
НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ БОЛЕСТИ КОШТИЧАВОГ ВОЋА
Monilia laxa
Ово је оболење које се може јавити и у веома негованим и одржаваним воћњацима, и веома мале грешке у одржавању могу ову патогену гљиву активирати уз помоћ агрометереолошких услова, те довести до појаве болести и смањења приноса у засадима чак и до 50%
У Мачванском региону доста је површина под коштичавим воћем. Монилиа лаџа је једна од најучесталијих и најопаснијих гљивичних болести посебно изражена и опасна код коштичавог воћа. Долази период њене активације и инфекције ( висока влажност сада, као и хладније време баш када је био период цветања).
Ово је оболење које се може јавити и у веома негованим и одржаваним воћњацима, и веома мале грешке у одржавању могу ову патогену гљиву активирати уз помоћ агрометереолошких услова, те довести до појаве болести и смањења приноса у засадима чак и до 50%.
Гљива презимљава у виду мицелије у рак-ранама и у мумифицираним плодовима који остају у крошњи из претходне вегетације. Зато стручњаци ПССС Шабац нарочито увек стављају акценат на хигијену засада коју је важно спроводити након вегетације, улажења биљака у период мировања. До инфекције у засадима, може доћи у време цветања када бивају заражени цветови, гране и гранчице коштичавог воћа, И управо у овој фази је најнеопходније вршити хемијску заштиту и то регистрованим фунгицидима као активном материјом боскалид +пираклостробин. Ове две активне материје се допуњују, блокирају стварње енергије патогене гљиве , свака на другом месту, блокирају клијање спора, раст мицелија те спорулацију. Предност комбинације ових активних материја је кратка каренца. Средство се примењује у концентрацији 0,056-0,075 %. Плодови могу бити заражени од заметања до бербе, и даље током транспорта и чувања у складиштима. Механичке повреде, као и пукотине настале од штетних инсеката су улазна места за ширење болести.
Први симптоми су у виду мрких пега на плоду, које се шире захватајући све већу површину, месо плода трули. Такви плодови се суше и мумифицирају, остају на крошњи или опадају на земљу.
Током ове вегетације, период сазревања плодова у засадима трешања и вишања пратило је кишовито време што је повољно утицало на развој проузроковача трулежи тако да је у засадима присуство овог патогена извесно, а њихов интензитет зависи од претходно спроведених мера заштите.
Заштита од проузроковача трулежи се изводи применом агротехничких и хемијских мера заштите.
Агротехничке мере: подизање воћњака на оцедитим теренима а правац редова постављати према доминантним ветровима, уклањање и уништавње мумифицираних плодова, орезивање заражених грана и гранчица.
У хемијске мере заштите спада примена регистрованих фунгицида током цветања уколико су повољни услови за развој патогена и примена фунгицида у периоду сазревања плодова. Препорука је користити само регистроване фунгициде као и веома водити рачуна о заштити животне средине, саме људске популације тако што поштовати каренце примењених препарата.
Ово је оболење које се може јавити и у веома негованим и одржаваним воћњацима, и веома мале грешке у одржавању могу ову патогену гљиву активирати уз помоћ агрометереолошких услова, те довести до појаве болести и смањења приноса у засадима чак и до 50%.
Гљива презимљава у виду мицелије у рак-ранама и у мумифицираним плодовима који остају у крошњи из претходне вегетације. Зато стручњаци ПССС Шабац нарочито увек стављају акценат на хигијену засада коју је важно спроводити након вегетације, улажења биљака у период мировања. До инфекције у засадима, може доћи у време цветања када бивају заражени цветови, гране и гранчице коштичавог воћа, И управо у овој фази је најнеопходније вршити хемијску заштиту и то регистрованим фунгицидима као активном материјом боскалид +пираклостробин. Ове две активне материје се допуњују, блокирају стварње енергије патогене гљиве , свака на другом месту, блокирају клијање спора, раст мицелија те спорулацију. Предност комбинације ових активних материја је кратка каренца. Средство се примењује у концентрацији 0,056-0,075 %. Плодови могу бити заражени од заметања до бербе, и даље током транспорта и чувања у складиштима. Механичке повреде, као и пукотине настале од штетних инсеката су улазна места за ширење болести.
Први симптоми су у виду мрких пега на плоду, које се шире захватајући све већу површину, месо плода трули. Такви плодови се суше и мумифицирају, остају на крошњи или опадају на земљу.
Током ове вегетације, период сазревања плодова у засадима трешања и вишања пратило је кишовито време што је повољно утицало на развој проузроковача трулежи тако да је у засадима присуство овог патогена извесно, а њихов интензитет зависи од претходно спроведених мера заштите.
Заштита од проузроковача трулежи се изводи применом агротехничких и хемијских мера заштите.
Агротехничке мере: подизање воћњака на оцедитим теренима а правац редова постављати према доминантним ветровима, уклањање и уништавње мумифицираних плодова, орезивање заражених грана и гранчица.
У хемијске мере заштите спада примена регистрованих фунгицида током цветања уколико су повољни услови за развој патогена и примена фунгицида у периоду сазревања плодова. Препорука је користити само регистроване фунгициде као и веома водити рачуна о заштити животне средине, саме људске популације тако што поштовати каренце примењених препарата.
Дипл. инж. Славица Максимовић, ПССС Шабац
Најновији број
24. април 2025.