СРПСКА ПРИВРЕДА ПОСЛЕ COVID 19

Он је наш Шапчанин, време проводи радно али овај пут у кући одакле ради путем онлине наставе и телеконференција. Једна од ствари у овом тренутку која му теже пада, је и чињеница да није у прилици да дође у Шабац у коме смо већ навикли да га често виђамо. Овде му је увек лепо, редовно посећује мајку, пријатеље и привреднике. У послење време га посебно радују успеси ученика ‚‚његове‚‚ Економске школе на републичким такмичењима из економије и банкарства којих је све више. Каже да би овом приликом апеловао на све некадашње ученике да се, кад ове неприлике прођу, придруже акцији преуређења школског дворишта увек ‚‚наше Економске‚‚.
А у погледу одвијања Корона-кризе, њеног утицаја на српску привреду и евентуалних последица предвиђа три могућа сценарија.

Први сценарио
‚‚У првом сценарију Корона криза би требало да јењава у периоду од 6 до 9 недеља од дана њеног проглашења. Посматрано у овим оквирима привредна коњуктура у старту би имала наглашено оштар пад, а када дође у преломну тачку, која се очекује у периоду између 6 и 9 недеље , тренд би се преломио и она би нагло почела да се опоравља. То је сценарио криве у облику латиничног слова В – односно наглог пада и сличног опоравка укупне привредне активности мерене групом индикатора међу којима кључну улогу има БДП. Такав развој догађаја брзо би нас довео у фазу опоравка и привредна структура не би била значајније поремећена‚‚.

Други сценарио
Други мање оптимистичан сценарио описује као криву латиничног слова У. ‚‚До њега ће доћи у случају да се оваква ситуација продужи на период дужи од поменутих 9 недеља. У том сценарију, пад ће бити, мање оштар а више закривљен, тада ћемо после пете, шесте недеље осетно спорије падати. Степен привредне деклинације био би мањи обзиром на чињеницу да се главни удар већ догодио у протеклом периоду, али аналогно томе ћемо се и спорије опорављати. Тај сценарио је могућ почевши од 9-те недеље кризе, са трајањем и до краја године. Робни и реални новчани токови тада би били на минимуму, сва даља буџетска захватања проблематична , инфлација у изгледу а међусекторска привредна структура озбиљније поремећена. Све то би проузроковало спорији и комплекснији опоравак привреде‚‚.
Трећи и најгори
Најгори је трећи сценарио који се теоријски мора поменути, али њега искључује сматрајући да се готово извесно неће догодити. ‚‚Он је представљен у облику латиничног слова Л и подразумевао би критичан пад привредне делатности. Ту се спада, на неки до сада незамислив ниво и облик економије, који је боље описан у Камијевој „Куги“ него у реалној економској теорији. То би дакле била нека привреда голог вегетирања и физичке самоодрживости и то би већ био планетарни проблем‚‚. Објашњава да би се овај сценарио десио ако би пандемија, односно криза изазвана њоме, потрајала дуже од годину дана. Наводи да га је тешко предвидети у детаље, али и да је готово извесно да ће бити спречен.
‚‚Надајмо се првом сценарију, али немојмо искључити ни почетак другог. Предвиђам да ће се негде у тим тачкама ова криза и завршити ‚‚ – истиче професор Живановић.

Банке прве подлетеле под мач
Професор Живановић опомиње да су банке у овој кризи прве „подлетеле под мач“, па и да за то треба имати разумевања, иако свестан чињенице да је тешко придобити подршку и сажаљење за ‚‚банкарску сиротињу‚‚. Међутим, уколико не буде рационалног приступа „озбиљно ризикујемо да руинирамо већи део банкарског система у Србији у погледу његове ликвидности и капиталне адекватности“.
Он истиче да би наредном периоду требало регулатрони оквир НБС усклади са потребама пословних банака након кризе. ‚‚Пре свега, неопходно је да им се призна да су у периоду кризе биле принуђене да само технички раде у формату ‚‚новчаног шалтера‚‚, а не да се тржишно понашају и остварују приход‚‚. Очекује и да ће највећи број банака извесно кумулирати озбиљне оперативне губитке. ‚‚С тога у регулаторном оквиру треба оставити комфоран простор пословним банкама за управљање тим губицима и тако и усмерити пруденцијалну контролу НБС - без ‚‚грубих фаулова‚‚ према њима. Друго, након кризе банкама треба омогућити да врло либерално, гледајући укупан дуг клијената и његову структуру, отпочну њихово препакивање и реструктурирање. Уместо радикалнијих резервисања по потенцијалним губицима, опортуно ће бити да се та средства задрже у кредитном потенцијалу пословних банака, јер је поента да банке интензивније одобравају кредите у фази почетка опоравка привреде и подгревања коњуктуре‚‚ – оцењује Живановић.
Он сматра да банке не треба додатно финансијски кажњавати, кад су већ претходно прећутно прихватиле да раде без профита одређени период. ‚‚У супротном, ризикујемо да растерамо стране банке постајући скупи у односу на окружење, а кад се опоравимо треба гледати и да задржимо нашу конкурентску предност‚‚ – сматра наш саговорник. Према његовим речима, и обавезну резерву пословним банкама треба свести на минимум и та средства ослободити и вратити у њихов кредитни потенцијал.
Наводи да репо-трансакције централне банке треба, такође, ограничити. ‚‚Без обзира колико ниска репо стопа била , банке ће увек радо уступати новац централној банци да би како-тако приходовале и избегле ризик кредитирања, и тај новац ће тада бити стерилан. Уместо тога треба, евентуално, дозволити држави да се у неком формату задужује код централне банке, тј. да може да емитује државне хартије од вредности а да се централној банци ограничено дозволи да их она откупљује‚‚ - поручује професор Живановић.
Најзад, додаје, према банкама које су забележиле губитке треба бити либералан и у смислу одмереног инсистирања на капиталној адекватности. ‚‚Капитални захтеви према банкама морају бити у складу са ситуацијом, треба им дати могућност да се у наредних годину дана врате на потребан ниво капиталне адекватности и да се либералније задужују, чак и код саме НБС, него што то регулаторни захтеви у овом тренутку дозвољавају‚‚ – закључује саговорник нашег листа.

