Атлетика љубав од малена

Прве атлетске кораке Биљана Планко из Шапца, данас једина жена од четири тренера АШК Темпо у овом граду, учинила је у тада основној школи “Селе Јовановић”. Њен таленат и упорност за бављење “краљицом спортова” први је уочио почивши Живорад Варагић, који је у поменутој просветној установи предавао физичко васпитање. Незаборавно је и увек “будно око”, првог Биљаниног тренера, оца Драгана Петровића, који је ћерци радо открио атлетске тајне. Биљана је то жарко желела, највише гледајући телевизијске атлетске преносе и као сунђер упијајући све што је долазило из ове базичне спортске вештине. Ако се све то зна онда не чуди њено даље напредовање на атлетском плану. Искристалисано је касније у Шабачкој гимназији и Атлетском клубу “Партизан”, где јој је тренер био чувени Фрањо Михалић. Повратак у Шабац, после четири године бивствовања у престоници, значио је нове изазове.
Удала се. Добила прво дете. Атлетику није заборавила и увек јој се враћала.
- Са мужем сам 2008. године основала Атлетски клуб Темпо. Интересовање младих увек је било задовољавајуће, без обзира што атлетика није тако експонирана у јавности, као примера ради фудбал. Ујединили смо се са АШК-ом и све иде веома добро. Посебно сам задовољна што за све имам подршку породице, а са мог балкона видим спортски комплекс, који из дана у дан постаје све лепши и привлачнији за младе, каже Биљана, некадашња првакиња бивше државе у трчању на 800 метара, што је њена омиљена атлетска дисциплина. Атлетика и посебно "средње пруге" су њена љубав од малена, а сва пажња данас сконцентрисана на пружање помоћи и преношење богатог знања и искуства на млађе. О њеном преданом раду, најбоље сведоче успеси: Немање Церовца, Мирјане Пајић, Душана Макевића, Николине Мандића, Ивана Планка (син), Марка Мишића... и других младих људи које је тренирала.
Радо се сећа и свог највећег успеха, а то је пре свега освајање првог места у трци на 800 метара у великој конкуренцији атлетичара из целе тадашње Југославије. Изузетно су вредне бројне награде и признања на разним кросевима и другим атлетским такмичењима у “великој” држави.
Наша саговорница своје богато искуство и знање данас преноси на млађе. То је каже за њу велика част и одговорност. Нада се и већем разумевању одговорних у граду, јер атлетика је ипак базични спорт за све друге и то не би требало губити из вида.