Инфо

17. септембар 2020.17. сеп 2020.
ПРВИ УТИСЦИ ИЗ ШКОЛЕ
Како у очима младих изгледа нова школска година

ПРВИ УТИСЦИ ИЗ ШКОЛЕ

Цела ситуација са вирусом није утицала много на односе са пријатељима. Превише смо недостајали једни другима. Верујем да ни професорима није лако да се адаптирају. Око мене се сви воде оним „мисли о себи и другима“ и то јесте јако битно
Након летњег распуста који је ове године протекао на другачији начин, ђаци су се вратили у своје клупе. Међутим, оно што ову годину разликује од свих претходних, а надамо се и будућих, јесу нова правила која сада представљају свакодневницу ђачког живота. Овог септембра, нису се сви ученици састали да заједно дочекају прво звоно нове школске године, већ то сада чине у групама. Забрањено им је да одморе проводе у групама како су навикли. Маске су постале основна и најбитнија ствар коју морају да носе са собом. Како ученици кажу, некима она отежава свакодневно фукционисање, док су се неки навикли на њу. Нови, комбиновани систем образовања, који се базира на томе да ученици једне недеље слушају наставу у школи а друге онлајн, свима је отежавајући за рад и у томе су се сложили. Социјална дистанца није удаљила младе што је јако битно у данашње време. Ево шта они кажу о новом начину школовања:

Јелена Марковић


Одлучила сам се на комбиновани систем наставе искључиво из жеље да предстојећа школска година макар подсети на најнормалнији систем наставе у ком се дефинитивно боље сналазимо.
Маска ми свакако отежава функционисање самим тим што имам обавезу ношења исте од момента уласка у школу до изласка из ње. Као и када су сва правила у питању увек постоје они који их се придржавају и они који их просто не поштују због неких својих ставова и разлога. Када је мој разред у питању већина носи маску, иако сви сматрамо да то није решење и да се контакт свакако не може спречити ни на један начин.
У мом случају цела ситуација са вирусом није утицала много на односе са пријатељима и генерално ближњима. Не бих рекла да су се млади удаљили, ни у школи ни ван ње.
Овакав систем наставе ми јесте тежи јер ремети моје навике и рутину, коју развијем током радне школске недеље. Такође, мислим да комбинована настава шкоди квалитету мог учења јер су часови скраћени и самим тим немамо довољно времена за темељну обраду наставне јединице. Присутна је и нека врста пресије и притиска у смислу знатно убрзаног преласка градива и добијања оцена.
Најтеже ми је пало скраћење часова на 30 минута јер као ученик путник имам велики проблем због недостатка аутобуских линија, те самим тим више времена проводим чекајући превоз него што траје настава.

Сара Крсманић


На комбиновани систем наставе сам се одлучила зато што сматрам да, поред свега што је тренутно дозвољено, отварање школа је логичан след околности. Поштујем све епидемиолошке мере али не могу да кажем да се осећам потпуно безбедно с обзиром да се период опуштања пре избора није показао као најбољи за све нас. Не бих желела још један такав осећај у будућности.
На маску сам се навикла. Постала је прва ствар коју узмем када кренем од куће и готово да не постоји могућност да је заборавим. Није најлепши осећај на свету, дефинитивно, али фасцинантно ми је да се поред свега људи највише жале што морају да носе маске.
Око мене се сви воде оним „мисли о себи и другима“ и то јесте јако битно, наравно. У протеклом периоду људи су у потпуности ван нормалног тока живота и од тога колико смо способни да се прилагодимо тренутним околностима зависи наш „опстанак“.
Ова ситуација је утицала на младе људе у смислу да смо касније доживели чињеницу да је основна људска потреба да не будемо сами на овој планети. Оног момента када рецимо петак ујутро више није мирисао на свеже пециво из пекаре за време великог одмора за време ког се праве планови за увече схватили смо колико нам те, уобичајене ствари које називамо „друштвеним животом“ значе и недостају.
Није тешко ићи у школу тренутним темпом. Брзо смо се прилагодили тако да верујем да неће бити проблема што се тиче учења и оцена.
Мана овог начина школовања јесте то што сам матурант и дефинитивно нећу осетити све те чари последње године средње школе. Али, то свакако није нешто због чега би требало на песимистичан начин да посматрамо целу ситуацију.
Верујем да ни професорима није лако да се адаптирају, мишљења су подељена. Неко се труди мање неко више, али се сви сналазе на свој начин.

Милица Ранисављевић


На комбиновани систем наставе сам се одлучила првенствено због друштва и завршне године средње школе, а опет са друге стране сматрам да ћемо сигуно више знања понети када присуствујемо часовима него путем мејлова и интернета.
Што се тиче обавезе ношења маске, искрено, тешко ми пада. Отежава ми функционисање првенствено у смислу дисања и говора а након тога и свега осталог.
Не мислим да је кључно и најбитније слепо придржавање свих правила. Ми смо сви ту и функционишемо у социјалном смислу и ван школе, тако да стриктна обавеза ношења маски, по мени, нема смисла.
Окупљања испред учионица су свакако смањена јер сви гледају да искористе сваки моменат да скину маске што на ходнику није пожељно, али свакако мислим да нас је ова ситуација више зближила него удаљила. Превише смо недостајали једни другима.
Када је комбиновани систем наставе у питању, мислим да он нема смисла јер не прелазимо сви кроз сво градиво, самим тим сматрам да ће то у великој количини утицати на знање које ћу понети из завршне године, а о оценама да не говоримо.
Мислим да ни професори нису у потпуности сигурни шта се дешава и још увек не знају како да се понашају. Свако има свој став па се по њему и понаша, односно иде се из крајности у крајност. Зависи од професора.

Кристина Станковић


Определила сам се за комбиновани систем рада јер сматрам да је то систем на основу ког могу стећи приближно знање као и током рада пре ковида.
Морам признати да ми маска прилично смета, али с обзиром да је последњих месеци неизоставна, полако се навикавам на рад са њом.
Када је у питању свест мојих другара о овој ситуацији, мислим да је бар моја половина одељења прилично свесна и одговорна. Моји другари и ја схватамо колико је протеклих месеци ситуација била озбиљна и придржавамо се прописаних правила.
Друштво се за време ове ситуације није удаљило, с обзиром да је ово време технологије, било је лако ступити у контакт са било ким.
Мени најтеже пада социјална дистанца. Што се учења тиче, тешко ми је да сама кући проучавам лекције.
У свему овоме, мислим да су се професори снашли боље него ђаци.

Жељана Пантелић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa