Инфо

26. децембар 2019.26. дец 2019.
Година ко трен
СЕЛО НЕКАД И САД

Година ко трен

У декору кићених улица и раскошно одевене вароши са правим ремек делима у сусрет новом лету симболичних бројки некако у први план исплива тврдња да је претходна прошла ко трен, или народски ко дланом о длан. И како се одлазећи брзо заборавља и оно што је красило лето за нама, многи веле, да би радо заборавили. Истини за вољу била је задовољавајуће родна, веле једни, а други промрсе у браду, могло је и боље. Од краја до краја прича слична другој тек слажу се сви прошла је ко трен. Како су се послови смањили ето прилике да реч по реч, уз седељке, понеки смех одене лица, али остала је у сећању мука да се сува земља спреми за озиме усеве, и ишчекује берићетније лето. Укратко стретан ти пут 2019. добродошла 2020. годино.
А некада све беше споријег тока. Орало се уз рало у пар волова, или крава и коња и тако бразду по бразду стизало скоро у трен као и сада. Стари ће рећи да беху велике задруге и две копње куруза, а сада машине убрзају али старе руке и то по једна две не стижу ритам времена. Било како било, о вршају уз машину десетине углавном младих брисали влатове хлебног жита и откосе траве, и тако редом. Ужинало се у њиви уз традиционални пасуљ и ону дебелу белу сланину. Салата што се уграби, а колачи, пригодно расположењу куварице за тај дан, пошто су се жене уз шпорет мењале и обиље посла имале. И њима богме година није пролазила ко трен. О брању куруза скупљала се као и уз сваки рад моба па ко се умори брзо налазио замену. Скоро да се не поверује ...
Сада се да видети трактор који купи на приколицу сено, а преса је између њих, те један човек који дене. И ретко код којег посла слика није иста. Вршај се обави у сат два, али времена ни за лек. Док тело носи у остарелим сеоским домаћинствима теку дани, али тек где младих има напредак се бележи. И то од села, до села, и до неслућених иметака.
А опет у селу од некада са десетак чељади уз синију брисали су све пред собом, па је печеница имала до стотинак кила. У дане поста гулила се проја и го пасуљ, али живела и уз крст молитва, сачувај ме Боже великих пара. Тешко ће схватити ко не познаје село тек онима који га добро знају све је јасно...
Рачуница, рачуница или што би рекли без плајваза ни у ...
И тако пратећи годину ко трен некако просто рачунајући буде то јако дуг трен. Од набавке садног материјала до прехране, свега везаног за тов и притом ненаданих кварова плајваз се додају они исти шерети истањи, или иступи већ како волите.
И сад кога уверити да је само из крстина извезено жито денуто данима. Већ какво је ко умео саденути и колико је време ометало. Па се чекао ред за вршалицу, а онда већ испричано и све оденуто песмом. Беше ту и бегенисања, али и прича које нису за ступце озбиљних новина. Знало се повести и коло и то све, веровали или, не у једној години.
Да се разумемо број дана у грам исти, а ова рекосмо, измиче нам за трен, ко песак између прстију. Е сад би исти они шерети рекли да је толико и пара. А они оштрији додају да је проблем пара и у селу, ем их је недовољно, ем огладне очи па ето ти белаја.
Нова година куца на врата и брише оно што би да заборавимо. Угледни домаћин пожеле да ово време жели да личи на некдашње само по свадбама. Некада их беше напретек а сада да и у трен годину олако стану.
Са том жељом и уз свако добро дочекајмо 2020. годину. Па ма и прошла за трен.
Сретен Косанић

Најновији број

26. новембар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa