Мала, а велика школа за 21. Столеће

Прича о нашој школи сеже још у, сада већ давну, седму деценију 19. столећа. Тада се, у мачванском селу Штитар, као први учитељи школе која је имала 35 ученика, а само село 94 домаћинства, помињу Арсеније Јовановић и Димитрије Предић. Почеци формалног образовања у Штитару могу се повезати и са сеоском Читаоницом која је основана 1862. године, док је 1869. године отворена „повторна“ – недељна школа за опште образовање оних који нису имали завршену основну шолу. Од тада, па до данашњих дана, наша мала школа се сусретала са бројним изазовима и недаћама, али је успела да се из њих издигне и поносно остане да стоји, сада већ, ево, пуне 152 године.
Њен велики јубилеј, 150 година постојања, обележили смо у школској 2018/19. години, када смо у просторијама школе уприличили пригодан, свечани програм ком су присуствовали ђаци наше школе (садашњи и бивши), те чланови колектива, као и представници месних заједница Мајура и Штитара и званичници града Шапца. У свечаној атмосфери, али и пријатном дружењу које је уследило након програма, на леп и достојанствен начин смо обележили овај велики и значајан јубилеј.
Горепоменути изазови и недаћа са којима се у прошлости сусретала штитарска школа тичу се пре свега страдања и рушења које су са собом донели вихори светских ратова. Школа је у Првом светском рату сравњена до темеља, али је у периоду после рата, када је цело место почело интензивније да расте и да се развија, изграђена нова зграда са великим и светлим учионицама. Као и Први, ни Други светски рат није поштедео нашу школу. Након што је током рата спаљена, као феникс из пепела издигла се нова школа 1947. године, пре свега несебичним и добровољним радом мештана. Она је тада понела име истакнутог Штитарца и борца за слободу у предратним годинама, књижара Луке Туфегџића, а то је име носила до 1969. године, када је прикључена Основној школи „Добросав Радосављевић Народ“ у Мајуру, у чијем саставу и данас постоји као издвојено одељење.

Да је одувек било људи који увиђају значај образовања и васпитања у животу младих, као и потребу за остваривањем напретка у свим животним сферама, сведоче и животи брачног пара из Штитара, Василија и Томаније Милинковић. Овај имућни и угледни економ помагао је школу у свим приликама и био њен истински добротвор. Стога и не чуди што ходник наше школе краси управо њихова биста, а недавни уметнички омаж њиховом племенитом лику и делу дао је и академски сликар, Звонко Петровић, родом Штитарац, у два наврата до сада и члан нашег колектива. Он је насликао велико платно на ком мирно и достојанствено седе Василије и Томанија. Овај изузетан ликовни рад красиће ходник наше мале, а по непрекинутој традицији, радном елану, те професионалном и животном оптимизму који сви скупа негујемо, уистину велике школе.

Свакако треба споменути и то да ће овај текст, уз бројне друге текстове, осванути на страницама нашег школског часописа, Ђачког кутка, који излази од 2003. године. И он је штитарско чедо, будући да је лист, под називом Сусрети, покренут на иницијативу тадашњег директора школе у Штитару, Александра Радовановића, човека који је упорним радом и свесрдним залагањем био покретач многих промена и акција које су за циљ имале повезивање младих нараштаја диљем некадашње државе. Управо су се на његову иницијативу збратимила три Штитара, три невелика места из Србије, Хрватске и Црне Горе. Прегнућа тадашњег директора школе итекако су имала одјека у широј јавности – школа у Штитару је 1967. године, уочи стогодишњице постојања, добила Октобарску награду града Шапца, а ласкавим одличјем, Орденом братства и јединства са златним венцем, окитила се 1976. године.

Данас, када смо већ далеко зашли у 21. век, школа у Штитару је модерна и свим потребним средствима опремљена школа, кадра да одговори на све изазове које са собом носи дигитално-технолошка ера. Своје најновије рухо добила је 2017. године, када је, пре свега великом упорношћу и истрајношћу наше доскорашње директорке Драге Адакалић Томић и садашњег директора, Живана Макевића, у потпуности реновирана. Школа је добила нову фасаду, урађена је прекопотребна изолација, а квалитет наставе подигнут је на виши ниво прибављањем средстава као што су модерни пројектори, рачунари и телевизори.

У месецима који су пред нама, предвиђена је изградња још четири учионице за потребе реализације једносменског рада школе, који би према плану требало да заживи 1. септембра 2021. године. До тада ћемо ми, запослени у издвојеном одељењу школе у Штитару, са једнаком преданошћу и страсти према наставничком позиву за који смо се определили, баш као и наши претходници, наставити да развијамо и обогаћујемо дух наше мале, а велике и лепе школе, те да исписујемо странице њене век и по дуге историје.