Техничар хортикултуре: онај који ствара лепоту

Понекад нам се чини да о неком популарном занимању знамо све. У смислу шта оно значи, изискује у професионалном смислу, даје. Та, грубо речено заблуда, нам је посебно блиска у младости, а онда се деси нешто што нас заувек демантује и из позадине постане наш први и најозбиљнији избор.
Сличан је случај био са Аном Петровић, ученицом четвртог разреда Средње пољопривредне школе, смера техничар хортикултуре. Ана није хтела ову школу. Смер су јој препоручили само да “прегура” време док се не пребаци у жељену Економску. Међутим, десило се мало чудо. Оно што је мало познавала временом је потпуно опчинило, и данас планира да настави школовање на Шумарском факултету у Београду на Одсеку за пејзажну архитектуру и хортикултуру.
-Остала сам за други круг уписа и одлучила се за овај смер по препоруци старијих. План је био да се чим “упаднем” преместим у Економску, али како су дани пролазили ова школа ми се све више свиђала. Прво школа као школа, њен изглед, атмосфера, друштво... Све ми је постало драго и одлучила сам се да останем.
Наша пракса обухвата свашта: окопавамо, заливамо, сејемо, обрезујемо... Мени је најзанимљивије аранжирање и рад са разредном Миленом Стаменић. Тада стварамо лепоту. Она нас је много чему научила. Не на онај начин на који се у цвећарама анранжирање ради, већ искуствено, природно правилима, али и импровизацијама. Сутра можемо да радимо било где: у цвећарама, расадницима, градском зеленилу... можемо имати сопствене расаднике, пружати услуге подизања, неговања и одржавања зелених површина приватних дворишта- каже Ана за коју је боравак у овој школи добио посебан смисао приликом размене ученика када је боравила у Француској.
-Била сам јако повучена пре тога. Иако сам у Француској рођена и тамо боравила, нисам желела да идем. Ипак сам отишла, и то искуство са друштвом и у другачијој атмосфери од кућне ме потпуно променило. Постала сам отворенија, а тај период ћу памтити као нешто најлепше што ми се током школовања десило - тврди Ана.
За разлику од ње, њеној другарици из одељења Александри Ђаковић овај смер је био избор од самог почетка. Само то је желела. Током четири године је много тога научила, на том знању је јако захвална, али у будућности себе види у полицијској униформи.
-Ово ми је била прва опција и никада се због тога нисам покајала. Научила сам доста тога о биљкама, али и о животу. Све оно што научимо из књига применимо на школској економији, стакленику, школском парку. На самој пракси се доста тражи од нас и то ми се свиђа, јер ћемо сутра знати доста тога да радимо. Поред знања заувек ћу памтити и однос који разредна има према нама. Стално нам прича и брине за нас као да нам је мајка - каже Александра.
Техничари хортикултуре током године, уколико се покажу креативним и вреднима на практичној настави, имају могућност да своја знања прикажу на бројним такмичењима на републичком нивоу. Колико су у томе успешни говори податак да су један од натрофејнијих смерова у школи, а Александра и Ана су у протекле четири године често имале прилике да на овим дешавањима буду тим и за своју школу освајају награде у аранжирању цвећа.
За сам крај, свима који се још нису одлучили око избора будућег занимања поручују:
-Знање неоспорно добијате. После све зависи од вашег личног ангажмана. Ко хоће да ради може лепо да заради било да ради самостално или код других.