Чар која никада није престала

Грамофон и плоче се полако враћају у живот. Све је више љубитеља музике који уживају у традиционалном звуку који са винила грамофонска игла преноси на звучнике.
Није у питању масовна појава, али потражња за грамофонима и плочама је све интензивнија. Ни грамофони, додуше, нису оно што су били некада. Сада се праве са додатком за УСБ чиме се повезује са рачунаром, или са опцијом блутут, бежичним повезивањем како на рачунар, тако и на звучнике. Цене нових грамофона се крећу од неких 150 евра до хиљаду. Када је реч о старијим, половним, ситуација је доста „лакша“ и цена је од 30 до неколико стотина евра. Познаваоци прилика кажу да су старији звучници познатих марки, бољи избор од од нових са савременом технологијом. Ми бисмо рекли - ствар укуса, и пре свега новца.
А, све је почело давне 1888. године када је снимљена прва плоча. Она се развијала можемо то слободно рећи, кроз векове, и стигла до свог врхунца у другој половини 20. века. Скоро је нестала се звучне сцене крајем истог и почетком 21. века, да би се последњих година вратила. Дигитални записи су музику учинили доступнијом, али звук са грамофонске плоче, ритуал који све то прати је нестваран.
Живко Николић, један од најпознатијих шабачких и српских поклоника рокенрола, у својој збирци има више од 800 плоча. Сваки дан почне и заврши слушајући музику на свом грамофону Техникс из 1983. године.
- Никада ме није издао, нити се покварио за све ове године - каже за Глас Подриња Николић.
Прву грамофонску плочу Николић је видео 1956. године и то у биоскопу у Владимирцима.
- Ђока Курјак је радио у биоскопу и пуштао је плоче. Ми, клинци, одлазили смо код њега и слушали плоче. У почетку је то била мексичка музика, италијанске канцоне, Цуне Гојковић... У том периоду сам закачио и рани рокенрол, и заљубио се - прича Николић.
Као клинци стајали су код продавнице Узора преко пута које је била радња Радио центар. Е, у тој радњи су се продавале плоче. Била је то Намина продавница.
- Знали смо да по неколико јутара не доручкујемо и тако бисмо уштедели новац да купимо плочу. Више сам волео плоче него клопу. Онда бисмо заједно слушали. То нам је била свакодневица и љубав. Одрастао сам уз те ритуале и та ме чар никада није напустила - додаје Николић.
Прва плоча коју је купио била синглица групе “Делфини” из Загреба, под називом „Кућа на продају“ са четири песме, а први ЛП је био групе 220. Николићев први грамофон је био загребачке фирме РИЗ, а онда је пробао све Тоске - 5,10 и 20, да би 1983. године купио Техникс.
- Запис на винилу је вечан и тај осећај чини слушање плоча непоновљивим - напомиње Николић.
Да се плоче и грамофони враћају у игру, сведочи и Александар Јевтић из шабачког Мјузик бокса. Према његовим речима, данас се више прода грамофонских плоча него дискова.
- Винил се увелико враћа међу љубитеље музике. У свету је то тренд последњих десет година, а код нас је експанзија почела пре пет година. Све је већа потражња за плочама, како код нас, тако и из иностранства - каже Јевтић.
Популарност плоча се огледа и у томе што сваки бенд или извођач, који држи до себе, објави албум и на винилу. Цена нових издања на винилу се крећу од 2.000 до 6.000 динара. Када је реч о неким иностраним издањима која су лимитирана, такве плоче коштају знатно више.
- Сличне цене су и за стара издања. На цену плоче не утиче битно квалитет музике. Није иста категорија плоча које су продаване у пар стотина хиљада примерака и неколико стотина. Да би плоча имала добру цену, потребно је да буде очувана плоча, али и омот. Важно је рећи да цене старих плоча које се продају на интернету нису реалне, јер се многе од тих плоча не продају - истиче Јевтић.
Он додаје да је странцима нарочито занимљива музика са ових простора из седамдесетих година, тај прогресивни рок. Најслабије пролазе плоче са класичном музиком, док је велика потражња и за „народњацима“.
Да би се све то лепо слушало, потребно је имати грамофон. У Шапцу је могуће купити полован грамофон, док се нов може само наручити у модерним продавницама техничке робе.
- Данас се праве грамофони са УСБ улазом. Није то неки квалитет као они ранији. Ја сам заљубљеник оних старих, квалитетних грамофона. Све је ствар укуса и ствар цене, али ужитак слушања музике преко грамофона је јединствен. Слушање плоча има своју драж, некако је то топлији осећај музике - наглашава Јевтић.
Нове плоче домаћих аутора, на жалост, више се не производе у Србији, већ у Словачкој, а хрватски Југотон је почео да ради реиздања и на тај начин су многа дела поново постала доступна.
Највећа ризница плоча у Шапцу је свакако Радио Шабац. Некадашња фонотека бројала је хиљаду и хиљаду плоча. Оне се на овој радио станици не пуштају већ 20 година. Иако су запаковане у орманима, оне и даље живе и свакога ко уђе у просторију са њима остављају без речи.
- Повратак грамофона и плоча је ствар носталгије и емоција. Слушање плоча је право уживање, нарочито за нас, генерацију која је одрасла на плочама - прича Јован Станковић са Радио Шапца.
Он тврди да је звук који је некада долазио са грамофона Тоска неупоредиво квалитетнији од данашњег.
- Музика се некада слушала гласније и у сваком случају квалитетније. То су били читави ритуали који су пратили њено слушање, од куповине до преслушавања новог албума - додаје Станковић док на грамофон поред миксете намешта ЛП албум Зафира Хаџиманова у издању чувеног ПГПа.
Повратак плача и грамофона у музику је апсолутно више него похвално. Можда се са њиховим повратком врате и неки од квалитета који су красили музичко небо над свима нама.

„Ракито мори“ и „Сојка девојка“
Прва грамофонска плоча у Србији снимљена је 1903. године у Београду и потом штампана у Лондону. Једна од подружница Берлинерове америчке компаније која је имала своје представништво у Берлину и Лондону била је „Грамофон Рекордс“. Ова компанија је слала сниматеље по разним земљама како би издали плоче са снимцима локалних извођача. Четири мале плоче пречника 17 цм снимљене су 1903. године, а данас знамо да је на једној Чича Илија Станојевић без пратње изводио народну песму „Ракито мори“, док је на другој изводио песму „Сојку девојку“. Прве грамофонске плоче у Србији произведене су 1951. године и то у гаражи на Дорћолу у који је Радио Београд сместио две пресе за израду грамофонских плоча.

Шабачки рок скор -
један ЛП и три „синглице“
Када је реч о шабачким рок бендовима, само три су издала плочу, од који је само Поноћни воз издао ЛП албум.
- Они су издали и један сигл. По једна сингл су издали и Мудра Сова и Ханибал и Лав - каже Александар Јевтић.
У фонотеци радио Шапца успели смо да нађемо и одељак на којем пише „Шабац“. На жалост, једина плоча које се ту налази је сигл групе Мудра Сова.