ПОДУХВАТ МЛАДОГ МАЧВАНИНА МИЛУТИНА ЕРДЕВИЧКОГ
Бициклом од Малмеа до Бадовинаца
Прешавши хиљаду и по километара на омиљеном двоточкашу, видео различите пределе и људе. У Чешкој лепа конобарица, а у Аустрији доживео саобраћајни удес. Остало као драга успомена. У родном селу, на “Павловића мосту”, чекали родитељи и пријатељи
Подвиг вредан пажње, извео је пре неколико дана млади Милутин Ердевички(25) из Бадовинаца, прешавши бициклом хиљаду и по километара од Малмеа у Шведској, где ради у фабрици аутомобила, до Бадовинаца, крај Дрине, где је рођен. Сви су на њега били поносни када је после десет дана пута (вожње бицикла) стигао до “Павловића моста” на Дрини у највећем мачванском селу. Срећни родитељи и бројна родбина приредили су му свечани дочек. Сусрет на мосту који спаја мачванску и семберијску равницу био је веома срдачан.
Милутин је и раније долазио кући, углавном лети, неким уобичајеним, бржим превозом( аутомибил, аутобус, авион... ) Овог пута из радозналости, пре свега одлучио се за бицикл.
После свега што је на дугом путу кроз више држава доживео изузетно је задовољан. Каже да је све то имало и солидну цену ( скоро као једно летовање у неком супер луксузном и скупом одмаралишту) али ово авантуристичко путовање бициклом, каже да је тешко упоредити са свим другим.
- У Чешкој сам упознао једну прелепу конобарицу у једном локалу. У Аустрији сам бициклом налетео на неки аутомобил али све је било без тежих последица. Предели кроз које сам прошао су фантастични и то се ничим не може платити, без обзира што је било доста напорно, а на неким деоницама сам морао да гурам бицикл поред себе. Не могу описати осећај када сам прешао нашу границу и кренуо, некако брже кући, без предаха и одмора, возио сам нон-стоп, каже Милутин.
Његовој срећи није било краја, када му се после хиљаду и више километара вожње бицикла, који је пазарио у Шведској за 900. еура, указао “Павловића мост” на Дрини, у селу где је рођен и провео младост.
Милутин је пре неколико година завршио ФОН у Београду. У Шведску је отишао “тражећи своју срећу”. Није, каже зажалио. Ради пуно али и плата је солидна. У Србији му живе родитељи. Има још две старије сестре. Чим је стигао ( на летовање у Србију), одмах сутрадан прикључио се “бициклијади”, коју је Удружење “Еко Дрина”, организовало у оквиру манифестације “Ивањдански дани” у Бадовинцима. Међу 50. осталих учесника, поново је возио бицикл, око 15. километара улицама родног села.
Милутин је и раније долазио кући, углавном лети, неким уобичајеним, бржим превозом( аутомибил, аутобус, авион... ) Овог пута из радозналости, пре свега одлучио се за бицикл.
После свега што је на дугом путу кроз више држава доживео изузетно је задовољан. Каже да је све то имало и солидну цену ( скоро као једно летовање у неком супер луксузном и скупом одмаралишту) али ово авантуристичко путовање бициклом, каже да је тешко упоредити са свим другим.
- У Чешкој сам упознао једну прелепу конобарицу у једном локалу. У Аустрији сам бициклом налетео на неки аутомобил али све је било без тежих последица. Предели кроз које сам прошао су фантастични и то се ничим не може платити, без обзира што је било доста напорно, а на неким деоницама сам морао да гурам бицикл поред себе. Не могу описати осећај када сам прешао нашу границу и кренуо, некако брже кући, без предаха и одмора, возио сам нон-стоп, каже Милутин.
Његовој срећи није било краја, када му се после хиљаду и више километара вожње бицикла, који је пазарио у Шведској за 900. еура, указао “Павловића мост” на Дрини, у селу где је рођен и провео младост.
Милутин је пре неколико година завршио ФОН у Београду. У Шведску је отишао “тражећи своју срећу”. Није, каже зажалио. Ради пуно али и плата је солидна. У Србији му живе родитељи. Има још две старије сестре. Чим је стигао ( на летовање у Србију), одмах сутрадан прикључио се “бициклијади”, коју је Удружење “Еко Дрина”, организовало у оквиру манифестације “Ивањдански дани” у Бадовинцима. Међу 50. осталих учесника, поново је возио бицикл, око 15. километара улицама родног села.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
