На полувремену смо, нема опуштања

Шабац се у време пандемије корона вируса показао као дисциплинован град. Све градске службе су организоване са циљем заштите здравља грађана, редовно се врши дезинфекција градских улица и објеката, подељено је 120.000 заштитних маски. Добра организација и поштовање гласа струке довели су до тога да у нашем граду већ неколико дана нема забележених новооболелих од Ковида 19, међутим, градоначелник Шапца и командант Штаба за ванредне ситуације, Небојша Зеленовић за наш лист каже да нема опуштања, јер смо тренутно на крају тек првог полувремена.
Шта се дешава са привременом болницом, каква је комуникација са републичким органима, у којим се све смеровима деловало да се заштити живот сваког појединца, прочитајте у редовима који следе.
Шабац је три дана без регистрованих новооболелих од Ковада 19. Да ли можемо да се опустимо?
-То је добра вест, али треба да будемо уздржани оптимисти. То значи да нема опуштања. Ово је тек полувреме епидемије. Чињеница је да је у медијима објављено да се види крај, да ћемо победити заразу и да ће то бити брзо, што је довело до опуштања грађана. Због тога од објаве те вести имамо значајно већи број људи који не носе маске на улицама, а то није добро.
Да ли сте задовољни тренутном ситуацијом у Шапцу?
-Задовољан сам у оном делу у ком ми можемо на њу да утичемо. Постоји успостављен систем надзора над спровођењем мера градског Штаба за ванредне ситуације. Редовно се врши дезинфекција свих јавних површина. Спроводе се мере дезинфекције у стамбеним зградама, а дезобаријере су подељене у свих 520 стамбених улаза. Конторолишу се продавнице, маркети и све друге трговине. Све то је добро и тиме сам задовољан. Посебно сам поносан на чињеницу да смо отворили пијаце већ 3. априла, али тек кад смо успоставили систем надзора и омогућили да људи безбедно купе робу, односно да је пољопривредни произвођачи продају и нешто зараде. То је достигнуће у овом времену кризе у ком се ми трудимо да се живот не заустави.
Шабац је једно време одолевао корони, затим је регистрован један случај, који је нажалост, био и смртни. Уследили су појединачни оболели, да би у само једном дану било регистровано 16 нових случајева. Да ли је постојала бојазан да ће Шабац постати ново жариште у Србији?
-Ми смо низом поступака предупредили појаву вируса код нас самом чињеницом да смо и пре него што је проглашено ванредно стање успоставили систем, Штаб и све друго што је било неопходно. Одмах смо затражили да се успостави свакодневна електронска веза Полицијске управе у Шапцу са Управом пограничне полиције, како бисмо могли да контролишемо лица која долазе из иностранства, а за које је постојао основан став да могу да донесу заразу. Знали смо у сваком тренутку где они бораве, да ли су у изолацији и да ли то поштују. До неког тренутка смо били уверени да је то, заједно са свим осталим мерама, довољно да држимо ствари под котролом. Онда нам се десио нулти пацијент и кренуло је да се шири. Став струке је тада био да ће се то проширити и да ће доћи до озбиљне епидемије. Формирали смо Здравствени тим и све што је речено ми смо урадили. Припремили смо привремену ковид болницу, паралелно са тим спроводили све друге мере и то је довело до тога да сада имамо пад броја заражених. Ни мени ни људима који са мном раде ово није прва кризна ситуација, али се први пут суочавамо са оваквим изазовима где је најважније успоставити систем у кратком року. На почетку није баш све функционисало потпуно добро, али смо кроз инсистирање на чињеницама и тачним подацима дошли до тога да све надлежне институције у граду (Дом здравља, Општа болница, Завод за јавно здравље, Полицијска управа, Комунална полиција) сваког дана достављају дневне извештаје о свом раду. На основу тих дневних извештаја доносимо нове одлуке за сваки наредни дан.
Град Шабац је поштовао све мере које су донете на нивоу Републике, а неке почео да примењује и раније него било ко други. Ипак, ни у оваквим тренуцима није постојала жеља за сарадњом са друге стране. Наишло се на игнорисање захтева за дозволу за отварање привремене ковид болнице у сали Економске школе. Може ли се овај чин икако објаснити?
-Ситуација са привременом болницом је само једна ствар која показује да имамо систем који је дефектан. Недопустиво је да у време кризе напишете писмо надлежном органу који је на вишој позицији и који доноси финалне одлуке и не можете да добијете одговор дуже од седам дана. За то време добијате личне оцене неких људи које нису ни званичне ни написмене, ни донете на републичком Штабу. Ми смо привремену болницу направили зато што је струка рекла да је то неопходно. Обавестили смо о томе Министарство здравља тражећи сагласност да почне да ради, јер без тога не може да ради. Онда министар на конференцији за медије каже да немамо инфектолога, иако нигде и не пише да треба. Ипак, ми нађемо и инфектолога и обавестимо и о томе републички Штаб и Министарство и они поново ћуте неколико дана, након чега покрајински секретар за здравље, поново на конференцији, каже да ми нисмо компетентни ни оспособљени да имамо такву болницу. Тиме аутоматски проглашава наш Завод за јавно здравље некомпетентним. Истовремено, привремене болнице имају Краљево, Крушевац, Нови Пазар, Ћуприја, иако Шабац има више оболелих него Краљево.
Писао сам писмо и начелнику Мачванског управног округа и тражио да посредује у комуникацији са Министарством здравља. Рекао ми је да напишем писмо републичком Штабу, што сам већ урадио, јер он, као Владин службеник, може да дође најдаље до шефа кабинета министра здравља.
Ово неодговарање и непоступање је небрига премијерке и министра здравља за 120.000 људи који живе у Шапцу. То је занемаривање грађана Шапца.
На првим заседањима градског Штаба за ванредне ситуације, по појави коронавируса у Србији, били су присутни представници свих градских институција. Могло се видети да је сарадња добра. Представници Завода за јавно здравље организовали су конференције за медије и сви су били доступни новирима, самим тим и јавности. Међутим, од регистровања првог ковидпозитивног случаја у Шапцу представника ЗЗЈЗ и Опште болнице пред новинарима више нема. Ви вероватно и даље сарађујете, али то за јавност више није тако видљиво.
-Научили смо да радимо са оним што имамо. Нисмо никоме кукали, нисмо ништа тражили. Обезбедили смо оно што смо могли са оним што имамо. Околности су такве да морају да се занемаре било каве политичке разлике, а оне су између нас непремостиве. Упркос томе, ми морамо да сарађујемо. Између нас је на почетку успостављена комуникација која је требала да доведе до тога да се систем организује и то се и десило. Немам никавих примедби. Постојале су неусгласице око начина извештавања, али то је превазиђено. Ми имамо озбиљна неслагања око тога да ли треба информације да се дају новинарима или не треба. Очекивао сам да они буду присутни на конференцијама за медије, да се директно суоче са новинарима и дају одговоре на питања. Они су одлучили да пишу саопштења. Мислим да је то, у оваквим околностима, најмање срећно решење, али је и даље неко решење и наставили смо тако да функционишемо.
Чини се да Полицијска управа ради одличан посао. Није било драстичнијих кршења забрана у граду.
-Добио сам информацију од начелника Полицијске управе да је Шабац, уз Зајечар и Пријепоље, најдисциплинованији што се тиче поштовања забрана кретања, полицијског часа и мера самоизолације. Овај народ поштује ред када види да му он користи. Захвалан сам и ПУ и грађанима који поштују мере.
Град је одмах по проглашењу ванредног стања реаговао и оформљен је кол центар за помоћ најстаријим суграђанима.
-Ми смо већ други дан по проглашењу ванредног стања оформили кол центар са бројем телефона на који је могла да се јави свака старија особа којој је потребна помоћ, али и волонтери који су желели тим особама да помогну. Кол центар ради и даље. Волонтери нису имали много посла, јер су позивани када људи који су већ у систему нису могли да одговоре на све задатке. Захвалан сам свима који су се јавили да волонтирају у овој ситуацији.
Паралелно са тим имали смо и дежурни број Комуналне полиције за људе у месним заједницмама да пријаве понашања мештана која нису у складу са одлукама Штаба.

