Кривина у огледалу
Срећа наша
Прва ствар коју сам хтео да урадим када сам се вратио у Шабац из Лучана било је да клекнем, прекрстим се и пољубим шабачку земљу. Није шала.
Бити свој, шетати слободно улицама града у којем живиш без опасности да ти приђе неки Маловићев или Зељин активиста и да те убеђује у морање гласања за Прворођеног, бенефит је невиђених размера. Ординирају 24/7, без икаквог пардона. Знају да не мислите исто као они, али јок, јуришају попут мува на оно. Купују људе као робу на пијаци за кесу брашна и шећера. И оно што је најсмешније - уопште им није важно ако их не подносите, важно је да добију од вас сигурни глас. Онда, у виду следеће етапе, долазе казнене експедиције са претњама и уценама.
Није, у крајњој линији, проблем ни у тој куповини колико у претњама. Ако не гласате добићете отказ, или ако немате посао нећете га ни добити ако нисте друг или другарица члан. Одакле толика потреба да се државни ресурси из Панчева и Вршца преселе у Лучане, тек није јасна. СНС је на власти у овој шумадијској варошици, зар нема способне кадрове да сами одраде кампању. Добро де, знамо да не може тамо неки напредњачки шрафић тек тако да позове Ацу Лукаса или Шабана Шаулића да пева по хладном времену поклон концерт у сред кампање, али позовете некога у централу, па тај организује.
А, и шта им је кампања. Окаче транспаренте од бандере до бандере са милим и драгим ликом председника Србије Александром Вучићем, по који његов плакат и то је то. У Лучанима не постоји могућност да видите или да сазнате ко је кандидат за председника општине, све само Вучићеве слике. Као и у свим осталим српским градовима, кандидати се крију иза слике председника Србије. Он је, у ствари, једини кандидат за председника општине Лучани.
Размишљам нешто, и у Шапцу су јурили по кућама, записивали сигурне гласове, обећавали посао у државним предузећима где имају власт, али тако бахати, осиони и зли нису били, или сам поново наиван. Чини ми се да нису ни могли. Овде је давно посејано неко чудно семе које укључује и мало разума. Мало смо спремнији да се боримо за здраву памет и по неку демократску вредност. Заменик председника општине Лучани мртав хладан каже како ће „тек да буде страначког запошљавања и да нико неће моћи да добије посао без да потпише за СНС“. Да ли је то нормално? Има ли ишта важније за те активисте од СНС и Прворођеног?
Живимо 21. век, треба да напредујемо, да нам буде боље, а како то да радимо ако ти неко стоји над главом и каже - добар си бре ти момак, потпиши за нас и да чешеш ...а“. Која је то граница којом су Прворођени, Зеља и Маловић задовољни? Ено из Кладова поручују Прворођеном славодобитно - Шефе, имамо 80 одсто. У Кули има мало неке опозиције, али не брини и њу ћемо да убијемо у појам. Једино шкрипи у Лучанима. Тамо се ови лопови, издајници и сецикесе нешто батргају, али сада ћемо ми из Кладова да дођемо код њих и да доведемо све у нормалу.
Како ти људи не схватају да није све политика. Нешто треба да буде и живот. Комшија комшији неће да помогне, јер не мисли као он. Ено тамо и главе лупају. Увреде се када глумац напише за председницу Скупштине да је „фукса“, а не смета им што та председница Скупштине не дозвољава парламентарну расправу у Скупштини. Па, опасније је по друштво то што у Скупштини нема расправе ни о чему, од тога што је један глумац увредио Мају Гојковић. То, међутим, не могу да схвате људи без трунке демократског потенцијала у себи.
Просто је нејасно како је могуће да у модерном добу не постоје неки кодекси који регулишу правила понашања у јавном животу. Не знам да ли знате, али нама новинарима није дозвољено да кажемо или напишемо да је неко убио, украо, силовао, без да је тај неко правоснажно осуђен. Ако то радимо, а има оних којима је то свакодневица, тај неко може да их тужи и добије на суду. Председник, међутим, може. Наш председник се обрачунава са опозицијом тако што за те људе говори да су лопови, пљачкаши, убице, силоватељи и све без иједног доказа. Када обичан свет то види и чује, што тако не би причали и Брнабић, Мартиновић, Вучићевић и остала СНС камарила. Што неко не би и распалио и нечију опозициону главу, ништа не кошта.
У таквој атмосфери се у у Србији данас организују локални избори, а ево најављују за пролеће и парламетнтарне. Прави је тренутак да се сви запитамо да ли је тренутак да се на њих уопште излази. Питање је како би Прворођени Европи и свету објаснио да у 21. веку неко бојкотује изборе због непостојања минимума демократских предуслова за њихово спорвођење. Они ни у Скупштини не дају посланицима да говоре, а камоли сутра у кампањи. У случају да прихватимо таква правила понашања, имаћемо Лучане у сваком месту у Србији. Можда, ипак не и у Шапцу, али ко зна. Хоботница је то са хиљаду пипака.
Бити свој, шетати слободно улицама града у којем живиш без опасности да ти приђе неки Маловићев или Зељин активиста и да те убеђује у морање гласања за Прворођеног, бенефит је невиђених размера. Ординирају 24/7, без икаквог пардона. Знају да не мислите исто као они, али јок, јуришају попут мува на оно. Купују људе као робу на пијаци за кесу брашна и шећера. И оно што је најсмешније - уопште им није важно ако их не подносите, важно је да добију од вас сигурни глас. Онда, у виду следеће етапе, долазе казнене експедиције са претњама и уценама.
Није, у крајњој линији, проблем ни у тој куповини колико у претњама. Ако не гласате добићете отказ, или ако немате посао нећете га ни добити ако нисте друг или другарица члан. Одакле толика потреба да се државни ресурси из Панчева и Вршца преселе у Лучане, тек није јасна. СНС је на власти у овој шумадијској варошици, зар нема способне кадрове да сами одраде кампању. Добро де, знамо да не може тамо неки напредњачки шрафић тек тако да позове Ацу Лукаса или Шабана Шаулића да пева по хладном времену поклон концерт у сред кампање, али позовете некога у централу, па тај организује.
А, и шта им је кампања. Окаче транспаренте од бандере до бандере са милим и драгим ликом председника Србије Александром Вучићем, по који његов плакат и то је то. У Лучанима не постоји могућност да видите или да сазнате ко је кандидат за председника општине, све само Вучићеве слике. Као и у свим осталим српским градовима, кандидати се крију иза слике председника Србије. Он је, у ствари, једини кандидат за председника општине Лучани.
Размишљам нешто, и у Шапцу су јурили по кућама, записивали сигурне гласове, обећавали посао у државним предузећима где имају власт, али тако бахати, осиони и зли нису били, или сам поново наиван. Чини ми се да нису ни могли. Овде је давно посејано неко чудно семе које укључује и мало разума. Мало смо спремнији да се боримо за здраву памет и по неку демократску вредност. Заменик председника општине Лучани мртав хладан каже како ће „тек да буде страначког запошљавања и да нико неће моћи да добије посао без да потпише за СНС“. Да ли је то нормално? Има ли ишта важније за те активисте од СНС и Прворођеног?
Живимо 21. век, треба да напредујемо, да нам буде боље, а како то да радимо ако ти неко стоји над главом и каже - добар си бре ти момак, потпиши за нас и да чешеш ...а“. Која је то граница којом су Прворођени, Зеља и Маловић задовољни? Ено из Кладова поручују Прворођеном славодобитно - Шефе, имамо 80 одсто. У Кули има мало неке опозиције, али не брини и њу ћемо да убијемо у појам. Једино шкрипи у Лучанима. Тамо се ови лопови, издајници и сецикесе нешто батргају, али сада ћемо ми из Кладова да дођемо код њих и да доведемо све у нормалу.
Како ти људи не схватају да није све политика. Нешто треба да буде и живот. Комшија комшији неће да помогне, јер не мисли као он. Ено тамо и главе лупају. Увреде се када глумац напише за председницу Скупштине да је „фукса“, а не смета им што та председница Скупштине не дозвољава парламентарну расправу у Скупштини. Па, опасније је по друштво то што у Скупштини нема расправе ни о чему, од тога што је један глумац увредио Мају Гојковић. То, међутим, не могу да схвате људи без трунке демократског потенцијала у себи.
Просто је нејасно како је могуће да у модерном добу не постоје неки кодекси који регулишу правила понашања у јавном животу. Не знам да ли знате, али нама новинарима није дозвољено да кажемо или напишемо да је неко убио, украо, силовао, без да је тај неко правоснажно осуђен. Ако то радимо, а има оних којима је то свакодневица, тај неко може да их тужи и добије на суду. Председник, међутим, може. Наш председник се обрачунава са опозицијом тако што за те људе говори да су лопови, пљачкаши, убице, силоватељи и све без иједног доказа. Када обичан свет то види и чује, што тако не би причали и Брнабић, Мартиновић, Вучићевић и остала СНС камарила. Што неко не би и распалио и нечију опозициону главу, ништа не кошта.
У таквој атмосфери се у у Србији данас организују локални избори, а ево најављују за пролеће и парламетнтарне. Прави је тренутак да се сви запитамо да ли је тренутак да се на њих уопште излази. Питање је како би Прворођени Европи и свету објаснио да у 21. веку неко бојкотује изборе због непостојања минимума демократских предуслова за њихово спорвођење. Они ни у Скупштини не дају посланицима да говоре, а камоли сутра у кампањи. У случају да прихватимо таква правила понашања, имаћемо Лучане у сваком месту у Србији. Можда, ипак не и у Шапцу, али ко зна. Хоботница је то са хиљаду пипака.
Опасније је по друштво то што у Скупштини нема расправе ни о чему, од тога што је један глумац увредио Мају Гојковић
Ненад Кулачин
Најновији број
25. април 2024.
