Инфо

(23. јануар 2020.)
ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР МИНИСТАРСТВА ПРАВДЕ ПРЕДЛАЖЕ ДА ПРЕДСЕДНИК БИРА СУДИЈЕ

Перфидна идеја

Свако демократско друштво има поделу власти на законодавну, извршну и судску. Тако би требало да буде и код нас. Политика је у Србији и те како умешана у избор носиоца судске гране власти, јер власт преко своје већине у парламенту може да контролише тај процес. Овом идејом се на перфидан начин покушава урадити нешто што није демократска тековина
Перфидна идеја
Државни секретар у Министарству правде Радомир Илић изјавио је да Устав Србије мора да се мења како би правосуђе добило екстерну контролу, јер су судство и тужилаштво постали "неодговорна грана власти" и "затворени систем који води рачина само о себи".
Том приликом је навео пример Француске у којој, како је рекао, судије и тужиоце поставља председник државе.
- Судство и тужилаштво постали су неодговорна грана власти, затворен систем који води рачуна само о себи и који нико не контролише екстерно, по систему врана врани очи не вади - оценио је он.
Проблем, како је рекао, види у томе што судије бирају судије, а тужиоци бирају тужиоце. Као могуће решење навео је пример Француске.
- Ми имамо, дакле, у једној Француској, где у њиховом уставу судство и није грана власти, него ауторитет, а судије и тужиоце поставља председник државе. Е, а код нас, судије бирају они који седе са криминалцима у хотелу “Шумадија”, казао је Илић.
Упитан да ли је то мешање у независност правосуђа, Илић је рекао да је од политичког притиска, за разлику од других притисака, "направљена фама".
- Сада морамо да променимо Устав, морамо да променимо правила игре, морамо да отворимо тај круг, правосуђе мора да добије екстерну контролу - рекао је државни секретар у Министарству правде.
Адвокат Рајко Петричић каже за Глас Подриња да таква идеја никада није реализована у демократском систему.
- Свако демократско друштво има поделу власти на законодавну, извршну и судску. Тако би требало да буде и код нас. Политика је у Србији и те како умешана у избор носиоца судске гране власти, јер власт преко своје већине у парламенту може да контролише тај процес. Овом идејом се на перфидан начин покушава урадити нешто што није демократска тековина - наглашава Петричић.
Он напомиње да судије, иначе, живе у страху, стално су под притиском и увек су предмет критике државних функционера када год се донесе нека судска одлука која њима није по вољи.
- Да би неко судио о било каквој пресуди или одлуци, мора да има у виду све чињенице о том процесу, иначе се ради о паушалним оценама. Под хитно мора да се престане са таквом праксом. Уопште, политика не сме ништа да има са судством, и оно мора да буде у правом смислу независно и слободно. Тврдим да судско правосуђе има изузетне судије, а покриће за то је упоређење иностраних судских одлука са нашим. А, о идеји да председник бира и именује судије је илузорно и причати - истиче Петричић.
Адвокат Немања Тодоровић истиче за наш недељник да је државни секретар Министарства правде Илић направио кардиналну грешку.
- Председник Француске не бира судије, већ потписује акт о њиховом именовању. Судије у Француској бира Савет судства који чине пет судија. Три члана Савета бирају саме судије, а два поставља држава, тако да судије увек имају предност у Савету. Они председнику достављају одлуку о избору судија, а председник Француске потписује акт. У Србији, уместо председника, одлуку о избору судија доносе народни посланици у Скупштини Србије - истиче Тодоровић.
Он додаје да, према расположивим подацима, председник Француске никада није одбио да потпише акт који је пред њега ставио Савет судства.

Нови удар на Мајића
Прича око судија и тужиоца добила је замах када је председник Србије видео да је правосудни систем Србије одустао, због недостатка доказа, од даљњег гоњења Филипа Кораћа за којег Вучић нема дилему да је опасан криминалац. Председник Србије је у више наврата, а тим поводом, критиковао и судије и тужиоце, а посебно се осврнуо на судију Миодрага Мајића за којег је рекао да “не зна ништа да ради у животу сем да набада канапее у америчкој амбасади”.

Н. К.

Најновији број

20. фебруар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa