КВАРТЕТ НАДА И СТРЕПЊИ

Како каже песма: „Шта је било, било је..“, а сада, опет према речима вечно популарне нумере Дорис Деј: „Que sera sera...“. Дуга ватерполо сезона је у самом финишу, а опет као да почиње, још једном остварено до сада нема бодовне импликације, већ тимови крећу са једнаким шансама у борбу за титулу. После две сезоне, поново је у нашој лиги прописан плеј оф, а део полуфинала је и наш ШАБАЦ.
Прво место и дефинитивно најлепши ватерполо у Србији, који целе сезоне играју Шапчани омогућио им је да у полуфиналу играју против, на папиру, најслабијег ривала и да други меч двомеча играју на домаћем базену. Ипак, када знамо да је тај „најслабији“ тим ПАРТИЗАН, највеће ватерполо име Србије и међу три највећа имена Европе, те да је већ реторичко питање да ли је боље први меч играти на домаћем или гостујућем терену, видимо да то и није толико знајан бенефит првог места. Потпуно исто можемо гледати и на други полуфинални пар Ц. ЗВЕЗДА и РАДНИЧКИ.
Већ у суботу плеј оф почиње, а на Бањицу ће „чивијаши“ други пут ове сезоне. Четврти пут, на супротној страни биће „црно-бели“ великан. У три претходна случаја смо се радовали, надамо се да ћемо исти осећај имати и после четвртог, односно петог овосезонског одмеравања снага против седмоструког шампиона Европе. Две првенствене победе остварене су у тешким и неизвесним мечевима, тешко је замислити доминацију и у наредним. Сви знамо шта је Партизан био некада, сада је далеко од тог нивоа, али далеко и од потцењивачког односа. Имали су проблема током сезоне, међутим, остварили су најважнији циљ, опстали у Регионалној А1 лиги, док сада, имају потпуно растерећен наступ у плеј офу. До пре годину две није било замисливо, но сада је чињеница, они нису фаворити у полуфиналу. Иако се нису прославили играма у Супер лиги, опет су налазили начина да победе оне који су их угрожавали у борби за четврто место (једино реално с обзиром да су пренели само бод из А1 лиге). У сваком од тих мечева неко други је био предводник екипе. Некада би то био Касум, некада Радановић, повремено Радоњић, Радуловић, Смиљевић, преискусни Королија, млади Гбадамаси и то је највећа снага екипе коју предводи тренер Ћирић. То су махом играчи потекли у школи ВК „Партизан“ познају се изврсно и могу „полетети“ када немају терет фаворита.
Тренер Миодраг Мировић не може рачунати на Боловића, али у саставу има баш изданке школе Партизана: Лукића, Јанковића, Тохоља, Вучинића, Репановића, Велкића, има искуство Пијетловића, Марковића, Рогача, те поименце ШАБАЦ је квалитетнији, али у плеј офу много фактора одлучује. Најважније је да „делфини“ буду на свом нивоу, сигурни као што су били већи део сезоне и онда је финале још ближе. Циљ је титула, а за епитет најбољег у држави, морате савладати све друге. Срећно!
Први меч је у суботу, реванш већ у среду, 22. маја. Већ 25. почиње финална серија на две добијене утакмице.