Мачванка и Велики прота у здању Конака

Заљубљеник у традицију и њене вредности, магистар Слободан Лала Смиљанић је у роман „Мачванка“ угнездио главни лик Крстину као јунакињу која је срж романа као важна улога у животу осталих овог породичног, друштвеног а мање љубавног романа. Неколико прича се одвија истовремено у Мачви која се нуди читаоцу кроз приче о селу и то од ратова, породичне деобе, догађаја и судбине обичних људи, њихове свакодневнице али и лично искуство самог аутора а присутни су и тумачења мистичних појава попут снова, слутњи, предсказања, опет све што краси стварање Слободана Лале Смиљанића. Чар даје и лично учешће у роману додатно обогативши и продубивши интересовање читалаца, устврдио је говорећи о „Мачванки“ и „Великом проти“ историчар Дејан Живановић.

О роману „Велики прота“ историчар је беседио да Никола Смиљанић, потоњи прота, јунак оба српска устанка, рођен је 1760. године од оца Глигорија и мајке Смиљане у Бадовинцима, прво носио презиме Бујуклић у раним годинама живота а потом када се мајка после смрти мужа вратила у родни Белотић а по мајчином имену мења презиме у Смиљанић. Јуначки је у Првом српском устанку оперисао у шуми Китог а и у Другом устанку учествовао је у борби са Турцима. Отровао га је 1815. године Марко Штитарац а по налогу Милоша Обреновића. Аутор романа вешто се бави историјом своје породице и родоначелника фамилије Смиљанић проте Николе. Тако је плео и причу о Великом проти хронолошким редом а опет из ауторског угла и виђења у пуној ширини, са жељом да сачува дух народа.

Уз завидан број оних који су присуствовали вечери у здању Конака библиотека Диша Атић је приредила још једно вече за памћење, беспрекорном организацијом.