РЕТКА ЗАНИМАЊА ЖЕНА
ЉИЉАНИНА МЕДЕНА ЗУЈАЊА
Радује ме што смо лане из Србије продали више меда него неких врста меса, а имамо природне услове да постанемо светска велесила у овој врсти посла, каже наша саговорница
Љиљана Сретеновић /53/, технолошки техничар, у мачванском селу Ноћају, једна је од пет-шест жена у Србији које се баве пчеларством. Љиљана са стотинак кошница и међу мушкарцима спада у ред већих српских пчелара.
- Пре десет година рекла сам супругу кад нема посла за технологе, желим да будем пчеларка. Он се мало зачуди, али ме је подржао. Рекла сам му да су моји преци навек имали кошнице и да је то из два разлога важно за сељачку кућу; здравље и новчана добит. Затим сам купила стручне часописе и почела да учим о пчелама. Прве три кошнице сам набавила од Радосава Пармаковића, искусног пчелара из мог села. И од њега добила сијасет савета како и шта да чиним у разним приликама. Вреди и литература, али жива реч и искуство су немерљиви. Кад сам се једном осврнула и видела утабану стазу око мојих кошница и кад ми је зујање пчела постало омиљена песма, тада сам схватила шта је љубав према пчелама, каже Љиљана.
Њен пчелињак је пет километара од куће из центра села, у великом ноћајском атару. Тамо је са мужем Милом (59), запосленим пословођом у сремскомитровачком Металферу, саградила викендицу. Кошнице су слагали једну поред друге и бојили увек другом бојом. Љиља има ладу за превоз до пчелињака. Више пута у сезони деси се да спава у викендици. Има и камион за превоз пчела на пашу. Такав тамић поштански фургон, фабрика у Марибору је произвела 1974. године, свега 17. Љиљана га је пре пет година откупила од власника фабрике намештаја у Обреновцу. Још ради као нов. Она га вози на кратким релацијама, али превоз кошница на даље обављају муж и син.
- Трудим се све што сам научила из литературе и од савета искусних пчелара да применим и произведем прави мед врхунског квалитета. И кад ме питају који је мед најбољи, ја само кажем узимајте сваки који се ушећери. То је прави мед и здрав мед. Није битно да ли је од багрема, ливаде, липе, шумског воћа, сунцокрета. Све остало је имитација меда, категорична је Љиљана.
Љиљанине пчеле, у зависности од прилика током године, сачине од 30 до 60 килограма меда по кошници. Готово истог часа кад га “исцеди” она га и прода. Ушла је у ред 16 најквалитетнијих пчелара у Срему који су добили сертификат о заштићеном пореклу меда под називом Фрушкогорски мед.
Љиљана је члан Савеза пчеларских организација Србије и као таква подржала је акцију градње станишта за прикупљање меда из Србије у Рачи крагујевачкој, како би се са тог места обезбедио бољи пласман меда широм Србије и ван њених граница.
- Пре десет година рекла сам супругу кад нема посла за технологе, желим да будем пчеларка. Он се мало зачуди, али ме је подржао. Рекла сам му да су моји преци навек имали кошнице и да је то из два разлога важно за сељачку кућу; здравље и новчана добит. Затим сам купила стручне часописе и почела да учим о пчелама. Прве три кошнице сам набавила од Радосава Пармаковића, искусног пчелара из мог села. И од њега добила сијасет савета како и шта да чиним у разним приликама. Вреди и литература, али жива реч и искуство су немерљиви. Кад сам се једном осврнула и видела утабану стазу око мојих кошница и кад ми је зујање пчела постало омиљена песма, тада сам схватила шта је љубав према пчелама, каже Љиљана.
Њен пчелињак је пет километара од куће из центра села, у великом ноћајском атару. Тамо је са мужем Милом (59), запосленим пословођом у сремскомитровачком Металферу, саградила викендицу. Кошнице су слагали једну поред друге и бојили увек другом бојом. Љиља има ладу за превоз до пчелињака. Више пута у сезони деси се да спава у викендици. Има и камион за превоз пчела на пашу. Такав тамић поштански фургон, фабрика у Марибору је произвела 1974. године, свега 17. Љиљана га је пре пет година откупила од власника фабрике намештаја у Обреновцу. Још ради као нов. Она га вози на кратким релацијама, али превоз кошница на даље обављају муж и син.
- Трудим се све што сам научила из литературе и од савета искусних пчелара да применим и произведем прави мед врхунског квалитета. И кад ме питају који је мед најбољи, ја само кажем узимајте сваки који се ушећери. То је прави мед и здрав мед. Није битно да ли је од багрема, ливаде, липе, шумског воћа, сунцокрета. Све остало је имитација меда, категорична је Љиљана.
Љиљанине пчеле, у зависности од прилика током године, сачине од 30 до 60 килограма меда по кошници. Готово истог часа кад га “исцеди” она га и прода. Ушла је у ред 16 најквалитетнијих пчелара у Срему који су добили сертификат о заштићеном пореклу меда под називом Фрушкогорски мед.
Љиљана је члан Савеза пчеларских организација Србије и као таква подржала је акцију градње станишта за прикупљање меда из Србије у Рачи крагујевачкој, како би се са тог места обезбедио бољи пласман меда широм Србије и ван њених граница.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
