МИЛИЦА ПРЕЛИЋ СТОИЉКОВИЋ СЛИКАР И ЛИКОВНИ ПЕДАГОГ, ПОРЕКЛОМ ИЗ МАЧВАНСКОГ БЕЛОТИЋА
Уметница у простору егзистенције
Восак заменила уљаним бојама, а ликовном изразу у коме трага за човековим постојањем, трајањем и духовним поимањем, придодала преношење богатог знања стеченог на Факултету ликовних уметности у Београду на ученике у Осмој београдској гимназији где ради као наставник ликовне културе
Некадашња корисница стипендије општине Богатић, ученица Школе за уметничке занате у Шапцу, а касније изузетан студент на Факултету ликовних уметности у Београду, Милица Прелић Стоиљковић, родом из Мачванског Белотића, Милића од Мачве, данас је наставник ликовне културе у Осмој београдској гимназији. Прве две године Милица је студирала у класи професора Радомира Кнежевића, а потом, наредне три и мастер студије код професора Јована Сивачког. Завршила је докторске уметничке истраживачке студије на тему „Значај избора материјала при реализацији уметничког дела-восак као основни материјал. Стручна усавршавања нису изостала. Памти тромесечни боравак у Паризу и Дизелдорфу за време студија. Доста знања стекла је у оквиру образовног програма „Писање пројекта“ у Израелу. Била је на краткотрајним експерименталним уметничким студијама у Фиренци, а као изузетан студент у класи користила више стипендија ( Републичке и општине Богатић за студенте основних студија, као и средства Министарства културе за реализацију перфоманса у Дому омладине у Београду и Културном центру у Шапцу).
И без обзира на данашње педагошко ангажовање, сликарство остаје њена велика љубав. - Са воска сам прешла на уљане боје, из практичних разлога, а и даље сматрам да материјал често може бити покретач одређене идеје. За мене су посебно значајни органски материјали попут пчелињег воска и чоколаде. Они својом специфичношћу, дају нову чулну димензију уметничком делу. Стицајем околности некада смо принуђени да направимо компромис при самом избору. Неки од ових материјала су тешко доступни, прилично скупи, а потребни су и захтевнији услови за рад, као што је велики простор, добра вентилација... Све ово изискује много улагања те није увек могуће обезбедити исто, зато уметници прибегавају другој техници. Наравно, све ово утиче на развој уметника, али и на развој рада, каже Милица, која се вратила сликарству и сада ради уљем на платну. У фебруару је имала самосталну изложбу, под називом „Простор егзистенције“. - Истражујем однос атмосфере и приказаног, односно фигуру која на неки начин представља особу-становника одређеног простора. На овај начин сам изградила метафизички простор, где је време заустављено, а реалност релативна, додаје уметница, наглашавајући да су код ње мотиви на сликама сведени на минимум и крајње поједностављени, садржај редукован, а простор згуснут. У закључку овог разговора за „Глас Подриња“Милица каже да има у плану још једну серију слика већих формата које ће ускоро приказати јавности.
