Разлози полегања озимих усева

Основ за квалитет и принос било које пољопривредне културе је првенствено добро познавање услова у којима се обавља производња на шта превасходно утиче квалитет земљишта, плодност, односно физичке, хемијске и механичке особине земљишта, правовремена и правилна обрада земљишта, као и додатна минерализација која треба да обезбеди довољне количине хранива. Свакако не може се избећи све већи утицај климатских прилика. Када би све функционисало по оптималним условима за пољопривредну производњу, остварила би се максимална добит.

Полегање пшенице и осталих озимих култура може бити условљено са неколико битних грешака које пољопривредници могу направити, а које ћемо овде навести:

1. Обзиром да пољопривредници не обаве агрохемијску анализу земљишта, то уношење хранива може бити штетно, како у смислу недовољне, тако и у смислу прекомерне минерализације земљишта. То значи да пољопривредници већином, ђубрива не уносе у јесен при зимској обради, па онда покушавају да озимим усевима надокнаде азот у пролеће прихраном, при чему сматрају да ће тако вратити пропуштено. Таква прекомерна количина азота у прихрани, може изазвати превелику бујност при чему су такве биљке неотпорне, како на болести још више на полегање.

2. Осим тога, употреба нових и страних сорти код нас распрострањених семенских кућа, указује на недовољно испитане сорте и хибриде које треба да су прилагођене свим нашим условима, а како их пољопривредници користе за сетву, што је и добро при увођењу новог сортимента, треба обратити пажњу на количину, односно сетвену норму која се мора испоштовати, јер у супротном при непоштовању и употреби веће количине семена него што је потребно, остварују се густи склопови који доводе до полегања.

3. Јако рана сетва, прегуста сетва, превелика доза азотног ђубрива, а мала фосфора и калијума, или само превелика количина азота у једном наврату је све чешћа примена наших пољопривредника при ђубрењу озимих усева, при чему не знају да таквим деловањем негативно утичу на биљке. Биљке услед густе сетве се издужују, услед великих количина азотних ђубрива више бокорају, издужују се и услед засењивања тражећи светлост више расту, а то све доводи до полегања. Правилно ђубрење фосфором и калијумом у великој мери спречава полегање, јер повећава развијеност корена и отпорност према ломљењу и савијању на доњим чланцима на стаблу који постају дебљи и еластичнији.

4. Слаб коренов систем може (услед недовољне количине фосфора и калијума) још бити разлог полегања у смислу дубине сетве која не доводи до правилног укорењавања, него семе остаје на површини парцеле.

5. Такође, обилне кише у мају, праћене јаким и олујним ветром, могу изазвати полегање пшенице.

6. На полегање може утицати и недостатак осунчаности у фебруару и марту.

7. Својства земљишта, (лакша, песковита или тежа, глиновита), такође могу утицати на полегање,

8. Јак напад болести и штеточина се обично јавља услед недовољне примене средстава за заштиту у време појаве. Пољопривредници треба да обрате пажњу на првом месту при заснивању усева на правилну агротехнику која одговара изабраном сортименту, а подразумева дубину обраде, врсту и количину ђубрива, количину семена за сетву, као и врсту и време третмана хербицидима и фунгицидима.

Саветује се да пољопривредници имају у виду све предочене услове који могу довести до негативних последица како на принос, тако на економско финансијски губитак на пољопривредном газдинству. Савет увек могу добити у пољопривредно-саветодавној служби, где ће им се на прави начин објаснити све што је у њиховом интересу.