ПИТ БУЛОВИ – ЖРТВЕ ПРЕДРАСУДА
Легализацијом расе злоупотребама би се стало на пут
Пит бул теријери најсатанизованији су пси у јавности. Ретки напади ових паса на људе су до те мере форсирани и преуваличавани у медијима да се о њима створила слика као о агресивним убицама који само чекају прилику да неког нападну. Истовремено и људи који их гаје су на лошем гласу и сматрају се насилницима и опасним. Они који имају више искуства са њима знају да се ради о псима који су као и сви остали, можда само нешто приврженији свом власнику и породици.
Ови пси су се у 19. веку борили прво са биковима, а касније и међу собом. Нажалост, још увек постоје они који су ментално у том добу и тврде да су пит булови за то и створени. Борбе паса су забрањене, али велике паре које су у игри удружене са крвожедним изопаченим мозговима који у овоме уживају осигуравају њихово илегално организовање.
Раса у Србији званично и не постоји. Пит булови су у родовнике у писани као амерички стафордски теријери, или као мешанци.
Искрени љубитељи пит булова труде се да промене слику која је створена о њиховим љубимцима. Такође, желе и да се раса званично уведе код нас, што би довело и до решења одређених проблема јер би постојала нека контрола над одгајивачима.
На Фејсбуку постоји страница „Пит бул Србија“ која има више од 13.000 пратилаца и чији је циљ да се раса покаже у другачијем светлу. Власници пит булова из целог региона шаљу слике својих паса, оглашавају штенце за продају и удомљавају напуштене питове. Забрањена је свака прича о борбама. Страницу је направио и води наш суграђанин Дејан Винчић.
-Највећа жеља ми је да скинем љагу са ове паснине. Пит булови су на лошем гласу од '90-их година када су се одржавале борбе у које је улаган велики новац. Сада је 21. Век и то што се дешавало у прошлости треба тамо и да остане. Свестан сам да још увек има оних који организују борбе и гаје псе у те сврхе, али против таквих се сви прави љубитељи питова боре и ја ћу увек пријавити када чујем за тако нешто, каже Дејан.
Код нас често расе које важе за опасне бирају зависници, искомплексирани и људи са мноштвом проблема у глави. Такви псе малтретирају, држе на ланцу и гладне и жедне. Пас који није навикао ни на шта лепо у животу исто тако и реагује и тада настаје проблем. Међутим, када уједе неки од ових паса „штета“ која настане је много већа него код уједа неког мањег или слабијег пса и повреде су доста веће. При том уопште нису међу расама које уједају најчешће.
Наш саговорник истиче да је социјализација и добар одгој подједнако важан код сваке расе, а да васпитању паса треба приступити као и васпитању деце.
-Набавка било ког штенета са собом носи и одговорност. Тако се пас не може ни поклонити сваком. Треба издвојити време за њега, али и новац. Мора да упозна породицу, околину, да се одведе у шетњу, да се дозволи људима и деци да га помазе, да буде у контакту са другим псима. Подразумева се да има редовне оброке, свежу воду. Ако погреши може мало да се лупи шаком по гузи, или да буде кажњем тиме да не сме на фотељу или кратким игнорисањем власника, али не сме да се туче, држи затворен у подруму или на тераси, да буде везан... Све што би лоше утицало на психу човека лоше утиче и њих, истиче Дејан.
Своје пит булове Дејан је удомио. Последњу женку и девет штенаца донео је из Јакова од девојке која више није могла да брине о њима. Наводи да је пре неколико година за само 1.500 динара купио штене које је гајено у рупи у шуми, пуно бува и паразита. Сматра да би се „легализацијом“ расе и оваквим појавама стало на пут.
-Циљ ми је да од 2020. године пит булови почну да се уписују као раса. Залажем се за то да не може свако да има одгајивачнице, него да буду строге контроле. Штенци би морали да буду чиповани и вакцинисани. Такође, да се пси одузму свима који се баве борбама или их муче на други начин. Ако би штенци имали адекватну цену више би и бринуло о њима. Овако за 10-20 евра свако може да купи штене и касније да га избацина улицу када му досади, каже Дејан.
Разбијање предрасуда велики је степеник у борби за равноправност пит булова са другим псима. Нажалост, ово није проблем само у Србији, него у целом свету.
-Пит булови су срчани пси који би живот дали за свог власника и породицу. Паметни су и велике добрице. Чак се показало да нису добри чувари, јер се радују сваком ко уђе у двориште. Имам четири ћерке које време проводе са питбуловима и обострана љубав је огромна, наводи Дејан.
Иако умеју да буду непријатељски расположени према дргуим животињама, поготову када нису добро социјализовани, искуства су показала да ни пит булови који су учествовали у борбама нису агресивни према другим људима. Како ће се понашати искључиво зависи од власника.
Ови пси су се у 19. веку борили прво са биковима, а касније и међу собом. Нажалост, још увек постоје они који су ментално у том добу и тврде да су пит булови за то и створени. Борбе паса су забрањене, али велике паре које су у игри удружене са крвожедним изопаченим мозговима који у овоме уживају осигуравају њихово илегално организовање.
Раса у Србији званично и не постоји. Пит булови су у родовнике у писани као амерички стафордски теријери, или као мешанци.
Искрени љубитељи пит булова труде се да промене слику која је створена о њиховим љубимцима. Такође, желе и да се раса званично уведе код нас, што би довело и до решења одређених проблема јер би постојала нека контрола над одгајивачима.
На Фејсбуку постоји страница „Пит бул Србија“ која има више од 13.000 пратилаца и чији је циљ да се раса покаже у другачијем светлу. Власници пит булова из целог региона шаљу слике својих паса, оглашавају штенце за продају и удомљавају напуштене питове. Забрањена је свака прича о борбама. Страницу је направио и води наш суграђанин Дејан Винчић.
-Највећа жеља ми је да скинем љагу са ове паснине. Пит булови су на лошем гласу од '90-их година када су се одржавале борбе у које је улаган велики новац. Сада је 21. Век и то што се дешавало у прошлости треба тамо и да остане. Свестан сам да још увек има оних који организују борбе и гаје псе у те сврхе, али против таквих се сви прави љубитељи питова боре и ја ћу увек пријавити када чујем за тако нешто, каже Дејан.
Код нас често расе које важе за опасне бирају зависници, искомплексирани и људи са мноштвом проблема у глави. Такви псе малтретирају, држе на ланцу и гладне и жедне. Пас који није навикао ни на шта лепо у животу исто тако и реагује и тада настаје проблем. Међутим, када уједе неки од ових паса „штета“ која настане је много већа него код уједа неког мањег или слабијег пса и повреде су доста веће. При том уопште нису међу расама које уједају најчешће.
Наш саговорник истиче да је социјализација и добар одгој подједнако важан код сваке расе, а да васпитању паса треба приступити као и васпитању деце.
-Набавка било ког штенета са собом носи и одговорност. Тако се пас не може ни поклонити сваком. Треба издвојити време за њега, али и новац. Мора да упозна породицу, околину, да се одведе у шетњу, да се дозволи људима и деци да га помазе, да буде у контакту са другим псима. Подразумева се да има редовне оброке, свежу воду. Ако погреши може мало да се лупи шаком по гузи, или да буде кажњем тиме да не сме на фотељу или кратким игнорисањем власника, али не сме да се туче, држи затворен у подруму или на тераси, да буде везан... Све што би лоше утицало на психу човека лоше утиче и њих, истиче Дејан.
Своје пит булове Дејан је удомио. Последњу женку и девет штенаца донео је из Јакова од девојке која више није могла да брине о њима. Наводи да је пре неколико година за само 1.500 динара купио штене које је гајено у рупи у шуми, пуно бува и паразита. Сматра да би се „легализацијом“ расе и оваквим појавама стало на пут.
-Циљ ми је да од 2020. године пит булови почну да се уписују као раса. Залажем се за то да не може свако да има одгајивачнице, него да буду строге контроле. Штенци би морали да буду чиповани и вакцинисани. Такође, да се пси одузму свима који се баве борбама или их муче на други начин. Ако би штенци имали адекватну цену више би и бринуло о њима. Овако за 10-20 евра свако може да купи штене и касније да га избацина улицу када му досади, каже Дејан.
Разбијање предрасуда велики је степеник у борби за равноправност пит булова са другим псима. Нажалост, ово није проблем само у Србији, него у целом свету.
-Пит булови су срчани пси који би живот дали за свог власника и породицу. Паметни су и велике добрице. Чак се показало да нису добри чувари, јер се радују сваком ко уђе у двориште. Имам четири ћерке које време проводе са питбуловима и обострана љубав је огромна, наводи Дејан.
Иако умеју да буду непријатељски расположени према дргуим животињама, поготову када нису добро социјализовани, искуства су показала да ни пит булови који су учествовали у борбама нису агресивни према другим људима. Како ће се понашати искључиво зависи од власника.
Неправда медија
Када се прича о пит буловима углавном се помиње њихова улога у борбама. Занемарује се чињеница да су почетком 20. века коришћени као дадиље, због доброг и пожртвованог односа према деци. Истакли су се у америчкој војсци током Првог светског рата. Бројни су случајеви када су спасили своје породице, али и непознате људе из опасних ситуација. Нажалост, ови примери у јавности најчешће пролазе незапажено. Са друге стране, четоворогодишње истраживање је показало да се напади других паса на људе помену једном, док се напади пит була помену чак 230 пута, од локалних до међународних медија. Статистика показује да се најтеже удомљавају из азила и истовремено највише еутаназирају.
М. МИЈАИЛОВИЋ
Најновији број
18. април 2024.
