ОДБОЈКА: ПОЗДРАВ ИЗ РУМУНИЈЕ
СТРАСТ ЈОШ ТРАЈЕ
Одбојка на националном нивоу чува континуитет успеха, шабачка, нажалост, тренутно је далеко од неког помена вредног резултата. Женске екипе су у најнижем рангу, мушке не постоје, ипак, имамо и ми представника трофејног спорта из нашег града који значи нешто у другим земљама. Упознали сте Милоша Антонића. Каријеру гради широм Европе и планете, а сада је у суседству, први техничар тима који се тек пласирао у елиту, али жели да ускоро досегне врх.
-То је КАМПИА ТУРЗИ клуб из истоименог града у средишту Румуније, близу Клужа. Од августа сам “задужио” дрес. Нови смо прволигаши, сада немамо тим за плеј оф, али смо далеко и од борбе за опстанак, тренутно смо осми. Циљ је да останемо у средини, а од наредне године нападамо и плеј оф – почиње разговор Антонић.
Први пут си у Кампији, али не и у Румунији током каријере.
-Вратио сам се после три године. Онда сам наступао за ДИНАМО Букурешт. Вратио сам се, али као да сам први пут ту. Квалитет лиге и играча је неупоредив пре три године и данас. Онда то беше неквалитетна лига, без велике популарности, а сада су трибине пуне, лига међу јачима у Европи, зараде врло респектабилне, квалитет игара и екипа је “експлодирао”. Најсликовитије читаоцима ће звучати инфорамција да у Румунији играју наши репрезентативци Росић и Мајсторовић.
Како су то постигли, шта је било кључно?
-Најпре улажу у спорт, желе да уче и знају да успех захтева време и континуитет. Како одбојка нема велику традицију, нису ограничили број странаца, већ су у доласку видели шансу да раде са врхунским стручњацима, да имају играче са свих континената. Гледајући добре утакмице, деца се заљубе у одбојку, почну да тренирају, стасавају уз тренере и саиграче са искуством, а Румунија временом добија одличне домаће играче.
Колико је странаца у екипи за који наступаш?
-Ми смо тим са малим бројем странаца. Уз мене, ту је још један играч из Србије и један Бразилац.
Јеси ли се прилагодио новој средини и до када те уговор веже за ТУРЗИ?
-Брзо сам се аклиматизовао, менталитет људи је сличан и нема потребе за неким посебним временом прилагођавања. Уговор је до јула 2019. године, о каснијем периоду не размишљам. Сезона је тек почела, фокус ми је на наредном мечу.
Већ си искусан играч. Шта су донеле године и промене средина код професионалног спортисте?
-Свака сезона, свака нова средина је искуство које нас изграђује. Не мислим само играчки, већ и људски. Нови људи, културе нас обогаћују на више нивоа, употпуњују личност. Највећа промена за мене догодила се претходне године. Постао сам отац једне Хане и од онда су се и приоритети променили. Још живим за победу, за славље у свлачионици, за тај осећај после успеха, али је одбојка, моја велика љубав, сада ипак испод на листи приоритета.
Размишљаш ли некада о завршетку каријере и “пензинерским” данима?
-Не, можда некада, али јако ретко. Тек улазим у године које тренери сматрају најурелијим за техничаре, 32 – 36. године, верујем да могу још много да пружим. Нисам орочио каријеру ни на 36. година. Још имам страст на сваком тренингу и утакмици, када спорт постане оптерећење, а не задовољство, ја ћу се повући, ма када да се догоди.
ПУТЕШЕСТВИЈЕ
МИЛОШЕВО
Милош Антонић је каријеру започео у ОК ШАБАЦ, а потом игра у Словенији (КРКА и ТРИГЛАВ), Будви, Египту, Либану, Кипру где остварује најбоље резултате, осваја две титуле шампиона. Са Кипра одлази у Немачку, Румунију, потом Француску, да би се вратио у источно суседство.
-То је КАМПИА ТУРЗИ клуб из истоименог града у средишту Румуније, близу Клужа. Од августа сам “задужио” дрес. Нови смо прволигаши, сада немамо тим за плеј оф, али смо далеко и од борбе за опстанак, тренутно смо осми. Циљ је да останемо у средини, а од наредне године нападамо и плеј оф – почиње разговор Антонић.
Први пут си у Кампији, али не и у Румунији током каријере.
-Вратио сам се после три године. Онда сам наступао за ДИНАМО Букурешт. Вратио сам се, али као да сам први пут ту. Квалитет лиге и играча је неупоредив пре три године и данас. Онда то беше неквалитетна лига, без велике популарности, а сада су трибине пуне, лига међу јачима у Европи, зараде врло респектабилне, квалитет игара и екипа је “експлодирао”. Најсликовитије читаоцима ће звучати инфорамција да у Румунији играју наши репрезентативци Росић и Мајсторовић.
Како су то постигли, шта је било кључно?
-Најпре улажу у спорт, желе да уче и знају да успех захтева време и континуитет. Како одбојка нема велику традицију, нису ограничили број странаца, већ су у доласку видели шансу да раде са врхунским стручњацима, да имају играче са свих континената. Гледајући добре утакмице, деца се заљубе у одбојку, почну да тренирају, стасавају уз тренере и саиграче са искуством, а Румунија временом добија одличне домаће играче.
Колико је странаца у екипи за који наступаш?
-Ми смо тим са малим бројем странаца. Уз мене, ту је још један играч из Србије и један Бразилац.
Јеси ли се прилагодио новој средини и до када те уговор веже за ТУРЗИ?
-Брзо сам се аклиматизовао, менталитет људи је сличан и нема потребе за неким посебним временом прилагођавања. Уговор је до јула 2019. године, о каснијем периоду не размишљам. Сезона је тек почела, фокус ми је на наредном мечу.
Већ си искусан играч. Шта су донеле године и промене средина код професионалног спортисте?
-Свака сезона, свака нова средина је искуство које нас изграђује. Не мислим само играчки, већ и људски. Нови људи, културе нас обогаћују на више нивоа, употпуњују личност. Највећа промена за мене догодила се претходне године. Постао сам отац једне Хане и од онда су се и приоритети променили. Још живим за победу, за славље у свлачионици, за тај осећај после успеха, али је одбојка, моја велика љубав, сада ипак испод на листи приоритета.
Размишљаш ли некада о завршетку каријере и “пензинерским” данима?
-Не, можда некада, али јако ретко. Тек улазим у године које тренери сматрају најурелијим за техничаре, 32 – 36. године, верујем да могу још много да пружим. Нисам орочио каријеру ни на 36. година. Још имам страст на сваком тренингу и утакмици, када спорт постане оптерећење, а не задовољство, ја ћу се повући, ма када да се догоди.
МИЛОШЕВО
Милош Антонић је каријеру започео у ОК ШАБАЦ, а потом игра у Словенији (КРКА и ТРИГЛАВ), Будви, Египту, Либану, Кипру где остварује најбоље резултате, осваја две титуле шампиона. Са Кипра одлази у Немачку, Румунију, потом Француску, да би се вратио у источно суседство.
Д. Б.
Најновији број
25. април 2024.
