МИЛИЦА БОЖАНИЋ, СТУДЕНТ ПОЛИТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ У ПАРИЗУ
Наука као опредељење
Ђак генерације шабачке “Натине” школе, трофејни ученик београдске Математичке гимназије, данас студент Политехничке школе у Палезоу, код Париза. Доказ да су вера у знање, посвећеност и вредан рад делови једначине чији је коначан збир досезање сваког животног циља
Да је бављење науком њен пут Милица Божанић је рано схватила: у трећем разреду основне школе. Срећа проузрокована решењем проблемског задатка из математике није је напустила ни данас као студента прве године Политехничке школе у Палезоу, код Париза, док је у међувремену, старијим разредима осмољетке, открила да је физика поље на којем жели професионално да се оствари. Математичку гимназију у Београду је уписала, јер јој је, како каже, отварала врата широком спектру информација. За практична знања непроцењивим се показао боравак у истраживачким лабораторијама Петнице, док је жеља за студирањем у иностранству била константна, само се постављало питање одабира факултета.
“Проблеми” изазов
од раних дана
Највећи број девојчица своје детињство памти по омиљеним луткама. Посебне међу њима по другачијим играма. Милици је у раном узрасту “коцкица” била синоним за забаву, касније су њено место заузеле пазле, док је решавање математичких задатка био само логични след у низу који је након узбуђења решавања “проблемског” задатка на такмичарском тесту постао константа у њеном животу.
-Била сам добар ђак. Имала сам одличне оцене из свих предмета, а онда се издвојила математика. У трећем разреду сам решила најтежи задатак на такмичењу, била сам јако поносна на себе... видела сам да то могу- објашњава Милица почетак љубави према науци.
Широк спектар знања у Математичкој гимназији
Након успеха на такмичењу кренула је у школицу математике, док је физика у фокус ушла неколико година касније. У школу физике Фотон је ишла пет година, и како наводи управо је ту научила да цени своје знање, успоставља приоритета и усвоји начин мишљења младог научника.
Комбинација две омиљене науке определила је одабир средње школе.
-Моје главно поље интересовања је физика, али Математичка гимназија је, по свему ономе што сам знала о њој, била најбоља инстутуција у Србији за стицање знања из те области. Са друге стране, велике предности ова школа је пружала и приликом уписа факултета у иностранству, тако да сам велики део времена у основној посветила спремању за упис у ову институцију, и у томе сам и успела- каже Милица Божанић, која се по пријему у средњу школу сусрела са новим животим околностима, односно пресељење у Београд условило је одвајање од породице и интернатски живот.
Сада када се осврне на тај период, изгледа јој као да је све то било припрема за оно што је касније чекало, одлазак ван граница Србије.
-Тада сам се одвојила од родитеља, али сам сваки викенд проводила код куће. Живела сам у дому, имали смо заједничко купатило. Овде су услови смештаја много бољи. Сама сам у соби, имам своје купатило, али са друге стране, последњи пут сам код куће била пре четири месеца- прича са дозом сете у гласу млада научница.
Петница као
непревазиђено искуство
Током средњошколских година као значајно искуство у грађењу личног, научног идентитета наводи боравак у Петници. Тврди да су три године проведене под окриљем ове Истраживачке станице највише помогле у практичној примени дотадашњег теоријског рада. На тај период гледа као на својеврсну демонстрацију реалног живота једног научника.
-Ми смо у школи седели и решавали задатке, а Петница је била пракса. Ту сам стекла лабораторијско искуство, а да би могли уопште да радимо у лабораторијама морали смо да унапредимо и наша теоријска знања, тако да смо имали и нека предавања унапред у односу на школу. Прва година у Петници је била посвећена обуци како се користи истраживачка лабораторија. Следеће две сам писала научне радове. Све то је било од непроцењиве користи за садашњи рад у лабораторији, писање извештаја, али и прихватања енглеског језика као неминовности, као светског језика науке, јер су нас све то време које смо у Петници проводили потстицали да читамо научне радове на енглеском- истиче Милица, која је у Петници научна истраживања увек радила са другарицом, иако је у опцији био и индивидуални рад, а колико је подршка другара значајна у њеном животу говори и податак да јој у Француској, тренутно, поред породице највише недостају пријатељи из Србије. На трећем месту је храна.
