Преславе на удару Владиних мера

Под великим је знаком питања одржавање предстојећих ускршњих празника, а с тим у вези традиционалних гозби и вашара по мачванским селима
Пракса говори да су обично прво почињали Дреновчани, а одмах потом настављали Метковци. Ове године Ускрс долази 19 априла у недељу. Други је наредног дана у понедељак двадесет дана овог месеца.Тако треба да буде. Мештани поменута два села кажу да је тако било од памтивека. Ускршње славље, без обзира на датуме, овде подразумева гозбе и вашаре. За то се домаћини дуго припремају те и ако нема, важи неписано правило да за преславу Ускрса, мора да има. Богата трпеза пре свега. Укућани, гости, сви на окупу. Размењују се мишљења о свему и свачему.
Данас је све поменуто под великим знаком питања, због деловања корона вируса и с тим у вези прописаних мера Владе Србије у току трајања ванредног стања.
-Пре свега ради се о забрани окупљања већег броја људи на једном месту, због могућег ширења заразе. То је у овом тренутку највећи и готово непремостив проблем. Обичај је једно и треба га поштовати. Ускрс је прослављан, кажу наши стари и за време рата, Ни ми неби требало да напуштамо тај древни обичај који се преноси с колена на колено. Важно је само да се прилагодимо постојећим условима, нашег здравља ради али и ради здравља наших најмилијих. То сви треба рационално да схвате и тако се понашају, каже Живорад Мартиновић из Богатића.
После Ускрса доћиће и друге преславе у свим мачванским селима. Свако село има своју преславу. Иконографија је мање-више иста, а обичај потиче још из турског времена и везан је за гошћење хајдука који су „оперисали“ на друмовима по некада густим мачванским шумама.
Мислећи на садашње време и тада ће по свему судећи актуелан проблем бити корона вирус.
Враћајући се на причу о предстојећем Ускрсу, овдашњи домаћини истичу да се радују гостима и пуним аутомобилима. Гласно размишљају да би добро било да сви, посебно највиђенији гости дођу. Неке дуго нису ни видели, те би ово било добра прилика.
Посебно је активан женски део породице. Наравно и мушкарци „из своје надлежности“ се брину да све буде на свом месту. Ограде и зидови свеже офарбани, трава на дворишту строго „подшишана“. И што је исто значајно печеница, прасе или јагње на ражњу, доста пића, јела. Једноставно пуна трпеза.
Неки се сетно присећају некадашњих преслава, које су кажу биле прилично транспарентне и готово јединствена прилика да се људи окупе и размене мишљења уз разноврсне посластице у опуштеној атмосфери.
Чињеница је да пре пола века доста путева у Мачви није било асфалтирано. И аутобуси су овуда ретко пролазили. На преславе се често долазило добро „нагланцаним“ шинским колима, фијакерима или чезама. Ова, данас прастара превозна средства вукли су специјално припремљени коњи. Комшије и пријатељи су могли да их лепо виде. А у овом случају то је било веома важно. Видети и бити виђен.
-Све се променило. Седну људи у лимузину, па се не види како је ко обучен. Лимузина брзо прође, те нам остане само да видимо колико их је и каквих дошло, јада се Милан из Метковића.
Наравно, све то је сада под великом дозом неизвесности и страха. Људи у већини свесни чињенице да имају пред собом „невидљивог“ непријатеља, али жеља за борбом и коначном победом их не напушта. Велика већина је за дисциплиновано понашање и то уосталом демонстрирају и данас.