АЛТЕР НАТИВА: ЧЕДА ТИЦА
Најважнија је Божја љубав
Верујемо да већина Шапчана зна Чеду Тицу. Неком је „наместио“ руку, неком ногу, регулисао притисак, излечио астму, или јетру, подигао из најдубље депресије, вратио веру у доброту и љубав... Они којима је пријатељ, знају да увек могу да рачунају на њега. Чеда је учитељ реикија, киропрактичар и травар. Непоправљиво ведар. Човек који разговара са птицама.
Са птицама се дружиш од детињства, оне су неодвојиви део твог живота. Као да познајеш њихов немушти језик?
- Да знаш да си то добро рекла. За немушти језик први пут сам чуо од моје прабабе Маце. Још у оно време, много је знала о феноменима, који су изван физичке реалности. Стално сам је запиткивао шта значи немушти језик, а она ми је стрпљиво одговарала. Имала је извесне способности, гледала је карте онима које мука доведе код ње. Чудио сам се како може све то да зна, прислушкивао и гледао кроз отвор на вратима. Сећам се Пеладије из Мајура, којој је баба рекла да ће се удати за жутог човека преко две воде. Како преко две воде, питао сам се? Испоставило се да је човек био из Кленка и да је морао да пређе Камичак и Саву да би дошао у Мајур. Пеладија се стварно удала за њега и дошла да части, донела је баби кафу Дивку. Сад тек схватам да је, кад је у питању неопипљиви свет енергије, баба Маца одиграла битну улогу у мом животу.
Како су ти се отварала врата друге стране реалности?
- Није све лако ишло. Увек је потребно да се догоди нешто што отвори човека за другу димензију. Имао сам озбиљну повреду на послу. Пао сам са трећег спрата на бетон, имао сам прелом кичме, повреду главе и ноге. Лежао сам у кориту шест месеци, а после поново учио да ходам. Док сам био у болници, догодило се да сам у делићу секунде имао ретроспективу целог свог живота. Видео сам слике као на филму. Нисам се уплашио, само сам се питао како су се слике тако брзо изређале, са најситнијим детаљима, али тада нисам знао о вертикалној природи времена. Тај пад ме је преокренуо, не одједном, него постепено. Морао сам да се мењам, да превазилазим свој егоизам, напраситост... После пада сам успорио.
У тајне траварског заната упутио те је твој таст?
- Сандићи су годинама, из генерације у генерацију, једни другима преносили траварство у аманет. Моја супруга Милена и ја смо најчешће ишли са тастом да беремо траве. Једном приликом, кад смо били на Босуту, док смо пролазили кроз шуму, рекао ми је: „Чедо, погледај ову биљку, од ње правим мелем за живу рану. Умрећу, а нећу стићи да пренесем некоме своје знање“. Летимично сам погледао и прошао, али сам се вратио. То је био преломни тренутак. Да нисам тада ишчупао ту биљку, не бих могао да је се сетим, зато што другачије изгледа у новинама, или у књизи, него у природи. Милена и ја смо наставили његовим путем, држали смо се знања које нам је пренео, која су квалитетна и ретка. После смо то проширили. Једном, у време најтеже инфлације, нисмо имали новца, а Милена је требала да иде на пијац. Одједном се појавио неки човек и узео неколико сирупа. Рекао сам жени да имам осећај да га је покојни Милан послао.
Које болести лечиш травама?
- Можда је најважније наслеђе мог покојног таста чај за лечење јетре, без обзира да ли је у питању цироза, хепатитис, или масна јетра, која је озбиљно обољење. Кључна у лечењу јетре је биљка коју зовемо змијуша. Не постоји латински назив за њу, нисмо је пронашли нигде, ни у књигама, ни на интернету, годинама је налазимо у природи. Од Бога нам је дата.. Идеално је брати је у првом делу дана кад снага из земље одлази у горњи, надземни део биљке. Тај чај делује не само на јетру, него и на панкреас и жуч. И код најтежих обољења, ако пацијент започне терапију на време, може да дође до излечења. За хемороиде имамо маст и чај и мелем за живу рану. Овај мелем се користи и када дође до компликација услед депилације, кад се корен длаке упали, или почне да ураста у месо. Када се само површински излечи, догоди се да се врати на прво чвориште и букне инфекција.
Познат је твој чај за лечење астме и бронхитиса?
- У Шапцу је некада, док је Зорка била активна, било много проблема са астмом и бронхитисом. Зато смо почели да правимо сирупе на бази меда и биљака. Наравно да је најважнији избор биљака и земљиште где расту. Берем их у Босни, на Церу, Гучеву, или Фрушкој Гори, на местима која су чиста, даље од села. Три биљке које су универзалне и којима се дивим су змијуша, имела и жалфија. Кад год су ме ометале мисли док берем биљке, није ми добро ишло, а кад сам ишао фокусиран на јак, племенит циљ, све се отварало. Посебно кад би ми дошла мајка са болесним дететом у тренутку кад немам одговарајућих биљака. У таквој ситуацији, одмах бих кренуо на пут и све време бих се молио. Тада би се догодило да наиђем на изузетно богато подручје.
Због чега ти се најчешће обраћају пацијенти?
- Најчешће због камена и песка, повишеног или ниског притиска. Поред сирупа за астму и бронхитис, имам витамински, чеден-битер, био-стронг и био-фреш сируп. Чеден-битер правим тако што у алкохол убацујем све биљке које у току године наберем и оставим да стоје у стакленом балону. Он је изузетно јак и довољно је накапати две до три капи у чај. Користи се за јачање имунитета, за рековалесценцију, значи, за подизање енергије. Правимо и масти, рецимо од гавеза, који увек мора да буде свеж. Њега користим кад радим киропрактику.
Ти помажеш код уганућа и ишчашења, “намешташ“, како се то у народу каже. Како се догодило да си почео са киропрактиком?
- Први пацијент ми је била супруга. Када је излазила из аутобуса, он је кренуо, она је искочила и уганула ногу. Са њом је била колегиница која јој је рекла: „Шта се ти бринеш када твој муж зна то да ради?“ А ја никада до тада то нисам радио. Када је дошла кући, нога јој је била отечена и ја сам, лако и брзо, само једном руком ухватио њено стопало и померио. Кврцнуло је, без икаквог бола. Миленина колегиница је прокоментарисала: „Па да, лепо сам рекла да зна“, а ја сам се само прекрстио, нисам знао ни како ни зашто сам то тако урадио. Ето, тако сам, пре петнаест година, почео да се бавим киропрактиком. Радим уганућа, ишчашења и тешке случајеве. Наравно, постоје ситуације када пацијента пошаљем код лекара да направе рендгентски снимак. Једном ми је дошла једна жена и рекла: „Мајсторе, тргни ти мени раме као што си мојој комшиници“. Међутим, ја сам је послао код лекара. Испоставило се да је имала неколико прелома рамена. Не смем ни да мислим шта би било да сам послушао њу уместо себе и тргнуо јој раме, притиснуо неки крвни суд или лигамент?
Прошле године, кад си поломио ногу, сам си је излечио?
- Први пут сам брао биљке сам. Видео сам да ми је нога искочила, али да није отворен прелом. Наместио сам, док је још била врућа, све на своје место и везао атлет мајицом, војничким каишем и конопцем. Сам сам се себи смејао. Морао сам да дођем до аута, који је био километар далеко. Прво сам се, на коленима, спустио неких педесетак метара низбрдо, а одатле, уз помоћ гране, полако до кола. Размишљао сам, пошто сам био у Трбосиљу, да ли да идем десно, за Лозницу, или лево, за Шабац. Знао сам да ми, ако одем у Лозницу, не “гине” гипс. Зато сам скренуо лево. Возио сам левом ногом. Три дана сам лежао, а седми сам већ устао и ходао на штакама. Нисам ишао код лекара, радио сам себи реики. Пошто је било лето, био сам на Сави, вода ми је много помогла. Брзо сам оздравио.
Како си почео да се бавиш реикијем?
- Моја пријатељица Весна, коју сам масирао, а која је својевремено завршила први степен реикија, увек се чудила како је могуће да сам самоук. Испричао сам јој свој сан, који је био необичан и који ме је, на неки начин, иницирао. И данас га памтим, до детаља. Весна ми је рекла да је то знак да би требало да кренем на курс реикија. Баш тада се догодило да сам добио неки новац, па сам завршио први степен, убрзо други и трећи, мајсторски и на крају сам инициран у учитеља. Реики је пренос енергије, која је свуда око нас. Састоји се из две речи, реи и ки, што значи универзална енергија. Сада могу да осетим енергију на даљини од четири до пет метара, а раније нисам могао ни на метар. Док прелазим рукама преко тела пацијента, осећам све слојеве ауре. Стално сам у реикију. Кад приметим да човеку није добро, посаветујем га шта би требало да уради. Чистим чакре, балансирам их, енергизујем тело.
Значи, неке пацијенте лечиш травама, неке киропрактиком, а треће реикијем?
- Некада се све то преплиће, али све је реики. И кад радим киропрактику, преносим енергију. Кад је у питању угануће, човек је у стресу, хормони су узнемирени, а то се осећа и у аури. Битно је да га прво ослободим стреса, јер тада много лакше долази до излечења. Чак и кад берем биљке, реики ми помаже. Увек сам се трудио, себе опомињао, молио се да будем бољи човек. Пратим оно што ми се говори, слушам унутрашње вођство. Док радим реики, појављују ми се слике, а понекад, у исто време, и пацијентима.
Шта је најважније?
Најважнија је Божја љубав, она исцељује, а потом све остале љубави које су део ње.
„Практикујем и акупресурно лечење. Први пут сам акупресуру применио на својој жени. Имала је јаке болове због ишијаса, примала је ињекције и две ноћи није спавала. Сетио сам се да сам у једној књизи читао о акупресурним тачкама и, по сећању, потражио те тачке на њеним стопалима. После петнаест минута је заспала и више никада није имала проблем са ишијасом. Од тада примењујем и акупресурно лечење на својим пацијентима.“
Са птицама се дружиш од детињства, оне су неодвојиви део твог живота. Као да познајеш њихов немушти језик?
- Да знаш да си то добро рекла. За немушти језик први пут сам чуо од моје прабабе Маце. Још у оно време, много је знала о феноменима, који су изван физичке реалности. Стално сам је запиткивао шта значи немушти језик, а она ми је стрпљиво одговарала. Имала је извесне способности, гледала је карте онима које мука доведе код ње. Чудио сам се како може све то да зна, прислушкивао и гледао кроз отвор на вратима. Сећам се Пеладије из Мајура, којој је баба рекла да ће се удати за жутог човека преко две воде. Како преко две воде, питао сам се? Испоставило се да је човек био из Кленка и да је морао да пређе Камичак и Саву да би дошао у Мајур. Пеладија се стварно удала за њега и дошла да части, донела је баби кафу Дивку. Сад тек схватам да је, кад је у питању неопипљиви свет енергије, баба Маца одиграла битну улогу у мом животу.
Како су ти се отварала врата друге стране реалности?
- Није све лако ишло. Увек је потребно да се догоди нешто што отвори човека за другу димензију. Имао сам озбиљну повреду на послу. Пао сам са трећег спрата на бетон, имао сам прелом кичме, повреду главе и ноге. Лежао сам у кориту шест месеци, а после поново учио да ходам. Док сам био у болници, догодило се да сам у делићу секунде имао ретроспективу целог свог живота. Видео сам слике као на филму. Нисам се уплашио, само сам се питао како су се слике тако брзо изређале, са најситнијим детаљима, али тада нисам знао о вертикалној природи времена. Тај пад ме је преокренуо, не одједном, него постепено. Морао сам да се мењам, да превазилазим свој егоизам, напраситост... После пада сам успорио.
У тајне траварског заната упутио те је твој таст?
- Сандићи су годинама, из генерације у генерацију, једни другима преносили траварство у аманет. Моја супруга Милена и ја смо најчешће ишли са тастом да беремо траве. Једном приликом, кад смо били на Босуту, док смо пролазили кроз шуму, рекао ми је: „Чедо, погледај ову биљку, од ње правим мелем за живу рану. Умрећу, а нећу стићи да пренесем некоме своје знање“. Летимично сам погледао и прошао, али сам се вратио. То је био преломни тренутак. Да нисам тада ишчупао ту биљку, не бих могао да је се сетим, зато што другачије изгледа у новинама, или у књизи, него у природи. Милена и ја смо наставили његовим путем, држали смо се знања које нам је пренео, која су квалитетна и ретка. После смо то проширили. Једном, у време најтеже инфлације, нисмо имали новца, а Милена је требала да иде на пијац. Одједном се појавио неки човек и узео неколико сирупа. Рекао сам жени да имам осећај да га је покојни Милан послао.
Које болести лечиш травама?
- Можда је најважније наслеђе мог покојног таста чај за лечење јетре, без обзира да ли је у питању цироза, хепатитис, или масна јетра, која је озбиљно обољење. Кључна у лечењу јетре је биљка коју зовемо змијуша. Не постоји латински назив за њу, нисмо је пронашли нигде, ни у књигама, ни на интернету, годинама је налазимо у природи. Од Бога нам је дата.. Идеално је брати је у првом делу дана кад снага из земље одлази у горњи, надземни део биљке. Тај чај делује не само на јетру, него и на панкреас и жуч. И код најтежих обољења, ако пацијент започне терапију на време, може да дође до излечења. За хемороиде имамо маст и чај и мелем за живу рану. Овај мелем се користи и када дође до компликација услед депилације, кад се корен длаке упали, или почне да ураста у месо. Када се само површински излечи, догоди се да се врати на прво чвориште и букне инфекција.
Познат је твој чај за лечење астме и бронхитиса?
- У Шапцу је некада, док је Зорка била активна, било много проблема са астмом и бронхитисом. Зато смо почели да правимо сирупе на бази меда и биљака. Наравно да је најважнији избор биљака и земљиште где расту. Берем их у Босни, на Церу, Гучеву, или Фрушкој Гори, на местима која су чиста, даље од села. Три биљке које су универзалне и којима се дивим су змијуша, имела и жалфија. Кад год су ме ометале мисли док берем биљке, није ми добро ишло, а кад сам ишао фокусиран на јак, племенит циљ, све се отварало. Посебно кад би ми дошла мајка са болесним дететом у тренутку кад немам одговарајућих биљака. У таквој ситуацији, одмах бих кренуо на пут и све време бих се молио. Тада би се догодило да наиђем на изузетно богато подручје.
Због чега ти се најчешће обраћају пацијенти?
- Најчешће због камена и песка, повишеног или ниског притиска. Поред сирупа за астму и бронхитис, имам витамински, чеден-битер, био-стронг и био-фреш сируп. Чеден-битер правим тако што у алкохол убацујем све биљке које у току године наберем и оставим да стоје у стакленом балону. Он је изузетно јак и довољно је накапати две до три капи у чај. Користи се за јачање имунитета, за рековалесценцију, значи, за подизање енергије. Правимо и масти, рецимо од гавеза, који увек мора да буде свеж. Њега користим кад радим киропрактику.
Ти помажеш код уганућа и ишчашења, “намешташ“, како се то у народу каже. Како се догодило да си почео са киропрактиком?
- Први пацијент ми је била супруга. Када је излазила из аутобуса, он је кренуо, она је искочила и уганула ногу. Са њом је била колегиница која јој је рекла: „Шта се ти бринеш када твој муж зна то да ради?“ А ја никада до тада то нисам радио. Када је дошла кући, нога јој је била отечена и ја сам, лако и брзо, само једном руком ухватио њено стопало и померио. Кврцнуло је, без икаквог бола. Миленина колегиница је прокоментарисала: „Па да, лепо сам рекла да зна“, а ја сам се само прекрстио, нисам знао ни како ни зашто сам то тако урадио. Ето, тако сам, пре петнаест година, почео да се бавим киропрактиком. Радим уганућа, ишчашења и тешке случајеве. Наравно, постоје ситуације када пацијента пошаљем код лекара да направе рендгентски снимак. Једном ми је дошла једна жена и рекла: „Мајсторе, тргни ти мени раме као што си мојој комшиници“. Међутим, ја сам је послао код лекара. Испоставило се да је имала неколико прелома рамена. Не смем ни да мислим шта би било да сам послушао њу уместо себе и тргнуо јој раме, притиснуо неки крвни суд или лигамент?
Прошле године, кад си поломио ногу, сам си је излечио?
- Први пут сам брао биљке сам. Видео сам да ми је нога искочила, али да није отворен прелом. Наместио сам, док је још била врућа, све на своје место и везао атлет мајицом, војничким каишем и конопцем. Сам сам се себи смејао. Морао сам да дођем до аута, који је био километар далеко. Прво сам се, на коленима, спустио неких педесетак метара низбрдо, а одатле, уз помоћ гране, полако до кола. Размишљао сам, пошто сам био у Трбосиљу, да ли да идем десно, за Лозницу, или лево, за Шабац. Знао сам да ми, ако одем у Лозницу, не “гине” гипс. Зато сам скренуо лево. Возио сам левом ногом. Три дана сам лежао, а седми сам већ устао и ходао на штакама. Нисам ишао код лекара, радио сам себи реики. Пошто је било лето, био сам на Сави, вода ми је много помогла. Брзо сам оздравио.
Како си почео да се бавиш реикијем?
- Моја пријатељица Весна, коју сам масирао, а која је својевремено завршила први степен реикија, увек се чудила како је могуће да сам самоук. Испричао сам јој свој сан, који је био необичан и који ме је, на неки начин, иницирао. И данас га памтим, до детаља. Весна ми је рекла да је то знак да би требало да кренем на курс реикија. Баш тада се догодило да сам добио неки новац, па сам завршио први степен, убрзо други и трећи, мајсторски и на крају сам инициран у учитеља. Реики је пренос енергије, која је свуда око нас. Састоји се из две речи, реи и ки, што значи универзална енергија. Сада могу да осетим енергију на даљини од четири до пет метара, а раније нисам могао ни на метар. Док прелазим рукама преко тела пацијента, осећам све слојеве ауре. Стално сам у реикију. Кад приметим да човеку није добро, посаветујем га шта би требало да уради. Чистим чакре, балансирам их, енергизујем тело.
Значи, неке пацијенте лечиш травама, неке киропрактиком, а треће реикијем?
- Некада се све то преплиће, али све је реики. И кад радим киропрактику, преносим енергију. Кад је у питању угануће, човек је у стресу, хормони су узнемирени, а то се осећа и у аури. Битно је да га прво ослободим стреса, јер тада много лакше долази до излечења. Чак и кад берем биљке, реики ми помаже. Увек сам се трудио, себе опомињао, молио се да будем бољи човек. Пратим оно што ми се говори, слушам унутрашње вођство. Док радим реики, појављују ми се слике, а понекад, у исто време, и пацијентима.
Шта је најважније?
Најважнија је Божја љубав, она исцељује, а потом све остале љубави које су део ње.
М.Филиповић
Најновији број
25. април 2024.
