
Реч стручњака
Органска материја и њен значај у повећању плодности земљишта
Органска материја, има важну и врло специфичну улогу у плодности и типу земљишта, као и образовања разних варијетета земљишта. Велики број позитивних особина које су носиоци плодности односно продуктивности земљишта директно је везан са процентом органске материје у земљишту. Без обзира што је тај број низак (од 2-5%) у односу на минерални део, њен значај у одређивању многих физичко-хемијских и биолошких процеса у земљишту је незамењив.
Органска материја у земљишту је количина органских једињења насталих од изумрлих делова биљака, земљишне фауне и микроорганизама. Количина жетвених остатака односно свежи остаци зависе од плодности тла и у току године и могу износити по хектару од 1-10 т, 0,7-8 т биомасе земљишних микроорганизама као и 0,2-2 т (глиста, нематода инсеката и др.)
Хумус чини највећу резерву 85-90 % органског дела чврсте фазе. Хумус је специфична материја која се само ствара у земљишној средини а није присутна у класичној органској материји. Посебан значај у квалитету хумуса има удео хуминских киселина, затим садржај угљеника, азота и осталих биогених елемената. Улога хумуса је врло битна у побољшању физичко -хемијских, водно- ваздушних услова у њему као и на побољшање топлотног режима који стимулативно делује на развој, кореновог система (срца биљке) и директно повећава хабитус надземног дела.
Из наведених чињеница очување природних резерви хумуса у земљишту је врло важан и одговоран посао на кои није полаган већи значај. Мора се обратити пажња на систем гајења усева, плодоред као и на друге факторе који умањују проценат хумуса.
Да би се одржавао па чак и повећавао % квалитетог хумуса, поред уноса органске материје (жетвених остатака, стајњака), потребни су и оплемењивачи нарочито на киселим земљиштима (калцификација), органска ђубрива која садрже азотна једињења (осока, течни стајњак и слично). Врло битно је и правилно заоравање органске материје.
Како је све мање стајњака, жетвени остаци се пале у термо електранама проценат хумуса као и плодност односно потенцијал земљшта је у проблему. Да би очували елементе квалитета земљишта, органску материју можемо надокнадити и вратити земљишту пострном сетвом (легуминоза, купусњача) и правилним заоравањем истих.
Сви напред наведени начини очувања и повећања органске материје земљишта се редовно примењује у развијеним земљама. Само повећање плодности односно приноса, квалитета као и већег економског стимуланса производње чини и здравију средину за живот на нашој лепој планети.
Органска материја у земљишту је количина органских једињења насталих од изумрлих делова биљака, земљишне фауне и микроорганизама. Количина жетвених остатака односно свежи остаци зависе од плодности тла и у току године и могу износити по хектару од 1-10 т, 0,7-8 т биомасе земљишних микроорганизама као и 0,2-2 т (глиста, нематода инсеката и др.)
Хумус чини највећу резерву 85-90 % органског дела чврсте фазе. Хумус је специфична материја која се само ствара у земљишној средини а није присутна у класичној органској материји. Посебан значај у квалитету хумуса има удео хуминских киселина, затим садржај угљеника, азота и осталих биогених елемената. Улога хумуса је врло битна у побољшању физичко -хемијских, водно- ваздушних услова у њему као и на побољшање топлотног режима који стимулативно делује на развој, кореновог система (срца биљке) и директно повећава хабитус надземног дела.
Из наведених чињеница очување природних резерви хумуса у земљишту је врло важан и одговоран посао на кои није полаган већи значај. Мора се обратити пажња на систем гајења усева, плодоред као и на друге факторе који умањују проценат хумуса.
Да би се одржавао па чак и повећавао % квалитетог хумуса, поред уноса органске материје (жетвених остатака, стајњака), потребни су и оплемењивачи нарочито на киселим земљиштима (калцификација), органска ђубрива која садрже азотна једињења (осока, течни стајњак и слично). Врло битно је и правилно заоравање органске материје.
Како је све мање стајњака, жетвени остаци се пале у термо електранама проценат хумуса као и плодност односно потенцијал земљшта је у проблему. Да би очували елементе квалитета земљишта, органску материју можемо надокнадити и вратити земљишту пострном сетвом (легуминоза, купусњача) и правилним заоравањем истих.
Сви напред наведени начини очувања и повећања органске материје земљишта се редовно примењује у развијеним земљама. Само повећање плодности односно приноса, квалитета као и већег економског стимуланса производње чини и здравију средину за живот на нашој лепој планети.
Дип.Инж.Јован Сушић ПССС Шабац
Најновији број
24. април 2025.