Живот није стао
-Ми смо успоставили систем где нико не може да нам замери на томе што се врши дезинфекција, што се деле заштитне маске, што се дели заштитна опрема и врши надзор и контрола над спровођењем мера. Не може нико да нам замери што раде пијаце и што се изводе грађевински радови. Живот није стао. Овде раде и обућари, столари и друге занатлије и мајстори. Међутим, код нас су престале да раде кладионице, фризерски и козметички салони, теретане, много пре него у остатку Србије. То је била одлука епидемиолога. Због таквих ограничења могли смо да отворимо пијаце.

Гастарбајтери нису донели заразу
Људи који су на привременом раду у иностранству нису донели заразу у наш град, а било је их је 1.381. Ко је донео и како тиме ћемо се бавити. Обезбедићемо довољан број маски за наше суграђане да свако буде заштићен и гледаћемо да, држећи висок ниво дисциплине, изађемо из ове кризе. Нисмо на крају. Нисмо ни близу краја. Можда смо на пола пута.

Постоји разлика између Шапца и Београда
-Када је проглашено ванредно стање ми смо имали 30.000 заштитних маски, из робних резерви града, које смо поделили грађанима. Не сећам се да је из робних резерви Републике Србије подељена и једна маска грађанима Србије. Са друге стране, почеле су да се уводе мере којима се очекивало од здравствених радника да потпуно незаштићени спроводе најтеже мере и прегледају угрожене пацијенте. Ми смо набавили 800 визира нашим лекарима када су они у Србији били мисаона именица. Набављали смо им и достављали мантиле, каљаче, гумене чизме, непромочиве скафандере. Свима су пуна уста здравствених радника, а нису им обезбеђени елементарни услови за рад. Они су били изложени и у Болници у Шапцу. Здравстеним радницима свака част. Разлика између Шапца и Београда је у томе што смо ми поделили 120.000 заштитних маски грађанима Шапца. Вучић је грађанима обезбедио да купе маске за једнократну употребу „изузетно повољно“, за 120 динара.