Хеликоптерски новац
За меру давања тзв, „хеликоптерског новца“ истиче да је то конзервативна монетарна догма, да има добре стране и да је не треба ‚‚а приори‚‚ одбацивати. Међутим, да она само има катализаторско дејство и да не решава нагомилана социјална питања, те да је тако треба и посматрати. ‚‚Није од пресудног значаја како је тај новац распоређен, битно је само да је моменталан и расут у што ширем оквиру, управо као да је и бацан из хеликоптера. Такође је пожељно и да таква стратегија не дође прерано, већ када главни удар кризе прође и када економија уђе у ‚‚седло‚‚ циклуса привредне коњуктуре, тек тада би таква мера била адекватан катализатор укупне агрегатне тражње и дала ефекте‚‚.

Последице
У погледу евентуалних последица не доводи у питање да ће их бити. Међутим, сматра да их не преба посматрати само кроз призму продуктне контракције и недовољног раста или чак пада БДП-а. ‚‚ То се може брзо надокнадити. Много су опаснији структурни поремећаји, неконтролисани буџерски дебаланси, губљење контроле над реалним девизним кусем националне валуте и потенцијалном инфлацијом‚‚ – упозорава професор.

Нове мере
Када је реч о новим мерама, наш саговорник каже да су оне школски пример, и да су добре из више разлога – ‚‚нису издвојене од мера других држава и реалног тржишта, по први пут у фокус се стављају микро, мала и средња предузећа која су гро наше привреде и најављене су правовремено, у само праскозорје кризе. Истовремено, имају и снажну социјалну компоненту‚‚.
Према његовим речима у фокус су стављена три циља: запосленост, производња и ликвидност макросистема. ‚‚Мерама држава запосленима гарантује реалну извесност задржавања радних места на одређени рок. Мораторијумом на отплату кредита, послодавцима се озбиљно помогло тиме што им је омогућено да зауставе текуће обавезе плаћања према пословним банкама, које су поред пореских, једине увек на време биле принуђене да извршавају. Уколико само узмемо у обзир пресек стања у банкарском сектору непосредно пред најаву ових мера , према коме су кредитне обавезе фирми и грађана по основу ануитета биле око 2 млрд ЕУР, кристано је јасно колико се послодавцима помогло. Заустављен је дакле одлив новца по том основу, али и по основу одлагања пореских обавеза. Најзад, тиме што су на овај начин заустављени многи непродуктивни одливи по основу плаћања ануитета и камате, остављена је готовина на располагање привреди, превасходно да исплати нето плате радницима‚‚ наводи Живановић. У том смислу, наш саговорник истиче да је субвенционисање плата радницима добра мера и очекује да буџетски расходи неће бити такви да нас гурну у неконтролисану инфлацију .
На опаску да се привредници масовно жале на најаву да ће им та директна помоћ бити дата тек средином маја, Живановић истиче да ће и њихове обавезе захваљујући горе наведеним олакшицама бити умањене у априлу и мају. Указује и да се архитектура новчане дистрибуције буџетске помоћи не може се организовати преко ноћи. ‚‚Факат је и да сам Фонд за развој, у овом тренутку, тешко да поседује такву пропустну моћ, те да ће се његови капацитети морати унапредити и пројекат проширити и на друге државне агенције. То се посебно односи на другу фазу и форматирање државних гарантних пунктова за подршку кредитиранују привреде кроз канале комерцијалног банкарства‚‚.