Инфо

6. август 2020.6. авг 2020.
Преко „баре“ до славе
ЛЕТЊЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ 1984 – ЛОС АНЂЕЛЕС

Преко „баре“ до славе

Другарство и квалитет одвели на трон. Испуњење сна о путу „Преко баре“. Свлачионица Лејкерса. Американци уживали у рукомету. Кока кола на сваком кораку. Перфектна организација, сјајан смештај, моћна спортска нација
Те 1984. Југославија је живела последње године, а да то није знала, док је Металопластика била на корак од врха Европе и у годинама доминације. Летње олимпијске игре у Лос Анђелесу су најуспешније у историји нашег спорта, а посебно смо доминирали у рукомету, где је окосницу тима чинио онда вицешампион Европе, шабачка Металопластика. Своје име на путу до злата код мушкараца уписали су: Веселин Вуковић, Веселин Вујовић, Миле Исаковић, Слободан Кузмановски, Мирко Башић, а код дама, део мозаика који је понео најсјајније одлилје била је наша суграђанка, голман Драгиша Ђурић.
Сам пут на највећу сморту био је испуњење једног посебног сна шабачке младости, великих асова и још већих другара којима је свет био на длану.
Путовали смо по Европи, али отићи „преко баре“, е то је било нешто изузетно за нас. Видели смо први пут аутопутеве са више трака у једном правцу, били смо смештени у чувеном универзитету Калифорнијском универзитету Лос Анђелес, цела наша делегција, сачињена од великих спортиста и људи. Организације перфектна – присећа се Веселин Вујовић, који је наступао онда на првим од укупно четири Игре где је партиципирао као играч или селектор.
Пут до чувеног града био је дуг и тежак из Београда.
-Сатима је трајало, преседали смо у Монтреалу, променили не знам колико временских зона, да би одмах по слетању Бранислав Покрајац одлучио да нас одведе на тренинг. Замислите само како смо изгледали онда, нисмо знали где је лево, а где десно, али смо тако лакше пребродили „џет лег“. У обиласку града смо били као деца у продавници слаткиша. Импресионирала нас је гратис кока кола на сваком кораку, посета Дизниленду у години када Паја Патак слави 50. Рођендан – хода у сећањима Веселин Вуковић, још један олимпијски дебитант из Шапца.
Следило је отварање. Због слова Y на почетку енглеског имена земље, наши спортисти су претпоследњи у дефилеу, док су домаћи последњи. Чекало се пет сати у дворани Лејкерса и нервоза је узимала своје.
-Гађали смо се флашицама и воћем са спортистима из Америке и били смо успешнији – каже Вуковић.
Почео је турнир. Источни блок је бојкотом одговорио на бојкот четири године раније, те је рукометни турнир био ослабљен за СССР, ДР Немачку, Чехословачку. У последњем колу је предвиђен дерби за прво место Југославија – Румунија.
-Једва смо извукли нерешено против Исланда (22:22) у првом колу, нисмо играли добро. Победили смо: Алжир, Швајцарску, Јапан и чекали су нас Румуни. Водили смо 19:18, а они су имали последњи напад са играчем више, бод је њих водио на прво место и у финале. Захваљујући интуицији Зорана Живковића на клупи одбранили смо се и пласирали у финале. Тамо смо у тешком мечу савладали СР Немачку и постали шампиони – приближава Вуковић и додаје да је рукомет био сјајна „егзотика“ за Американце.
-Турнир је био распродат, уживали су у падовима, јаком контакту, стартовима. Финале се играло у поменутом Форуму, сећам се свлачионице ЛА. Лејкерса коју смо добили на основу симпатија домара према нашој земљи. Места изнад којих су биле плочице са именима Маџик Џонсона, Абдул Јабара, биле су изазов за већину, ја сам седео на месту неког Грега Томпсона, ако се добро сећам, после ми рекли да је био једини белац у екипи. А ја нисам расиста.
Титула је била заслужена, иако су неки желели да је умање.
-Многи су због бојкота „источњака“ умањили наш резултат, зато је важно што смо на Светском првенству у Швајцарској две година касније постали прваци и показали да смо најбољи на свету и када је најјача конкуренција– истиче Веселин Вујовић.
Код дама је постојао лигашки систем, а „плаве“ су са пет победа доминантно дошле до злата, предвођене играчицама најбољег клуба Европе, београдског „Радничког“. Победиле су редом: Кореју, Кину, СР Немачку, САД и Аустрију.

Лос Анђелес 1984.
Амерички град је добио организацију на конгресу МОК у Атини 1978. У конкуренцији су били ЛА и Техеран, али су политичке промене у Ирану донеле повлачење њихове кандидатуре. У Калифорнији је наступило 6.829 спортиста из 140 држава, бојкотавао их је део „источног блока“, као и Иран и Либија. Програм је чинило 21 дисциплина. Убедљиво најуспешнији су домаћини са 174 медаље, Румунија је друга са 53.
Југославију представља 139 спортиста у 16 спортова. Освојено је чак 18 медаља. Седам златних (рукометашице, рукометаши, ватерполисти, Љубек-Нишковић, Лисјак, Трстена, Јосиповић), четири сребрне (Мемишевић, Јањић, Љубек – Нишовић, Реџеповски) и седам бронзаних (кошаркаши, фудбалери, Тертеи, Панчић, Станулов, Пузовић, Салиху). У укупном пласману су „плави“ девети.


Чекјући лет
Славили су момци до поласка, а онда је уследио застој у повратку и умало инцидент са нашим саговорницима.
-Америчка полиција нам није дозволила полетање због дојаве о бомби у Јатовом авиону. Сати чекања између писте и зграде су створили нервозу у оквиру наше експедиције, и нешто што је почело као шала и опклада се умало претворило у инцидент у коме је мој велики пријатељ и саиграч Вуја, насрнуо на, ни мање ни више, освајача бронзе у боксу, у тешкој категорији, Азиса Салихуа, нашег боксера. Наравно да се Вуја осилио кад сам ја био ту да заједно изгладимо проблем – уз нескривени осмех препричава Вуковић.
Н. К.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa