Вечни Златко Портнер

Никада осећања нису помешана тако као када додељујемо постхумно признање. На једној страни сте поносни што одајете почаст великој каријери, блиставим достигнућима, а на другој бол задаје чињеница да добитник не може подићи плакету, јер више није са нама. Ове године таква је ситуација. Однела је 2020. много живота, а у њој је стало и срце великог рукометаша, великог човека ЗЛАТКА ПОРТНЕРА, постхумног добитника плакете за животно дело „Гласа Подриња“.

О Златку су највише говорили познаници и пријатељи, а о каријери су овде доступни редови премали да би се све рекло. Дошао је у Шабац рођени Хртковчанин како би помогао Металопластици у успону на врх света. У тим настојањима био је „хладна глава“ и сигурност моћног тима. Винуо се до репрезентације, олимпијског и светског злата, олимпијске бронзе, а са успесима наставио и у Барселони, Француској, Швајцарској где се посветио тренерском послу. Рођен је у Хртковцима, поносно је говорио о свом родном месту, а истовремено тврдио да је и Шапчанин, јер је овом граду дао срце. Вечна ти слава Злако.