Инфо

28. фебруар 2019.28. феб 2019.
КЛИМАКТЕРИЈУМ
РАЗГОВОР СА ДР БРАНКОМ МИШИЋЕМ,
ГИНЕКОЛОГОМ ДОМА ЗДРАВЉА „ДР ДРАГА ЉОЧИЋ“

КЛИМАКТЕРИЈУМ

Постоји неколико фаза климактеријума, од којих свака има посебне карактеристике. Менопауза је генетски одређена, наступа око педесете године. Последица је пада функције јајника, односно, смањене производње естрогена и прогестерона. У којим случајевима је добро користити хормонску терапију? За ублажавање симптома менопаузе помажу и природни препарати
О климактеријуму, као посебном и „рањивом“ периоду жене постоје многе предрасуде и недовољно информација. Да би наше читатељке препознале карактеристике периода кроз који пролазе, или да би се добро припремиле, разговарали смо са др Бранком Мишићем, гинекологом Дома здравља „Др Драга Љочић“.
Шта је климактеријум?
- Климактеријум је дуг временски период постепеног гашења функције јајника, који представља прелазно доба између периода полне зрелости и касне старости, или сенијума. Ако је менопауза по дефиницији последња менструација у животу жене, онда климактеријум почиње пет до десет година пре тог догађаја и траје десетак година после менопаузе.
Које су фазе климактеријума и шта их дефинише?
- Пременопауза почиње око четрдесете године и завршава се менопаузом. Перименопауза је кратко раздобље које траје од годину до две пре и годину дана после менопаузе. Тачно време менопаузе, односно, датум последње менструације, може се само ретроградно потврдити зато што је неопходно да од датума последње менструације прође годину дана. Следећа фаза у климактеријуму је постменопауза, која се завршава такозваним сенијумом – од шездесет пете до седамдесете године.
Који фактори могу утицати на појаву ране менопаузе, или на њено, евентуално, кашњење?
- Климактеријум је физиолошки процес у ситуацији када се менопауза деси у периоду око педесете (педесет прве) године живота жене. Уколико се последња менструација догоди пре четрдесете, реч је о превременој менопаузи (menopausis praecox), а уколико менопауза наступи после педесет пете године, ради се о касној менопаузи (menopausis tarda). За разлику од прве менструације у животу жене- менарха, која се све раније јавља, период када жена улази у менопаузу се не мења. На менарху утичу квалитетнија исхрана, бољи услови живота кроз векове, смањење броја заразних болести, а менопауза је генетски одређена и мали број фактора може утицати на промену генетски детерминисаног стања. На самом рођењу женско дете има око 1- 2 милиона фоликула из којих се развијају јајне ћелије. Број ових фоликула у јајнику се сваке године смањује и до пубертета њихов број пада на 200 - 300 000. Ако рачунамо да је прва менструација наступила са једанаест година, а менопауза у педесет првој, жена је четрдесет година била у репродуктивном периоду. Ако је за тих четрдесет година сваки месец имала овулацију – пуцање зрелог фоликула и ослобађање јајне ћелије – може се закључити да је 480 максималан број фоликула који сазри код једне жене у њеном репредуктивном периоду. Када се ту изузму периоди овулације, трудноће, дојења - око четристо зрелих јајних ћелија овулира, а остале пропадну.
Које су ендокрине промене до којих долази у периоду менопаузе?
- Mенопауза је последица пада функције јајника, односно смањене производње главних полних хормона жене – естрогена и прогестерона. Промене у нивоу хормона најраније се манифестују у менструалном циклусу. Неколико година пре менопаузе обично циклус почне да касни, код неких жена се пак јавља учестало крварење, менструација бива оскудна, или обилна и продужена. Поред тога, и друга ткива и органи осетљива су на пад полних хормона, а то су мозак, кожа и слузокоже, урогенитални органи, кости, крвни судови.
Да ли је могуће анализом хормона утврдити почетак менопаузе?
- Дијагноза менопаузе поставља сe ретроградно – годину дана после датума последње менструације. Свако крварење које се јави након годину дана сматра се патолошким и захтева детаљну обраду. Уколико жена нема циклус неколико месеци па се догоди менструација, то још није менопауза – ради се о периоду пре или перименопаузе. Сумњу на почетак климактеријума или пременопаузу постављамо на основу анамнестичких података пацијенткиње. Жале се на поремећај циклуса, појачан умор, раздражљивост, повремене налете изненадних врућина, несаницу... Поред гинеколошког прегледа и ултразвука мале карлице, ради се и хормонски статус. У тој, почетној фази, нивои хормона могу још увек да буду у граници референтних вредности. Први показатељ је пад вредности АМХ ( антимилеријан хормон ) – његове вредности почињу да падају неколико година пре него што дође до испада у вредности других хормона. У каснијој фази смањене су вредности хормона јајника - естрогена и прогестерона . Као последица тога, хипофиза, орган који контролише рад других ендокриних жлезда, почиње да лучи већу количину својих хормона како би стимулисала јајник да настави производњу својих хормона који су у паду. Зато у налазу крви постоји повећана количина ФСХ (фоликулостимулирајући хормон) и ЛХ (лутеинизирајући хормон). У коначној фази, вреднонсти АМХ су минималне, смањене су вредности естрогена и прогестерона а повећане вредности ФСХ и ЛХ – то је типичан налаз хормонског статуса жене у постменопаузи .
Које су индикације за хормонску надокнаду?
- Јајник је по функцији жлезда са унутрашњим лучењем хормона, који се, када престане да производи хормоне, могу надокнадити. Индикације за хормонску надокнаду су превремена менопауза, стање након кастрације (хируршко уклањање јајника, или кастрација зрачењем), урођено обољење јајника, изражени симптоми естрогеног недостатка. Хормонална терапија се може давати и превентивно, у циљу превенције остеопорозе и кардиоваскуларних болести. У терапији се могу давати само естрогени, или комбиновани препарати који у себи садрже естрогену и прогестеронску компоненту. Жене које немају материцу не морају да добијају гестагене (прогестерон), а женама са материцом се мора давати и прогестерон. Ако то не би радили, дошло би до задебљања ендометријума - хиперплазије или карцинома ендометријума. Увођењем прогестерона, тај ризик се елиминише.
За ублажавање симптома менопаузе користе се и природни препарати?
- Поред хормонске супституционе терапије, у терапији ублажавања менопаузалних симптома користе се и фитоестрогени. То су природне супстанце које се налазе у неким биљкама, а показују активност сличну естрогенима. Због сличности у грађи са естрогенима, везују се за естрогене рецепторе и изазивају естрогене ефекте. Показало се да жене из Јапана и других земаља Далеког Истока имају много мање изражене менопаузалне тегобе, што се приписало употреби соје и других намирница богатим фитоестрогенима. То су легуминозе, црвена детелина, семенке, бобице...
Важно је да се жена припреми за „рањиви период“, да се информише на време и зна шта може да очекује, мада је то, најчешће, индивидуалано?
- Сви знаци и симптоми климактеријума су индивидуални и свака особа се посебно разматра и одлучује о терапији. Који ће симптоми доминирати и како ће се жена са њима носити, и то је индивидуално. У разговору са пацијенткињом, доноси се одлука о укључивању хормонске терапије. Пацијенткиња мора да буде свесна ризика и користи које ова терапија пружа, одговорна за своје здравље и редовна на контролама. Само у таквим условима, правилном и дозираном терапијом, могу се елиминисати симптоми, повећати квалитет живота и превенирати појава каснијих болести.
ПОСЛЕДИЦЕ НЕДОСТАТКА ЕСТРОГЕНА
Последице недостатка естрогена могу се поделити на ране, средње, дуге и касне. Рани симптоми, који настају као последица наглог пада нивоа хормона, пре свега естрогена, врло су интензивни, утичу на квалитет живота жене, али су пролазног карактера и углавном се повлаче за три до пет година. Први симптом је умор и исцрпљеност и јавља се код готово 90 % жена. Многи и не обрате пажњу на овај симптом, јер се умор и исцрпљеност повезују са повећаном физичком и радном активношћу, обавезама на послу, код куће ... Врло чести симптоми у првој фази су такозвани вазомоторни симптоми и постали су синоним за пременопаузу. Манифестују се у виду валунга – изненадних напада топлоте, врућине, ноћног презнојавања, лупања срца.... Настају због поремећене активације терморегулационог центра у хипоталамусу због чега долази до ширења крвних судова и напада врућине, а талас топлоте се завршава знојењем и последичним падом температуре. Налети су чешћи ноћу, за време сна и у топлијим крајевима. Валунзи се јављају спонтано, без спољашњег окидача, али могу бити испровоцирани узимањем топлог пића, хране, боравком у топлој просторији или стресном ситуацијом. С временом се хипоталамус научи на мањак естрогена и симптоми се смањују, или потпуно ишчезну. Време трајања је варијабилно – обично од две до пет година. Средње дуге последице настају пет до десет година од менопаузе и манифестују се урогениталним променама, променама на кожи и зглобовима. Долази до атрофије урогениталних органа који су богати рецепторима за естрогене, вагина постаје краћа, ужа, суве слузнице, глатких зидова. Због свега наведеног, подложнија је инфекцијама и повредама, па се у овом периоду пацијенткиње жале на сувоћу, пецкање, свраб и болне односе. У каснијој фази долази до сужења вагиналног улаза а мале усне скоро у потпуности нестају, величина материце се такође смањује, а, уколико су постојали миоми, смањује се њихова величина. Као и генитални органи, тако и делови уринарног система реагују на мањак естрогена, зато што су истог ембрионалног порекла. Губи се еластичност и смањује васкуларизација мокраћне бешике и уретре. Из тог разлога настаје инконтиненција мокраће – невољно пражњење бешике, учестало, хитно и болно мокрење. Следеће стадијум је спуштање и пролапс зидова вагине и утеруса. Кожа у постменопаузи постаје тања, атрофичног епидерма, нарочито на деловима који су изложени светлости . Атрофична кожа постаје сува, са сврабом, подложна оштећењу и повредама. Касне (хроничне) последице настају после десет година од менопаузе - кардиоваскуларне болести, остеопороза, сенилна деменција. Доказано је да естрогени штите кардиоваскуларни систем жене, због чега су до менопаузе жене заштићене од инфаркта миокарда и других кардиоваскуларних болести. Међутим, од менопаузе та заштита се губи и број оболелих жена се изједачава са бројем оболелих мушкараца, а након шездесет пете, ове болести су чешће код жена него код мушкараца исте животне доби. Најчешћи узрок кардиоваскуларних обољења је атеросклероза. Фактори ризика за настанак атеросклерозе су хиперлипопротеинемија, артеријска хипертензија, шећерна болест, пушење, стрес, смањена физичка активност. Заштитни ефекат естрогена огледа се у утицају на поједине фракције липопротеина, повећава количину ХДЛ (доброг) холестерола, а смањује количину ЛДЛ (лошег) холестерола. Поред тога, естрогени утичу на еластичност зида крвног суда, изазивају вазодилатацију. Недостатком естрогена губе се ови заштитни ефекти и долази до појаве тромбоемболијских компликација. У постменопаузи долази и до повећања телесне масе и прерасподеле масног ткива. У прве три године од менопаузе женама се повећа телесна тежина један и по до два килограма. Остеопороза је системско обољење скелета које се карактерише смањеном коштаном масом због чега кости постају склоније фрактурама.Узрокована је појачаном разградњом кости због мањка естрогена. За настанак остеопорозе је битно колика је максимална коштана маса пре менопаузе и брзина којом се разграђује кост после менопаузе. Максимална густина коштане масе је између двадесет пете и тридесете године , од тада благо опада, а значајан пад у густини се дешава после менопаузе око 2-3 % годишње. Остеопороза се назива „тихом болешћу“ јер не даје симптоме док се не десе преломи кости. Преломи и настају као последица пада, али се често деси да је кост толико крта да и без значајног дејства спољашње силе дође до пуцања кости. Најчешће се дешава прелом врата бутне кости, као и кичмених пршљенова. Дијагноза остеопорозе поставља се мерењем коштане густине на местима који су од највећег ризика за прелом – лумбални пршљенови, врат бутне кости и ручни зглоб.

ХОРМОНСКА ТЕРАПИЈА
Комбинована терапија може бити секвенцијална или континуирана. Секванцијална се даје женама млађим од педесет година, она у потпуности имитира менструални циклус и даје менструално крварење. Таблете се пију двадесет један дан, прави се пауза од седам дана, а за време паузе наступи крварење. Континуираном применом, без паузе у узимању таблета, после неколико месеци употребе долази до атрофије ендометријума и престанка крварења. Лечење може бити краткотрајно, две до три године и служи за уклањање акутних симптома, средњедуго четири до седам година, а у случају превенције остеопорозе и кардиоваскуларних болести ради се дуготрајна терапија – десетак година. Пре него се почне са применом ових препарата, требало би утврдити да ли постоје контраиндикације за њихову примену. Контраиндикације су рак дојке, акутна тромбоемболија, вагинално крварење непознатог порекла, акутно и тешко обољење јетре. Терапија се може давати орално, трансдермално – фластери који се лепе на кожу или трансдермални спрејеви и интрамускуларно, као депо инјекције. Значи, пре примене се мора обавити гинеколошки преглед , колпоскопија и ПАПА тест, мамографија и (или) УЗ преглед дојки, лабораторијске анализе са липидним статусом, преглед крвног притиска , УЗ преглед абдомена и мале карлице. Прва контрола се обавља након три, а потом на шест месеци.
М.Филиповић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa