Инфо

9. мај 2019.9. мај 2019.
Са крова у историју
фотограф ДРАГОЉУБ ЗАМУРОВИЋ

Са крова у историју

Родом из Ниша, добитник бројних награда, аутор монографија штампаних широм света. Архитекта по образовању, члан УЛУПУДС-а чије су фотографије објављиване у "Тајму", "Њузвику", "Њујорк тајмсу", "Штерну", "Фигаро магазину", "Националној географији"... Последњих месеци се пење по београдским крововима и слика протесте
Недавно је Шабац посетио један од најпознатијих, а многи кажу и најпризнатијих, српских фотографа Драгољуб Замуровић.
Родом из Ниша, добитник бројних награда, аутор монографија штампаних широм света. Архитекта по образовању, члан УЛУПУДС-а чије су фотографије објављиване у "Тајму", "Њузвику", "Њујорк тајмсу", "Штерну", "Фигаро магазину", "Националној географији"... Његова фотографија се нашла на насловној страни магазина "Лајф". У Шапцу га је одушевила лепота града, али и чистоћа. Посебно су му биле занимљиве бандере.
- Одмах сам усликао шабачке бандере. Изненадио сам се како су чисте. Код нас у Београду немамо чистих бандера. Све су излепљене свиме и свачиме. Одмах сам се латио фотоапарата и сликао их са намером да шабачке бандере упоредим са београдским - каже Замуровић.
Последњих месеци, Замуровић фотографише протесте у Београду. Пење се на свакојаке кровове и са њих овековечава нешто што ће једног дана бити историја.
- Увек покушавам да направим неку причу, да нешто што видим преточим у фотографију. Током једног протеста док је падао снег, нашао сам се на крову и одлучио да колону протестаната са тог места сликам уз помоћ блица. Тај блиц ништа не значи када радите слику на даљину, али ми је омогућио да се виде крупне пахуље - истиче Замуровић.
Он се, за разлику од неких, не бави бројањем људи, већ објави фотографију. Није, каже, то ни његов посао, већ да документује тај тренутак. Једна од занимљивих фотографија, а у вези је са актуелним тренутком, настала је у Панчеву.
- Припремао се митинг у оквиру кампање председника Србије Александра Вучића у Панчеву. Бина је већ била постављена и на њој великим словима исписано - Будућност Србије. Стајао сам испред бине, али мало удаљен од ње и приметио дрво са неколико залепљених умрлица и тако је настала та фотографија - напомиње наш саговорник.
Замуровић је аутор великог броја монографија од којих посебно издвајамо „Мој Београд“ и „Србија“. Занимљиво је да је велики број фотографија за те монографије урадио из свог балона. Летео је балоном и направио неке од најлепших фотографија Србије.
У лето 1981. године, одлучио је да оде у Међугорје и да фотографише групу дечака и девојчица који су изјавили да им се на оближњем брду 24. јула 1981. године “указала” Госпа. Вест се брзо проширила светом и велики број медија пренео је ту причу.
- Одлучио сам да одем у Међугорје и направим једну фото-репортажу о томе шта се тамо збива. Спаковао сам два Никона, купио стотинак ролни слајд филма и кренуо у авантуру. Дошао сам код жупника фра Јозе Зовка који је требало да ми да дозволу да уђем у ту собу и снимим децу током разговора са Госпом. Међутим, жупник је био прилично неповерљив и када је чуо да долазим из Београда рекао: “Зашто Ви долазите овде? Вама је боље да фотографишете Авалу или Врњачку Бању. Ви ово што се овде догађа не можете да схватите”. Не знам како ми је то пало на памет, али као из топа сам одговорио: “Значи ли то да треба да будем мајмун ако бих желео да фотографишем зоолошки врт?” Занемео је и после неколико тренутака кратко изустио: “Имате моју дозволу” - прича нам Замуровић.
У Међугорју је остао три месеца снимајући, заједно са супругом, вернике са свих континената. Захваљујући француској агенцији “Гама” са којом је тада започео сарадњу многи часописи широм света објавили су његову фото-репортажу о Међугорју, а “Туристкомерц” из Загреба штампао је једну малу фото-монографију на 16 језика у преко 100.000 примерака.
Сликао Ђинђића, Коштуницу, Николића
- Био сам пријатељ са Зораном Ђинђићем. Добио сам задатак да фотографишем његову сахрану. Нисам могао. То је био једини фотографски задатак који нисам извршио у животу. Годину дана сам био и званични фотограф председника СРЈ Војислава Коштунице. Нисмо се разумели. Он је подразумевао да треба да сликам само руковања, и после једног сукоба са његовом шефицом кабинета престао сам то да радим. Долазио је Томислав Николић да га сликам 2004. пред изборе. Да бих их откачио, када су ме питали пошто је фотографисање, кажем им: "Једна фотографија - 1000 евра." Они одговоре: "Добро, у колико сати да дођемо?" Дошао је и Вучић. Професионално сам урадио портрет. Догодило се нешто чудно. Чим је видео Зоранову фотографију код мене, Николић је прокоментарисао: "Ово је најбољи српски политичар свих времена". Исто то вече, на телевизији слушам Николића како говори да је Ђинђић био велики издајник. Нисам се после тога никада видео са њим нити са Вучићем - прича Замуровић.

Није прошао конкурс
Пре неколико година, Замуровић је одлучио да конкурише за националну пензију. Спаковао је све монографије, књиге, часописе које је објавио и који су објавили негове фотографије, упаковао и предао Комисији која је одлучивала ко је од српских уметника заслужан да добије ту пензију.
- Нисам ништа очекивао, али сам одлучио да све то предам, Конкурс нисам прошао, и једног дана сам отишао да преузмем ту своју документацију. Занимљиво је да сам тај свој предмет затекао у истом стању у којем сам га и предао - неотпакован. Оно што сам им предао, очигледно је да нико није ни отпаковао нити погледао - каже Замуровић.
Н. К.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa