ЖУПНИК ЦРКВЕ СВЕТЕ АНЕ У ШАПЦУ ВЕЛЕЧАСНИ АНДРЕЈ ЂУРИЧЕК ЗА ГЛАС ПОДРИЊА
Солидарност и саосећање
Хришћанин је онај кога води и надахњује Исусов дух, то је дух поверења и поуздања у Божју љубав и дух братске љубави. Ако овог духа угуши у срцима грех охолости и себичности или самодостатности кад живи као да нема Бога и прати само своје интересе удаљује се од Исуса, налази се у опозицији према њему и његовој заповеди љубави
Припадници римокатоличке вероисповести Божић који славе по грегоријанском календару дочекали су овај празник у атмосфери захвалности и радости, каже за Глас Подриња жупник цркве Свете Ане у Шапцу велечасни Андреј Ђуричек.
Према његовим речима, оваква атмосфера произилази из захвланости Богу.
- Он је даривао свету свога Сина да по њему живимо од Божје љубави. Радости јер доласком Божјег Сина постали смо вољена деца Божја. То је суштина божићних празника, на првоме месту стоји Бог који иде у сусрет нама да и ми кренемо једни према другима – истиче велечасни Ђуричек.
Он наглашава да се у тренуцима највеће радоссти у хришћанству морамо окренути врлинама.
- И то онима које су темељ кршћанског морала у свако доба људске повијести. То је, пре свега, вјера у Бога који се нама приближио, јер нас воли. У врлине којима треба да будемо окренути су и нада у победу светла над тамом, живота над смрћу, вечности над пролазношћу и љубав која нас надахњује да постанемо дар за друге. То су универзални морални принципи верника хришћанина – додаје велечасни Ђуричек.
И он се слаже да нам је свима потребна љубав.
- Хришћанин је онај кога води и надахњује Исусов дух, то је дух поверења и поуздања у Божју љубав и дух братске љубави. Ако овог духа угуши у срцима грех охолости и себичности или самодостатности кад живи као да нема Бога и прати само своје интересе удаљује се од Исуса, налази се у опозицији према њему и његовој заповеди љубави – каже наш саговорник.
У турбулентним временима чији смо савременици, често јуримо за материјалним добрима, заборављајући на оне који живе тешко, а сви смо Божја деца.
- Исус нам је врло јасно показао начин како помирити сопствене интересе са императивом солидарности и суосјећања – онај који је свестан Божје љубави и сам постаје брат који се залаже за друге, рука која диже клонуле, радосна вест која теши жалосне – напомиње велечасни Ђуричек.
Када описује ситуацију у католичко цркви у Србији и у Београдској надбискупији он каже да је карактеришу различитост и јединство.
-Термин којим бих описао ситуацију Католичке цркве у Београдској надбискупији су различитост и јединство. Наши верници припадају пореклом различитим националним и културним срединама, али упркос различитости језика, култура, обичаја стварамо једну заједницу, јер вјером надилазимо све подијеле. Позвани смо у Србији настојити на јединству кршћана у дијалогу са сестринском православном црквом, стојимо дакле пред озбиљним императивом екуменизма. Желимо бити креативна мањина која даје свој допринос развоју демократског друштва – закључује велечасни Ђуричек.
Према његовим речима, оваква атмосфера произилази из захвланости Богу.
- Он је даривао свету свога Сина да по њему живимо од Божје љубави. Радости јер доласком Божјег Сина постали смо вољена деца Божја. То је суштина божићних празника, на првоме месту стоји Бог који иде у сусрет нама да и ми кренемо једни према другима – истиче велечасни Ђуричек.
Он наглашава да се у тренуцима највеће радоссти у хришћанству морамо окренути врлинама.
- И то онима које су темељ кршћанског морала у свако доба људске повијести. То је, пре свега, вјера у Бога који се нама приближио, јер нас воли. У врлине којима треба да будемо окренути су и нада у победу светла над тамом, живота над смрћу, вечности над пролазношћу и љубав која нас надахњује да постанемо дар за друге. То су универзални морални принципи верника хришћанина – додаје велечасни Ђуричек.
И он се слаже да нам је свима потребна љубав.
- Хришћанин је онај кога води и надахњује Исусов дух, то је дух поверења и поуздања у Божју љубав и дух братске љубави. Ако овог духа угуши у срцима грех охолости и себичности или самодостатности кад живи као да нема Бога и прати само своје интересе удаљује се од Исуса, налази се у опозицији према њему и његовој заповеди љубави – каже наш саговорник.
У турбулентним временима чији смо савременици, често јуримо за материјалним добрима, заборављајући на оне који живе тешко, а сви смо Божја деца.
- Исус нам је врло јасно показао начин како помирити сопствене интересе са императивом солидарности и суосјећања – онај који је свестан Божје љубави и сам постаје брат који се залаже за друге, рука која диже клонуле, радосна вест која теши жалосне – напомиње велечасни Ђуричек.
Када описује ситуацију у католичко цркви у Србији и у Београдској надбискупији он каже да је карактеришу различитост и јединство.
-Термин којим бих описао ситуацију Католичке цркве у Београдској надбискупији су различитост и јединство. Наши верници припадају пореклом различитим националним и културним срединама, али упркос различитости језика, култура, обичаја стварамо једну заједницу, јер вјером надилазимо све подијеле. Позвани смо у Србији настојити на јединству кршћана у дијалогу са сестринском православном црквом, стојимо дакле пред озбиљним императивом екуменизма. Желимо бити креативна мањина која даје свој допринос развоју демократског друштва – закључује велечасни Ђуричек.
Божија очинска љубав
Божић је најрадоснији хришћанским празник. Празник је љубави и радости. То је прилика када се сви хришћани окупљају око породице у љубави са Богом. У овим данима је неизоставна и порука у част оваквог празника.
- Бог је у Христу своме Сину направио први корак у сусрет човјеку, дозволимо да нас Бог подупире својом очинском љубављу – каже велечасни Ђуричек.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
