји глас па се и сада прича о умећу декламовања давно упокојених.
За времена комунизма када су само храбри ишли у храмове неговање приче о Светом Сави било је прави подвиг. Да би се упоредило доносимо причу из Поцерине где су следбеници времена просипали панаију свакоме ко је у цркву пошао па су мудрији и свећу и све што следи крили и палили у ормару.
Неко би рекао, муке Расткове.
Зиме беху јаке па је јутром домаћин пртио снег да се стигне у цркву у суседном селу. И по неколико километара али малени румени обрашчићи под сукном блистали јер ето дуго чеканог декламовања. И тако из генерације у генерацију без обзира на и време и људе беседило се и истрајавало на путу који је Растко тако јасно видео да све дилеме реши лако. А улог би по сиромашнима духом био немерљив.
Било и добрим се стазама вратило, говорили мудри.
Сада слика нешто сиромашнија али Растков пут и дело Светог Саве у једном лику привлаче неупоредиво највише поштовалаца. И сада се свечарије препознаје на лицима иако се не прелазе брвна на потоцима већ у ауту ко лађа стиже скоро до улазних врата. Дечја беседа и топлота лика маленог Растка разнежи и најтврђа срца и тако траје и даје роду своме светац и свили однегован одрекавши се свега зарад чистоте и трајања. Свега што једино деца кроз времена имају и умеју дати.
Биће тако на многаја љета тврдили су и тврде старији које бројне стазе искушења које су прошли светују и враћају пребогатој причи Растка до светачког ореола. И лета Господњег које нам можда и донесе праву зиму примерену чистоти коју је Свети Сава оставио деци да негују и светкују и своје потомке. Попут искричавих пахуља које су у времена стара светлуцале стазама на Савиндан.