НАЛАЗИ ДРЖАВНЕ РЕВИЗОРСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ О РЕЧНИМ НАНОСИМА ДРИНЕ НИСУ ИЗНЕНАДИЛИ МАЧВАНЕ
Највише „цвета“ нелегална експлоатација шљунка и песка
Угрожено земљиште и куће. Проблем стари. Питања одборника Скупштине општине Богатић без одговора. Шлепери препуни квалитетног шљунка и песка са Дрине редовно крстаре мачванским путевима
Државна ревизорска институција Србије недавно је саопштила да је у периоду од 2017. до 2020. године са водног земљишта Дрине извађено више од милион кубних метара речних наноса. На део водотока од хидроелектране „Зворник“, низводно односи се више од 95 одсто наноса Дрине, која највише „ваља дрвље и камење“.
Када је у питању дрво у мачванском приобалном делу, највише га „пецају“ крај обале ове плаховите реке у Црној Бари. Кад се мало просуши такво дрво користе за огрев. Очевидци кажу да из воде ваде различите облике дрвета. Тако овдашњи фотограф, који их предходно овековечи својом камером, истиче да настају разна „дринска чудеса“.
Са шљунком и песком је много проблематичнија ситуација. Због вишегодишње бесправне експлоатације овог квалитетног и веома траженог грађевинског материјала озбиљно је угрожено земљиште и куће становника села у приобалном подручју Мачве, кроз које у дужини од око 20 километара пролази Дрина.
То се односи на Бадовинце, Салаш Црнобарски и Црну Бару.
На ову чињеницу често указују одборници Скупштине општине Богатић из поменутих села, али њихова питања остају без одговора.
-Грађани се стално жале да им вода угрожава њиве. Подсетићу Бадовинчани имају с друге стране Дрине пола сеоског атара. Земљу и путеве односи нам плаховита Дрина, а крај њене обале „цвета“ бесправна експлоатација шљунка и песка од које имамо само проблеме. Тешки шлепери који свакодневно саобраћају пуни шљунка оштећују путеве и куће, а посредно због непрописног вађења шљунка и песка, крај обале настају огромне рупе, које после затрпавају свакојаким смећем и тако нарушавају здраву природну средину, каже одборник Скупштине општине Богатић из Бадовинаца Александар Илијашевић, који је више пута постављао ово питање у Скупштини али безуспешно.
Слична ситуација је крај обале Дрине у Црној Бари. И у овом селу писали су, обраћали се коме нису али бадава. Мало је шта предузето, а овај уносан посао развија се противно закону и интересима мештана и даље. Плажа је буквално разорена, што је посебан проблем лети.
-Дрина на много места прети да пробије обалу и поплави село. Неке њиве и путеви нестају преко ноћи. Вода је врло је брза и плаховита, каже Драган Јуришић из Црне Баре.
Десетине приватника с леве и десне обале бесправно експлоатишу шљунак и песак. Најбезбедније и најправилније било би да то раде у кориту реке, пловним бродом. Стручњаци кажу да би тако утицали на усмеравање њеног тока и стабилизацију обале. Појединачно, било је таквих покушаја али су они кратко трајали и све се опет враћа на старо.
Мештани тврде да ни асфалт у појединим улицама није прилагођен таквом терету, а ради се о напуњеним шлеперима тешким око 40 тона. Куд они пролазе осим што се асфалт увија, пуцају и зидови старијих кућа.
У општини Богатић тврде да је овај посао у надлежности републичке инспекције. Није познато колико су уредне дозволе за експлоатацију овог природног блага. Познато је да су штете које настају овим поводом велике, а мештани, села, општина од тога имају само главобољу. Тако је то годинама, а и данас траје.
Када је у питању дрво у мачванском приобалном делу, највише га „пецају“ крај обале ове плаховите реке у Црној Бари. Кад се мало просуши такво дрво користе за огрев. Очевидци кажу да из воде ваде различите облике дрвета. Тако овдашњи фотограф, који их предходно овековечи својом камером, истиче да настају разна „дринска чудеса“.
Са шљунком и песком је много проблематичнија ситуација. Због вишегодишње бесправне експлоатације овог квалитетног и веома траженог грађевинског материјала озбиљно је угрожено земљиште и куће становника села у приобалном подручју Мачве, кроз које у дужини од око 20 километара пролази Дрина.
То се односи на Бадовинце, Салаш Црнобарски и Црну Бару.
На ову чињеницу често указују одборници Скупштине општине Богатић из поменутих села, али њихова питања остају без одговора.
-Грађани се стално жале да им вода угрожава њиве. Подсетићу Бадовинчани имају с друге стране Дрине пола сеоског атара. Земљу и путеве односи нам плаховита Дрина, а крај њене обале „цвета“ бесправна експлоатација шљунка и песка од које имамо само проблеме. Тешки шлепери који свакодневно саобраћају пуни шљунка оштећују путеве и куће, а посредно због непрописног вађења шљунка и песка, крај обале настају огромне рупе, које после затрпавају свакојаким смећем и тако нарушавају здраву природну средину, каже одборник Скупштине општине Богатић из Бадовинаца Александар Илијашевић, који је више пута постављао ово питање у Скупштини али безуспешно.
Слична ситуација је крај обале Дрине у Црној Бари. И у овом селу писали су, обраћали се коме нису али бадава. Мало је шта предузето, а овај уносан посао развија се противно закону и интересима мештана и даље. Плажа је буквално разорена, што је посебан проблем лети.
-Дрина на много места прети да пробије обалу и поплави село. Неке њиве и путеви нестају преко ноћи. Вода је врло је брза и плаховита, каже Драган Јуришић из Црне Баре.
Десетине приватника с леве и десне обале бесправно експлоатишу шљунак и песак. Најбезбедније и најправилније било би да то раде у кориту реке, пловним бродом. Стручњаци кажу да би тако утицали на усмеравање њеног тока и стабилизацију обале. Појединачно, било је таквих покушаја али су они кратко трајали и све се опет враћа на старо.
Мештани тврде да ни асфалт у појединим улицама није прилагођен таквом терету, а ради се о напуњеним шлеперима тешким око 40 тона. Куд они пролазе осим што се асфалт увија, пуцају и зидови старијих кућа.
У општини Богатић тврде да је овај посао у надлежности републичке инспекције. Није познато колико су уредне дозволе за експлоатацију овог природног блага. Познато је да су штете које настају овим поводом велике, а мештани, села, општина од тога имају само главобољу. Тако је то годинама, а и данас траје.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