Француска као последња дестинација
Као што смо већ у неколико наврата навели, студирање у иностранству је одувек био циљ, само је дестинација била непозната. Упознати са професионалном судбином бивших ученика Математичке гимназије знају да они немају проблем приликом уписа у престижне светске школе. Најпопуларније међу њима су чувени Кембриџ и Оксфорд, али Милица је и у овом случају показала своју особеност и потребу да проба нешто ново. Одабрала је Политехничку школу у Паризу, смер тек основан. Установу од угледа, за коју се, на жалост, међу нашим школарцима мало зна.
-Школа има јако добру репутацију, али је код нас мало позната. Мој смер је скоро установљен и прва година је осмишљена као комбинација предавања из физике, математике, економије и програмирања. Након ње се опредељујем за ужу област, нисам још 100 одсто сигурна шта ће то бити, али наслућујем да је то физика- каже Милица, која тврди да јој учење не одузма сво време током дана, те да је кампус одлично место где можете да задовољите сва своја интересовања.
-Имамо времена за многе друге активности. Измеђуосталог, приликом одабира факултета, ово место је код мене, имало предност јер подразумева под обавезним и бављење неком спортском активношћу једном недељно, потом имамо часове енглеског, француског. Дакле, иако је већина нас из целог света дошло овде зарад науке, отворене су нам могућности да и у другим сегментима ширимо св оја знања. У оквиру кампуса има преко 100 различитих тематских студентских клубова, довољно да задовољи интересовања и најпробирљивијих- наводи Божанићева, која каже да се наредних пет година, колико јој треба да одради и мастер у Србију неће враћати, док за планове за неку даљу будућност каже да има још времена.
Најважније награде
Милица Божанић је током школовања освајала бројне награде на државним такимичењима из физике, док као највеће и најзначајније признање наводи бронзану медаљу са Међународне јуниорске олимпијаде 2014. године.
Рукомет велика љубав
Рукомет, који је у Шапцу тренирала био је и остао велика љубав. Међутим, обавезе које доноси пут младог научника су је у једном тренутку ставиле пред тежак избор, где је превагу однела наука. Каже да се због тога никада није покајала, али да љубав према спорту и даље тиња у њој.
-Када су почеле интензивне припреме за такмичење из физике морала сам да направим избор, не бих ли сто одсто била посвећена ономе што радим. Изабрала сам науку, али сам сваки викенд и време са породицом проводила гледајући спортске мечеве на ТВ, или сам са татом и братом одлазила на утакмице Металопластике и ВК Шабац. Дакле, спорт и даље игра значајну улогу у мом животу, и драго ми је што на факултету имам прилике да пробам нешто ново попут пењања на вештачку стену- каже Милица.
Промоција француске школе у Шабачкој гимназији
Како би што већем броју будућих студената приближила предности свог факултета, Милица Божанић ће у четвртак, 27.12, у Шабачкој гимназији одржати промотивно предавање посвећено Политехничкој школи у Палезоу.
“Проблеми” изазов
од раних дана
Највећи број девојчица своје детињство памти по омиљеним луткама. Посебне међу њима по другачијим играма. Милици је у раном узрасту “коцкица” била синоним за забаву, касније су њено место заузеле пазле, док је решавање математичких задатка био само логични след у низу који је након узбуђења решавања “проблемског” задатка на такмичарском тесту постао константа у њеном животу.
-Била сам добар ђак. Имала сам одличне оцене из свих предмета, а онда се издвојила математика. У трећем разреду сам решила најтежи задатак на такмичењу, била сам јако поносна на себе... видела сам да то могу- објашњава Милица почетак љубави према науци.
Широк спектар знања у Математичкој гимназији
Након успеха на такмичењу кренула је у школицу математике, док је физика у фокус ушла неколико година касније. У школу физике Фотон је ишла пет година, и како наводи управо је ту научила да цени своје знање, успоставља приоритета и усвоји начин мишљења младог научника.
Комбинација две омиљене науке определила је одабир средње школе.
-Моје главно поље интересовања је физика, али Математичка гимназија је, по свему ономе што сам знала о њој, била најбоља инстутуција у Србији за стицање знања из те области. Са друге стране, велике предности ова школа је пружала и приликом уписа факултета у иностранству, тако да сам велики део времена у основној посветила спремању за упис у ову институцију, и у томе сам и успела- каже Милица Божанић, која се по пријему у средњу школу сусрела са новим животим околностима, односно пресељење у Београд условило је одвајање од породице и интернатски живот.
Сада када се осврне на тај период, изгледа јој као да је све то било припрема за оно што је касније чекало, одлазак ван граница Србије.
-Тада сам се одвојила од родитеља, али сам сваки викенд проводила код куће. Живела сам у дому, имали смо заједничко купатило. Овде су услови смештаја много бољи. Сама сам у соби, имам своје купатило, али са друге стране, последњи пут сам код куће била пре четири месеца- прича са дозом сете у гласу млада научница.
Петница као
непревазиђено искуство
Током средњошколских година као значајно искуство у грађењу личног, научног идентитета наводи боравак у Петници. Тврди да су три године проведене под окриљем ове Истраживачке станице највише помогле у практичној примени дотадашњег теоријског рада. На тај период гледа као на својеврсну демонстрацију реалног живота једног научника.
-Ми смо у школи седели и решавали задатке, а Петница је била пракса. Ту сам стекла лабораторијско искуство, а да би могли уопште да радимо у лабораторијама морали смо да унапредимо и наша теоријска знања, тако да смо имали и нека предавања унапред у односу на школу. Прва година у Петници је била посвећена обуци како се користи истраживачка лабораторија. Следеће две сам писала научне радове. Све то је било од непроцењиве користи за садашњи рад у лабораторији, писање извештаја, али и прихватања енглеског језика као неминовности, као светског језика науке, јер су нас све то време које смо у Петници проводили потстицали да читамо научне радове на енглеском- истиче Милица, која је у Петници научна истраживања увек радила са другарицом, иако је у опцији био и индивидуални рад, а колико је подршка другара значајна у њеном животу говори и податак да јој у Француској, тренутно, поред породице највише недостају пријатељи из Србије. На трећем месту је храна.
Француска као последња дестинација
Као што смо већ у неколико наврата навели, студирање у иностранству је одувек био циљ, само је дестинација била непозната. Упознати са професионалном судбином бивших ученика Математичке гимназије знају да они немају проблем приликом уписа у престижне светске школе. Најпопуларније међу њима су чувени Кембриџ и Оксфорд, али Милица је и у овом случају показала своју особеност и потребу да проба нешто ново. Одабрала је Политехничку школу у Паризу, смер тек основан. Установу од угледа, за коју се, на жалост, међу нашим школарцима мало зна.
-Школа има јако добру репутацију, али је код нас мало позната. Мој смер је скоро установљен и прва година је осмишљена као комбинација предавања из физике, математике, економије и програмирања. Након ње се опредељујем за ужу област, нисам још 100 одсто сигурна шта ће то бити, али наслућујем да је то физика- каже Милица, која тврди да јој учење не одузма сво време током дана, те да је кампус одлично место где можете да задовољите сва своја интересовања.
-Имамо времена за многе друге активности. Измеђуосталог, приликом одабира факултета, ово место је код мене, имало предност јер подразумева под обавезним и бављење неком спортском активношћу једном недељно, потом имамо часове енглеског, француског. Дакле, иако је већина нас из целог света дошло овде зарад науке, отворене су нам могућности да и у другим сегментима ширимо св оја знања. У оквиру кампуса има преко 100 различитих тематских студентских клубова, довољно да задовољи интересовања и најпробирљивијих- наводи Божанићева, која каже да се наредних пет година, колико јој треба да одради и мастер у Србију неће враћати, док за планове за неку даљу будућност каже да има још времена.
Милица Божанић је током школовања освајала бројне награде на државним такимичењима из физике, док као највеће и најзначајније признање наводи бронзану медаљу са Међународне јуниорске олимпијаде 2014. године.
Рукомет, који је у Шапцу тренирала био је и остао велика љубав. Међутим, обавезе које доноси пут младог научника су је у једном тренутку ставиле пред тежак избор, где је превагу однела наука. Каже да се због тога никада није покајала, али да љубав према спорту и даље тиња у њој.
-Када су почеле интензивне припреме за такмичење из физике морала сам да направим избор, не бих ли сто одсто била посвећена ономе што радим. Изабрала сам науку, али сам сваки викенд и време са породицом проводила гледајући спортске мечеве на ТВ, или сам са татом и братом одлазила на утакмице Металопластике и ВК Шабац. Дакле, спорт и даље игра значајну улогу у мом животу, и драго ми је што на факултету имам прилике да пробам нешто ново попут пењања на вештачку стену- каже Милица.
Како би што већем броју будућих студената приближила предности свог факултета, Милица Божанић ће у четвртак, 27.12, у Шабачкој гимназији одржати промотивно предавање посвећено Политехничкој школи у Палезоу.
Т.Трифковић
Најновији број
25. април 2024.
